Nacrt zajedničkog predloga Rezolucije Evropskog parlamenta o odnosima Srbije i Kosova i incidentima u selu Banjska koja bi trebalo da bude predstavljena na sednici u četvrtak, 19. oktobra, najoštirja je rezolucija do sada, navode upućeni u rad Evropskog parlamenta i oni koji prate evrointegracije Srbije.
Rečnik koji je korišćen u Rezoluciji koju je Evropski parlament izglasao posle agresije Rusije na Ukrajini, bio je mnogo blaži nego rečnik koji je korišćen u Nacrtu rezolucije o Banjskoj.
Upućeni navode i da Evropski parlament u poslednjih 10 godina nije imao ovoliko oštar tekst rezolucije, kao i da se u nacrtu može videti tačno ko je od poslanika šta predložio.
„Nije ovo nešto što je predložila samo Viola fon Kramon i stranka Zelenih. Čak i partneri SNS-a, Evropska narodna partija, su takođe predložili oštre formulacije. Kad partneri SNS-a to predlažu, onda nešto nije kako treba“, kaže jedan od sagovornika portala „Vreme“ koji je želeo da ostane anoniman.
Šta piše u Ncrtu rezolucije?
U Nacrtu Rezolucije koja ima 29 tačaka, najoštije se osuđuje „teroristički napad“ na kosovske policijske službenike od strane „srpske naoružane bande usred najveće operacije šverca oružja“ u Banjskoj na severu Kosova i pozivaju se sve članice EU koje to nisu već učinile, da takođe osude ovaj napad.
Takođe se poziva EU da podrži istragu kosovskih vlasti, uključujući podršku od strane EULEX-a, kao i da su počinioci odgovorni za ove napade dužni da odgovaraju i da se suoče sa pravdom. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje sa istragom i privede pravdi one koji su odgovorni za napad i trenutno borave u Srbiji, u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.
Ističe se da ova operacija šverca oružja ukazuje na ozbiljnu vojnu akumulaciju i predstavlja ozbiljno eskaliranje, što ide protiv ponovljenih poziva EU za deeskalacijom na severu Kosova.
Poziva se Srbija da se suzdrži od dalje eskalacije koja ugrožava ustavni poredak Republike Kosova i sprečava bilo kakav šverc oružja preko granice. Takođe se pozivaju kosovske vlasti da udvostruče svoje napore kako bi sprečile šverc oružja u zemlju, koji se odvija putem vozila hitne pomoći i crkvenih objekata Srpske pravoslavne crkve na severu Kosova.
Takođe se pozivaju kosovske vlasti da u tom smislu rade na otvorenoj trgovini svim civilnim dobrima i uslugama.
Odgovornost Srbije
U Rezoluciji se dalja naglašava važnost utvrđivanja odgovornosti Srbije u napadu 24. septembra 2023. godine i potreba za uvođenjem sankcija prema Srbiji, u skladu sa merama prema Kosovu. Poziva se EU i njene članice da takođe pripreme sankcije protiv organizatora, finansijera i izvršilaca napada 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, na osnovu nalaza istrage.
Takođe, poziva se EU da uvede restriktivne mere prema srpskom rukovodstvu, ukoliko se potvrdi njihovo učešće u napadu u Banjskoj ili bilo kojim od navedenih osuđenih akcija ili stavova, uključujući nespremnost da se u potpunosti sarađuje sa istragom.
Zašto Radoičić nije u pritvoru
U dokumentu se navodi da se duboko žali što su Srbija i Republika Srpska u Bosni i Hercegovini proglasile dan nacionalne žalosti zbog trojice poginulih Srba, koji se nazivaju teroristima, što ima za cilj uspostavljanje priče da su „ovi teroristi heroji koji su se borili za srpsku stvar, što izaziva snažno političke napetosti u regionu“.
U dokumentu se izražava žaljenje što je beogradski sud odbio predlog tužilaštva za pritvor Milana Radoičića, s obzirom na rizik od bekstva, iako je Radoičić preuzeo odgovornost za organizaciju napada 24. septembra 2023. godine. Izražavaju se duboke zabrinutosti zbog mogućnosti da svi akteri odgovorni za napade u Banjskoj neće biti privedeni pravdi.
Moguće povećanje evroskepticizma
Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže u razgovoru za portal „Vremena“ da je potpuno neočekivano da je Evropski parlament zauzeo tako oštar stav prema svemu što se dešavalo u selu Banjska.
„Moja bojazan je da vlasti u Srbiji mogu da iskoriste tako oštar tekst rezolucije za napade na evropske institucije što može da dovede i do povećanja evroskepticizma u zemlji s obzirom da je ovakav tekst koji je oštar prema Srbiji možda trebalo da bude oštare prema vlastima u Srbiji“, kaže Todorović Štiplija.
Kako navodi, ovaj nact će do rasprave na sednici Evropskog parlamenta pretrpeti neke izmena, ali ne toliko značajne da bi se promenila suština.
„Tekst je obiman i tako napisan da sumnjam da će oni do četvrtka moći da ga mnogo ublaže“, kaže urednik portala European Western Balkans.
O tome kave bi posledice bile usvajanja ovakve rezolucije, Todorović Štiplija kaže:
„Evropski parlament daje političko mišenje. To je savetodavno mišljenje ka drugim institucijama EU. Oni ovo mišljenje upućuju Evropskoj komisji i Evropskom savetu. To što se u tom dokumentu iznosi mišljenje da se uvedu neke mere prema vlastima u Srbiji i Srbiji, to ne znači ništa dok Evropska komisija i Evropski save to i ne učine. To je politički stav EP, ali EP najčešće i kažu ono što druge dve evropske institucije zbog svoje birokratije i diplomatije ne bi mogle tako javno da iznesu“, kaže Todorović Štiplija.
B.G./Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
