Unutrašnji glas

Winter of our discontent

Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna

Unutrašnji glas

Da te nešto pitam

Upitanost i otvorenost za novo jednako su dragoceni kao što je uverenje da imamo odgovore opasno i sužavajuće. Zato mislim da uvek treba “bežati” od ljudi s odgovorima. Suviše smo mi mali da bismo mogli imati odgovor na bilo koje važno pitanje. Zato našu temeljnu potrebu za odgovorima, već vekovima, zloupotrebljavaju mnogi ideolozi, gurui, filozofi i psiholozi, sveštenici, influenseri... Čim primetite da neko ne može da kaže “ne znam” i otvoreno misli o vašem pitanju, vreme je da krenete dalje

Unutrašnji glas

Čujete li sebe

Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti