Foto: AP
Ljudi koji su krenuli iz subsaharskih afričkih zemalja čekali su, zaglavljeni na litici, pomoć cele noći
Posle dva brodoloma koja su se dogodila u noći između subote i nedelje nedaleko od italijanskog ostrva Lampeduza, 30 osoba se i dalje vode kao nestale, dok ih je 57 spaseno. Jedna žena i njena jednogodišnja beba preminuli su nakon spasavanja, Među preživelima su dve trudnice, prenose italijanski mediji.
U akciji spasavanja učestvovali su patrolni čamci italijanske obalske straže, helikopteri i vatrogasci. Talasi su bili visoki 4,5 metara što je otežavalo patrolnim čamcima da se približe. Ceo jedan dan se čekalo da se talasi smire, ali to se nije dogodilo.
Nakon nesreće utvrđeno je da su migranti poreklom iz Obale Slonovače, Gambije, Gvineje, Malija i Senegala. Oni su se uputili u tuniski lučki grad Sfaks koji se nalazi oko 130 kilometara od Lampeduze. Prema njihovim izjavama, u prvom čamcu bilo ih je 48, a u drugom 42.
Prelaz iz Mediterana u Evropu smatra se najsmrtonosnijim na svetu.
„Mnogo tela se nalazi u moru, što sugeriše da ima mnogo brodoloma za koje nikad ne čujemo“, rekao je portparol Međunarodne organizacije za migracije Flavio Di Đakomo.
Vremenske neprilike koje stvaraju ogromne talase i loš kvalitet čamaca ometaju operacije spašavanja, upozorila je obalska straža. Sa druge strane, vlada Đorđe Meloni ne pomaže u prevazilaženju ovih problema. Sprovode politiku koja prisiljava spasilačke brodove da pristaju u udaljenim lukama, umesto da im dozvoli da iskrcaju spašene migrante na Lampeduzi ili Siciliji.
Na to su ukazale dobrotvorne organizacije i upozorile da se putem ovakvog zakona povećavaju njihovi troškovi navigacije, a smanjuje vreme za koje bi patrolni čamci mogli da patroliraju oblastima Mediterana gde su ovakve katastrofe uobičajene.
Italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su se brojke migracija morem ove godine udvostručile na 92.000 u poređenju sa prošlom godinom kada ih je zabeleženo 42.600.
A.E/La Repubblica/La Stampa/The Independent/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Na blokadama je sve više građana, posebno mladih. Od akcije pojedinaca i aktivista, protest i u manjim gradovima postaje masovan
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je „plan za rušenje Srpske napredne stranke“ targetirajući inicijativu ProGlas. Nije izostalo ni crtanje na tabli
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Loši životni faktori primoravaju migrante da rizikuju svoje živote na prenatrpanim čamcima kako bi stigli na neko bolje mesto za život. Putovanje iz Afrike do Kanarskih ostrva je samo još jedno u nizu masovnih utapanja u Atlantiku
