Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena
“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Svi oni koji to zagovaraju treba da sednu u skučen prostor tenka, pa da vide kako je to kada se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to u poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput ’zolje’ ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštitu pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”
Kada je Nebojša Stefanović pre dve nedelje obećao analizu obaveznog vojnog roka, digla se ponovo prašina u javnosti. Ministar odbrane odlučio je da odgovori u pisanoj formi, ali je odgovor sadržao sve drugo, samo ne podatke o vojnom roku
“Ko će te regrute obučavati, imamo li kadrove za to?”, pita sagovornik “Vremena” iz Vojske Srbije. “Ili će ti mladići dobro doći da šišaju travu po krugovima kasarni i vojnih objekata. To je ono što sada fali”
Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka samo što nije doneta, ako je verovati političkom vrhu. Samo što još uvek nije jasno kako bi sve to trebalo da izgleda, koliko bi koštalo, a ni kako bi uticalo na borbenu gotovost Vojske Srbije koja poslednjih godina blista samo na medijskim prezentacijama. Jasno je šta Vučić misli o tome: valjalo bi ga vratiti, da muškarci sazru i nauče šta su rodoljublje, obaveze i posao
Koliko do juče predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić hvalio se kako je Vojska Srbije, sa 14 letelica MiG 29, najjača vazduhoplovna sila u regionu. A onda dolazi njegova trijumfalna izjava kako već godinu dana pregovara sa Francuskom oko nabavke 12 savremenih lovaca “rafal”, a sa nekom drugom državom oko još 12 polovnih aviona
Vojska Srbije je, prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, od početka godine ostala bez 47 oficira i 24 podoficira, dok je u službu primljeno svega 19 starešina. Posebno zabrinjava da su u velikom broju otišle starešine do čina majora i da su u toj grupi i četiri uglavnom mlada pilota
