Ispred delikatesa u samousluzi, desetak ljudi čeka da se pojavi prodavačica. Priključi im se još jedan kupac. Oni mu nervozno/ ljutito/očajno gotovo u glas, saopšte:
– Ne vredi da čekate, ko zna gde je otišla!
– Pa po parizer, vidite da ga nema – odgovori im, pokazujući na jedini prazan prostor u tezgi krcatoj razno-raznih salama, šunki i sireva.
A ostali, kao da su samo to čekali pa da puknu.
Govore u glas.
– Pa posle neka neko kaže da reklama nije moćna stvar!
– Nije stvar u reklami nego u reklameru! Da smo vi ili ja izašli pred kamere i jeli parizer…
– Preporučuje ga drugima, a nije ga ni zagrizao…
– Sećate se kad je u avionu jeo gumene bombone i rekao da ih voli? Moji unuci su posle toga poludeli za njima, nisam mogla da ih se nakupujem!
– Ja sam kupovala parizer i pre njega, i dalje ću da ga kupujem! Šta ću kad mi se sviđa!
– Moja mačka ga obožava!
– Ove salame ovde nisu ništa kvalitetnije od parizera i paštete…
– … ali on je sad napravio da ga kupujemo zbog cene! Jeste, jeftin je, parizer će uvek biti jeftiniji od šunke, ali parizer ne jedu samo bednici! Evo ja imam dobru penziju…
– Umesto da spaja ljude, on ih deli! Teško nama!
– Normalno je da ćete uvek kupiti ono što vam se sviđa a jeftino je, a ne ono što je skupo a ne sviđa vam se…
– Tako je gospođo, ali radi se o tome da vi možete da birate: šunka ili parizer! A on se obraća onima koji mogu da kupe samo parizer i ubeđuje ih da je to super hrana! O tome se radi! Zašto im nije omogućio da kupuju dalmatinski pršut!? Ima za Ekspo a nema za ljude! Strašno!
– Svuda u svetu se teži boljem životu samo naš predsednik reklamira siromaštvo. Strašno!
– Istorija će ga pamtiti po parizeru.
– Čekajte, ima još puno do kraja mandata…
– Samo da se Rada (to je prodavačica) ne vrati praznih ruku, u samoposluzi preko puta su sve prodali.
– Eto vidite kakvi smo! Nemci bi u ovoj situaciji odmah povećali proizvodnju, a naši – nisu ni shvatili kakvu su reklamu dobili.
– Komšija, čim se opozicija uhvati za nešto novo, zaboravićemo mi na …
Prekinula ih je pojava Rade sa po dva parizera u svakoj ruci.
Ljudi su zatapšali.
– Da li ima neko kome treba nešto drugo, ko nije za parizer? Da ne čeka? – pitala je.
Javilo se dvoje.
Ostali su se pobunili.
Rada je pogledala prema ono dvoje, slegla ramenima i rekla:
– Žao mi je komšije, ali moraću po redu. Ja sam kriva, zadržala sam se u magacinu pa su se ljudi načekali. Nemojte da mislite da je to zbog parizera. Ko je prvi? Vi ste. Dobar dan komšija, šta treba da sečem?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
