Gardijan: Posle Orbanovog pada, Srbija bi mogla da bude sledeća

• Gardijan izbore 25. oktobra opisuje kao najozbiljniji izazov Aleksandru Vučiću u 12 godina vlasti koju naziva sve autoritarnijom i povezuje ih sa porazom Viktora Orbana u Mađarskoj pre šest meseci.
• Prema diplomatama koje list citira Vučić ima opciju da forsira ponovljena prebrojavanja u nadi da će studentski zamah vremenom oslabiti.
• Autor smatra da ishod može zavisiti od toga da li će studenti uspeti da pridobiju selo i ljude koji ranije nisu glasali.

Šta se dogodilo

Autor Džulijan Borger Studentsku listu smešta u širi regionalni okvir: studenti, prema tekstu, vide ove izbore kao priliku da ponove poraz Orbana, Vučićevog saveznika, i podstaknu demokratski preporod u srednjoj Evropi, a parola liste „Srbija ili mafija?” izražava takvu težnju. Gardijan kao činjenicu navodi da je SNS na vlasti 14 godina i da kontroliše državni aparat, a dominaciju vlasti u nacionalnim medijima ocenjuje kao „vidljivu svuda”, pozivajući se na istraživanje CRTA-e iz septembra.

Najveći deo analize posvećen je tome kako bi izbori mogli da se završe. Prema autoru, ishod može zavisiti od toga da li će studentski aktivisti, koji idu od vrata do vrata i, kako kažu, „u svako selo”, promeniti mišljenje u unutrašnjosti, gde je Vučićeva baza najčvršća. Dva sagovornika su skeptična: bivša članica DS-a i ministarka u vladi SNS-a Gordana Čomić ocenjuje da studenti preuveličavaju svoju prisutnost na terenu i predviđa oko 80 od 250 mandata, posle čega bi se lista, kako kaže, raspala, a konsultant Radivoje Grujić smatra da je jedina šansa za promenu mobilizacija ljudi koji ranije nisu glasali, a koje je u politiku, po njegovim rečima, „uvukla” tragedija u Novom Sadu. U tesnoj trci, ističe tekst, manjinske stranke Mađara, Bošnjaka i Albanaca mogle bi da budu odlučujuće.

Gardijan upozorava i na rizik incidenata na izborni dan, jer se napadi grupa anonimnih krupnih muškaraca u crnom na opozicione predstavnike vezuju za vladavinu SNS-a, a Studentska lista najavljuje do sada najveći broj posmatrača. Za to se, kao primer, navodi svedočenje Momčila Marjanovića, koji je BIRN-u rekao da je predvodio grupe na rizične lokacije i da je sila često korišćena kao prva, a ne poslednja mera.

Diplomate u Beogradu, prema listu, smatraju da bi Vučić, ako mu pretnja po opstanak na vlasti bude ozbiljna, mogao da forsira ponovljena prebrojavanja u nadi da će zamah studenata polako splasnuti. Pokret je, piše autor, odlučan da to ne dozvoli i poslednjih nedelja planira ulične taktike za odbranu pobede. Docentkinja Jelena Kleut izjavila je da postoji osećaj „sada ili nikada” i da ljudi, kako kaže, osećaju da posao nije završen.

Zašto je ovo važno

Uticajni strani list koji piše o Srbiji izbore tumači kao deo šireg regionalnog procesa i iznosi scenarije, kao što ponovljena prebrojavanja. U domaćoj javnosti ove teme su tek na margini pažnje, jer je fokusirana na sam izborni dan, a manje na dan posle. Ovo utiče na to kako se očekivanja posle izbora oblikuju i izvan zemlje.

Tekst je ipak pogled spolja, delimično zasnovan na neimenovanim diplomatama i ocenama sagovornika koji nisu neutralni, među njima i bivše ministarke u vladi SNS-a, pa se ocene o ishodu i verovatnim taktikama ne mogu uzeti kao činjenice. Za birače je korisno da razlikuju ono što list utvrđuje od onoga što su prognoze i politički stavovi njegovih sagovornika.

Izbori su 25. oktobra, a posmatračke misije objaviće ocene posle glasanja. Hoće li se ostvariti scenariji koje spominje Gardijan, zavisi od rezultata i ponašanja učesnika posle zatvaranja biračkih mesta.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!