Vučić pitao studente gde su rasli i od koga su naučili da krvnički tuku žene

Poziv na pomirenje sa političkim protivnicima, uz upozorenje da im se ne sme zaboraviti pokušaj rušenja države, obeležio je završni predizborni nastup Aleksandra Vučića u beogradskoj Hali sportova.

U toj naizgled protivrečnoj poruci sadržan je dobar deo strategije kojom nosilac liste „Ujedinjena Srbija“ pokušava da obezbedi još jednu izbornu pobedu: političke protivnike istovremeno predstaviti kao nekoga kome treba pružiti ruku i kao opasnost od koje se država mora odbraniti.

„U ovoj kampanji posebno sam ponosan na vas jer im na nasilje nismo odgovarali nasiljem. Kada su ranili našeg Bogdanovića sa dva metka nisu rekli ‘izvinite’. Kada su nam pesnicama krvnički udarali žene, ni tada nisu rekli ‘izvinite’, ni tada nisu rekli ‘žao nam je’. Gde su ti ljudi rasli? Od koga su naučili da krvnički tuku žene? Ti ljudi da predstavljaju budućnost Srbije i promene u Srbiji? Ne! Mi ćemo da čuvamo i štitimo svaku ženu u našoj zemlji, i nikada im nećemo dozvoliti da maltretiraju naše žene“, rekao je Vučić svojim pristalicama.

Osuda nasilja i insistiranje na zaštiti žena same po sebi ne bi trebalo da budu predmet političkog spora, a problem nastaje kada se odgovornost za pojedinačne incidente prenosi na čitav politički pokret ili grupu njegovih pristalica, bez jasnog razlikovanja neposrednih počinilaca od ostalih političkih aktera. Takav pristup može dodatno produbiti podele upravo u trenutku kada Vučić, makar deklarativno, zagovara njihovo prevazilaženje.

Iako ih je pozvao na pomirenje sa političkim neistomišljenicima, Vučić je istovremeno svoje pristalice upozorio da ne zaborave njegovu tvrdnju da su protivnici vlasti pokušali da sruše državu.

„Pokušali su da razore našu zemlju po spoljnom nalogu. Ogroman novac je ušao u zemlju i zato je ovo najteža bitka, zato što su nas napali milijardama evra, a mi smo se branili čistotom, našim programom i ljubavlju prema otadžbini“, rekao je Vučić.

Biserko, Kandić, Kosovo i ustaše

Kritikovao je i odnos Studentske liste prema Kosovu i Metohiji.

„Mi smo se branili time što im kažemo da je Kosovo i Metohija deo Srbije, a oni ne smeju da pisnu po tom pitanju. Oni nemaju nijednog kadidata sa Kosova i Metohije“, rekao je Vučić.

Odsustvo kandidata sa Kosova i Metohije, čak i ukoliko je ta tvrdnja tačna, samo po sebi ne dokazuje odsustvo političkog stava o kosovskom pitanju. Ipak, u predizbornoj retorici takvo povezivanje omogućava jednostavno razgraničenje između onih koji se predstavljaju kao zaštitnici nacionalnih interesa i onih čija se privrženost tim interesima dovodi u sumnju.

Nastojeći da napravi razliku između pristalica Studentske liste i svojih birača, naveo je da iza „Ujedinjene Srbije“ stoje „obični građani“, dok je podršku Studentskoj listi povezao sa Natašom Kandić, osnivačicom Fonda za humanitarno pravo, i Sonjom Biserko, osnivačicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Pominjanje njihovih imena izazvalo je uvredljivo skandiranje dela okupljenih, koji su ih nazivali ustašama.

Vučić je reagovao pozivom da se prestane sa uvredama, uz poruku da se njegove pristalice „ne smeju ponašati poput političkih protivnika“.

Time je istovremeno demonstrirao navodnu  spremnost da zaustavi uvrede, ali i zadržao poređenje po kojem je neprihvatljivo ponašanje karakteristično upravo za drugu stranu. Poziv na pristojnost tako nije prerastao u odustajanje od političke diskvalifikacije, već je ostao unutar nje.

Nastojao je i da pokaže kako navodno ima jasne nacionalne prioritete, dok politički protivnici, prema njegovim tvrdnjama, izbegavaju da se o njima izjasne.

„Mi se hvalimo svojom ljubavlju prema Republici Srpskoj. Nema odgovora hoćete li da uvedete sankcije Rusiji, a mi smo četiri i po godine izdražali hrabro, junački, sačuvali tradicionalna prijateljstva. Njih šta god da pitate nemaju odgovor. Jedino što znaju da kažu – korumpirani. Vi mi kažete korumpirani! Ti mi Šoškiću kažeš da sam korumpiran. Ja nemam nijeden račun nigde van ove zemlje“, rekao je Vučić.

Profesori „laju na kola hitne pomoći“

Posebno se osvrnuo na obrazovanje, ocenjujući da će posledice obustave nastave biti dugoročne. Najavio je sprečavanje političkog delovanja u školama, kao i podsticanje konkurencije između državnih i privatnih univerziteta.

Kritikovao je deo nastavnog kadra, poručujući da su obrazovnom sistemu potrebni profesori posvećeni učenju dece.

Poručio je i da će podsticati privatne i državne univerzitete koji će se takmičiti, jer želi profesore koji će da uče decu, a ne da „laju na kola hitne pomoći“.

Obrazovanje je predstavljeno kao još jedno područje na kojem bi izborna pobeda trebalo da donese promene. Vučić je upozorio na dugoročne posledice obustave nastave, najavio sprečavanje političkog delovanja u školama i konkurenciju državnih i privatnih univerziteta.

Potreba da obrazovne ustanove obavljaju svoju osnovnu funkciju teško može biti sporna. Ipak, ostaje otvoreno pitanje gde bi vlast povukla granicu između nedozvoljene stranačke aktivnosti i legitimnog društvenog angažovanja nastavnika, profesora i studenata.

To pitanje dobija dodatnu težinu zbog Vučićeve poruke da želi profesore koji će učiti decu, a ne da „laju na kola hitne pomoći“.

Uvođenje konkurencije između državnih i privatnih univerziteta može se braniti argumentima o kvalitetu nastave, efikasnosti i mogućnosti izbora, ali ako se takva reforma predstavlja istovremeno sa političkim obračunom sa delom akademske zajednice, opravdano se postavlja pitanje da li je njen prvenstveni cilj unapređenje obrazovanja ili promena odnosa moći unutar njega.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!