Ne bi trebalo isključiti mogućnost da ruska agresija na Ukrajinu ispadne u krajnjoj liniji mnogo štetnija po Rusiju nego po samu razorenu Ukrajinu. Ne zna se od čega početi kada se pristupi nabrajanju šteta koje će Rusija imati zbog nenajavljenog drastičnog upada na teritoriju suverene susedne zemlje
U Moskvi je brzometno sprovedena anekesija Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Iz zapadnih država poručuju da nikada neće prihvatiti rusko otimanje teritorija susedne države. Sukob između Rusije i Zapada dosegao je novi vrhunac. Nema ni naznaka nikakve deeskalacije
Nakon referenduma održanog u Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu od 23. do 27. septembra očekuje se da će ruski parlament u najkraćem roku izglasati pripajanje tih ukrajinskih teritorija Rusiji
Prilikom govora o početku invazije u rano jutro 24. februara, ruski predsednik se držao kao apsolutni vladar od koga zavisi sve. No, ta je poza brzo i uočljivo počela da se rastače uporedo sa rastakanjem prvobitnog plana “specijalne vojne operacije”. Samouverenost se uočljivo vratila Putinu sredinom leta, kada je ruska vojska beležila uspehe na luganskom ratištu, ali je ukrajinska kontraofanziva oko Harkova donela novi pad: na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu, bio je prinuđen da izražava razumevanje za primedbe Kine i Indije, ali i izložen ponižavanju manjih članica te organizacije
Prve računice pokazuju da je oko 90 odsto izašlih na referendum u narodnim republikama Donjeck i Lugansk i oblastima Herson i Zaporožje glasalo za priključenje Rusiji. Ovakvi rezultati su očekivani. Očekuje se da će Vladimir Putin 30. septembra proglasiti aneksiju
Danas se završava referendum o priključenju Rusiji u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju. Očekuje se da će već do kraja nedelje Rusija „uslišiti želju“ lokalnog stanovništa i anektirati te oblasti. Od tog trenutka svaki napad na te teritorije Moskva će tretirati kao napad na Rusiju i braniće se svim sredstvima, pa i nuklearnim
Kada joj loše krene tiranija, po prirodi svoga ustrojstva, povećava obim i kvalitet nasilja, ne bi li na taj način privela pameti svoj neodlučni narod. To radi i Vladimir Putin, i to je put koji vodi do poraza
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku rekao je da Putin ne blefira i da EU treba ozbiljno da shvati njegove pretnje. Smatra da su navodi da se evropske zalihe oružja smanjuju netačni. Borelj je pozvao Putina da preuzme odgovornost u pregovorima kojima bi se dostiglo rešenje
Ruski vojnici koji odbijaju da učestvuju u ratu u Ukrajini, ne odazivaju se mobilizaciji i tako se odupiru režimu Vladimira Putina trebalo bi da mogu da u Nemačkoj nađu utočište, saopštile su parlamentarne frakcije vladajuće koalicije Zelenih i Liberala. Jer, niko ne bi smeo da bude primoran da učestvuje u tom „ludilu“. One su pozvale Saveznu vladu da omogući ruskim dezerterima zaštitu u Nemačkoj i pozivaju članice EU da učine isto
Obične Ruse nisu šokirali pravni aspekti Prigožinove kampanje regrutovanja kriminalaca, već ono što je, pored ukrajinske kontraofanzive, definitivno i jasno potvrdila: da država koja je doskora makar u vojnom smislu smatrana drugom silom sveta, regularnim snagama već više od pola godine nije u stanju da izađe na kraj ne sa NATO blokom, već sa suparnikom kojeg je nipodaštavala i čiju je vojsku planirala da uništi za nekoliko dana, pa zbog toga angažuje kriminalce
U 38 gradova Rusije protestovalo se zbog naredbe o mobilizaciji. Nedozvoljeni skupovi su nezakoniti prema ruskim antiprotestnim zakonima. U Beogradu je održan antiratni protest
Moskva će sve svoje resurse upotrebiti da "oslobodi" ruske teritorije i odupre se Zapadu koji je "prešao svaku granicu", hoće da "uništi Rusiju, da porobi rusku državu i zavlada svetom", rekao je ruski predsednik u obraćanju naciji. Podržaće "većinsku odluku naroda" u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju o priključenju Rusiji na referendumu koji će se održati od 23. do 27 septembra
Očekuje se plodna saradnja između Republike Srpske i Rusije, razvijanje međusobnih odnosa, samo da patritotske snage u RS jačaju, a Milorad Dodik pobedi na predsedničkim izbrima što mu Vladimir Putin od srca želi
