Ljudi koji su krenuli iz subsaharskih afričkih zemalja čekali su, zaglavljeni na litici, pomoć cele noći
Posle dva brodoloma koja su se dogodila u noći između subote i nedelje nedaleko od italijanskog ostrva Lampeduza, 30 osoba se i dalje vode kao nestale, dok ih je 57 spaseno. Jedna žena i njena jednogodišnja beba preminuli su nakon spasavanja, Među preživelima su dve trudnice, prenose italijanski mediji.
U akciji spasavanja učestvovali su patrolni čamci italijanske obalske straže, helikopteri i vatrogasci. Talasi su bili visoki 4,5 metara što je otežavalo patrolnim čamcima da se približe. Ceo jedan dan se čekalo da se talasi smire, ali to se nije dogodilo.
Nakon nesreće utvrđeno je da su migranti poreklom iz Obale Slonovače, Gambije, Gvineje, Malija i Senegala. Oni su se uputili u tuniski lučki grad Sfaks koji se nalazi oko 130 kilometara od Lampeduze. Prema njihovim izjavama, u prvom čamcu bilo ih je 48, a u drugom 42.
Prelaz iz Mediterana u Evropu smatra se najsmrtonosnijim na svetu.
„Mnogo tela se nalazi u moru, što sugeriše da ima mnogo brodoloma za koje nikad ne čujemo“, rekao je portparol Međunarodne organizacije za migracije Flavio Di Đakomo.
Vremenske neprilike koje stvaraju ogromne talase i loš kvalitet čamaca ometaju operacije spašavanja, upozorila je obalska straža. Sa druge strane, vlada Đorđe Meloni ne pomaže u prevazilaženju ovih problema. Sprovode politiku koja prisiljava spasilačke brodove da pristaju u udaljenim lukama, umesto da im dozvoli da iskrcaju spašene migrante na Lampeduzi ili Siciliji.
Na to su ukazale dobrotvorne organizacije i upozorile da se putem ovakvog zakona povećavaju njihovi troškovi navigacije, a smanjuje vreme za koje bi patrolni čamci mogli da patroliraju oblastima Mediterana gde su ovakve katastrofe uobičajene.
Italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su se brojke migracija morem ove godine udvostručile na 92.000 u poređenju sa prošlom godinom kada ih je zabeleženo 42.600.
A.E/La Repubblica/La Stampa/The Independent/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Potrebno nam je vreme da demokratskim i akademskim putem usaglasimo stavove i postupke“, naveo je Univerzitet u Beogradu nakon sastanka studenata, dekana i rektora
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Loši životni faktori primoravaju migrante da rizikuju svoje živote na prenatrpanim čamcima kako bi stigli na neko bolje mesto za život. Putovanje iz Afrike do Kanarskih ostrva je samo još jedno u nizu masovnih utapanja u Atlantiku
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
