Dragan Đilas poziva SRCE, PSG, NPS, Ekološki ustanak i ostale proevropske partije da sa njegovom Strankom slobode i pravde zajendički izađu na izbore. Da li je ovo oživljavanje neslavno propale koalicije „Srbija protiv nasilja“
Stranka Slobode u toj proevropskoj koaliciji vidi i pokrete, poput Solidarnosti Gorana Ješića, dodao je Đilas za N1.
„Koalicije se obično formiraju kad se zna kad su izbori“, rekao je još bivši gradonačelnik Beograda i naveo da pretpostavlja da će se do samog formalizovanja svega toga doći. Kako je ukazao, glavna tačka njihovog programa je „Pravac Evropa“.
Pomenute stranke i pokreti već su radile zajedno. „Srbija protiv nasilja” je nastala kao odgovor na masovne tragedije u maju 2023. godine, ali su se posvađali godinu dana kasnije zbog odluke o izlasku na lokalne izbore. Kao rezultat bojkota i nezadovoljstva, izlaznost u Beogradu je bila za 11,5% manja nego na decembarskim izborima 2023. godine, a pobedu je odnela koalicija oko SNS-a.
Đilas sada nije pominjao da li je Zeleno-levi front, koji je tada bio protiv bojkota, pozvan u koaliciju. Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića je tada takođe imao drugačije mišljenje od Đilasove stranke, ali je sada ponovo deo koalicije.
Pod ovim sloganom su se održavali masovni protesti građana tokom 2023. nezadovoljnih stanjem u društvu, nasiljem u medijima i javnom prostoru, zahtevajući ostavke najviših funkcionera i promenu REM-a.
Prerastajući iz višemesečnih građanskih protesta u političku koaliciju, ova grupacija je učestvovala na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u decembru 2023. godine. Proevropsku opoziciju su činili Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije , Zeleno-levi front, SRCE, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Zajedno.
Lista „Srbija protiv nasilja” osvojila je 65 mandata u Narodnoj skupštini, čime je postala najveća opoziciona grupacija. Ipak, koalicija je prestala da postoji u ranijem obliku nakon unutrašnjih neslaganja povodom daljeg političkog delovanja i lokalnih izbora u proleće 2024. godine.
Đilasova struja je bila za bojkot izbora u Beogradu, pod objašnjenjem da vlast nije ispunila preporuke ODIHR-a o izbornim uslovima i da izbore treba pomeriti za jesen.
Struja za izlazak, koju su činili Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana, Novo lice Srbije i Demokratska strankarešili su da izađu na izbore. Nastupali su pod novim nazivom Biram borbu!.
Izbore su izgubili, ali je opozicija ostvarila zapažene rezultate i tesne borbe u Nišu i nekoliko beogradskih opština. Pitanje je šta bi se dogodilo da su bili jedinstveni.
Tokom otvorenog dela sednice Predsedništva SSP Đilas je naveo da je ta stranka zainteresovana za saradnju sa studentskom listom, a na pitanje kako bi ona izgledala, kaže da će sarađivati „sa svima koji su sigurno protiv ove vlasti i koji imaju, čije su stranke i pokreti zasnovani na nekim demokratskim principima, i od toga nećemo nikad odustati“.
„Tako smo počeli sa Savezom za Srbiju pre sedam-osam, pa nema razloga da od te ideje odustanemo. Naša vrata su uvek otvorena, uvek smo spremni na saradnju, da li su u pitanju izborni uslovi, da li je u pitanju zastupanje stavova u Republičkoj izbornoj komisiji, gradskim, gde stranke već imaju svoje predstavnike, a nove liste dobiju samo po jednog predstavnika“, naveo je Đilas.
Ipak, dodao je da ne misle o svemu isto.
„Da mislimo sve isto bili bi na istoj listi. Pošto ne mislimo, imamo stvari koje su zajedničke, te stvari treba da budu osnov naše saradnje“, ukazao je.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
Udruženje tužilaca Srbije podržalo je Komisiju Vrhovnog javnog tužilaštva posle objavljivanja njenog prvog izveštaja o radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Traži pravovremen i odlučan odgovor nadležnih organa i utvrđivanje odgovornosti.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