Rusija ceni napore “srpskih prijatelja” da sprovode uravnoteženu, nezavisnu politiku na međunarodnoj sceni, te će Rusija i Srbija nastaviti da produbljuju saradnju u ekonomskoj, naučno-tehničkoj i humanitarnoj sferi, rekao je predsednik Rusije
Rusija će „braniti, sačuvati i podsticati“ sve svoje sunarodnike koji žive u inostranstvu, njihove interese, njihovo pravo na ruski identitet i rusku tradiciju. Nakon raspada SSSR izvan Rusije živi oko 25 miliona Rusa
Grupa G7 juče je dogovorila ograničenje cene nafte, kako bi smanjila ruski profit kojim finansira rat u Ukrajini. Takođe juče, Gasprom je javio da je otkriven kvar na gasovodu, te da Severni tok 1 do daljnjeg neće moći da radi, iako je trebalo da, nakon trodnevnog remonta, danas nastavi sa isporukom gasa Evropi
Dok ruske snage intenzivno bombarduju ciljeve na jugoistoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorava na „realnu“ opasnost izbijanja Trećeg svetskog rata. Na Zapadu takvu eskalaciju u ovom trenutku isključuju i izjavu Lavrova tumače kao odraz ruske nemoći na bojnom polju. Za to vreme u američkoj bazi „Ramštajn“ vojni vrh zapadnih savezničkih zemalja razmatra dalje korake podrške Ukrajini, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je krenuo u mirovnu misiju u Moskvu
Ruske trupe su privremeno zauzele nekoliko desetina mesta u donjeckoj oblasti. Zabeleženo je oko 50 raketnih napada. Rusija dovlači nove taktičke bataljone na istok Ukrajine. Drama u Mariupolju se nastavlja
Odlučan, brižan u odnosu na ruske vojnike i fer prema neprijateljima. Takav se u kratkom filmu posle više nedelja Vladimir Putin ponovo pojavio u ulozi vrhovnog komandanta. Povod je bio raport Sergeja Šojgua da je Mariupolj „oslobođen“
Predsednik Rusije Vladimir Putin je upravo onu brigadu koja je vodila borbe u Buči nedaleko od Kijeva u ponedeljak odlikovao počasnom titulom „garde“. Buča je nakon povlačenja ruskih trupa na Zapadu postala simbol za ratne zločine koje su ruske trupe navodno počinile u Ukrajini
Predsednik Rusije je još jednom rekao da se u Ukrajini radi o odbrambenoj specijalnoj operaciji, da Moskva nije imala alterntivu jer bi antiruske snage kad-tad napale rusko stanovništvo i da sve, zapravo, ide po planu
Ukrajinska vojska čisti oblasti oko Kijeva i Hersona. Stanje u Mariupolju je i dalje kritično. Ruskim trupama stiže pojačanje iz Gruzije. Zelenski kritikuje Zapad, Putin se žali da Zapad prosto ne razume Rusiju, a ruska nafta i gas i dalje nesmetano teku u pravcu Evrope
“Ujedinjeni ruski narod” na televiziji gleda kako su Volnovahu i Marijupolj sa zemljom sravnili ne ruska raktiranja, već ukrajinska vojska i pre svega neonacisti, da se u podrumima i metrou u Harkovu građani ne kriju od ruskih bombi već, opet, od neonacista, da nije ruska vojska gađala porodilište u Mariuoplju već da je to učinio puk Azov, da su ruski vojnici konačno oslobodili Ukrajince i podelili im humanitarnu pomoć sa velikim slovom “Z” na kutijma i natpisom “ne napuštajmo svoje”. A kako ti Ukrajinci, kojima je većinom maternji jezik ruski, nikako da hlebom i solju dočekaju “oslobodioce”, to se sve češće čuje da su im ili “oprani mozgovi” ili su “svi oni u Ukrajini takvi - skloni nacizmu”
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi Putin je demonstrirao patriotizam i odlučnost. Predsednici SAD i Kine Bajden i Si razgovarali su o ratnoj krizi. Ruski civilni avioni menjaju lokaciju, elektromreža Ukrajine se priključila evropskoj, ruske kopnenne trupe ne ostvaruju nikakav napredak, bombardovanje i granatiranje ukrajinskih gradova se nastavlja nesmanjenom žestinom
Samim razgovorom sa Si Đinpingom koji je “teatralno” zakazao, Bajden je poslao signal Putinu da njegovo “prijateljstvo bez granica”, sklopljeno sa Sijem u Pekingu neposredno pre invazije, možda neće imati težinu kakvoj se predsednik Rusije nadao
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi na centralnoj proslavi godišnjice pripajanja Krima Rusiji Vladimir Putin je rekao da Rusi znaju šta moraju da urade, kako to da učine i da su spremni da za to plate svaku cenu. Nastup ruskog predsednika odisao je pravedničkom odlučnošću
Kineski ugledni autori ne samo da savetuju da se Peking ne upušta ni u kakav antizapadni savez sa Moskvom i rizikuje sekundarne sankcije, već da Kina po pitanju rata u Ukrajini zarad sopstvenih interesa treba da se stavi na stranu većine sveta. Takvi tekstovi ne objavljuju se ni slučajno ni bez blagoslova partijskog i državnog vrha
