Koje slike je čuvala na zidovima i u kojim haljinama je predstavljala svoju zemlju i bila uzor Jugoslovenkama, pokazano je izložbama u Muzeju naivne i marginalne umetnosti
Predstavu zasnovanu na stvarnom susretu Tita i Jovanke sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, prvo će videti Svilajnac pa onda u Beograd. Njen autor pita zašto bi nekome to bilo čudno
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav, pisalo je “Vreme” u broju 882
Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno
Na sletu povodom Dana mladosti na stadionu nikad nisam bio. Ne volim takve spektakle. Za mene Tito nikako nije bio Kim Il Sung, ali me je nerviralo što su sletovi u SFRJ mirisali na Severnu Koreju. Dok sam služio vojni rok 1954. Danu mladosti mogao sam da zahvalim mesec dana poštede od svih dosadnih vojnih aktivnosti: zauzvrat sam po naređenju komandanta garnizona morao da sastavim nekoliko prikladnih rečenica u čast rođendana druga Tita. Za to mi je bilo potrebno oko pola sata
Vilu u kojoj je proživela svoje poslednje 33 godine, Jovanka Broz je uredila po ugledu na rezidenciju u kojoj je živela pre toga, sa Titom. Izložba „Partizanka i Fragonar“ otvorena u Galeriji Matice srpske, nastavila je u tom pravcu
Od smrti Josipa Broza Tita, apsolutnog šampiona u liderstvu na području bivše Jugoslavije, prošlo su četrdeset i dve godine. Kako danas stoje stvari
Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe
Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene
Valjda da bi skrenuo razgovor sa sumornog pitanja šta će biti nakon Titove smrti, Bruno Krajski je izvan svakog konteksta ispričao kako je on organizovao referendum o izgradnji nuklearne centrale Cventendorf sa namerom da izgubi, ali da bi posle dobio apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima. Veselin Đuranović me je zapanjano gledao, valjda se pitao da li pravilno prevodim, ali sam jednako zapanjen bio i ja
Na današnji dan pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Bilo kao član CK, ili kao otpadnik i kasnije „otac nacije“ i predsednik države, uvek je bio neposredan i drugarski nastrojen. Rođen u Velikoj Drenovi, selu na Zapadnoj Moravi, srcu izvorne Srbije, bio je Srbin dušom i telom. Bio je stresao sa sebe plašt lažnog internacionalizma. Nisam se slagao sa politikom proizašlom iz njegovih nacionalnih ubeđenja koju je zastupao, ali sam uvek voleo tog čoveka
Miloša Minića i Josipa Vrhovca je vetar partijske politike naneo u kancelariju ministra spoljnih poslova na uglu zgrade MIP-a. U tu zgradu sa lavirintom beskonačno dugačkih hodnika su prvi put ušli na veliki, svečani ulaz, a ne na druga dva službena ulaza, kroz koja na posao dolaze diplomate, činovnici i čistačice. Zato nikada nisu do kraja shvatili kako ministarstvo spoljnih poslova funkcioniše
