Zbog navodnog hakerskog napada zaposlenima u pravosuđu je već nekoliko meseci onemugućen pristup pojedinim portalima državnih institucija i medijima – onim kritičkim
Svi predsednici sudova u Srbiji su partijski poverenici vladajuće stranke. Oni su kanal kojim izvršna vlast likvidira nezavisnost sudija u odlučivanju. Predsednici ključnih i najvažnijih sudova postavljeni su direktno od političke vlasti, iako je poznato da u trenutku njihovog izbora nisu bili ni među prvih deset najboljih kandidata. Oni imaju veliki uticaj i na izbor sudija, kao i na to ko će od sudija rešavati koji predmet
Sindikat sudske vlasti i zaposleni u pravosudnim organima traže između ostalog potpisivanje protokola o povećanju osnovice za obračun plata sudijama, javnim tužiocima i ostalim zaposlenima u pravosudnim organima, u iznosu od minimum 20 odsto
Srbija je zemlja kojom vladaju oni kojima se u rukama neočekivano i nepravedno našla ogromna moć. Za njih ne važe zakoni i pravila, oni se gaze, kao i institucije. Bahatost je drugo ime nove elite, a ona se ponekad dojačava alkoholom i narkoticima. Primetno je to na svakom koraku. U saobraćaju, takođe
Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa koju je uradila organizacija Partneri Srbija pokazuje da sudovi i tužilaštva i dalje nisu dovoljno transparentni i nisu ostvarili značajan napredak u oblasti transparentnosti u odnosu na ranije godine
Prevod
„Vreme” je kontaktiralo jedan sud i u razgovoru smo saznali da zaista, na primer, mogu da otvore sajt „Večernjih novosti", dok pristup sajtovima „Vremena” ili „N1” nije moguć.
Zašto je to tako, sagovornica nije znala da odgovori. Pomenula je hakerski napad iz jula.
Iz Apelacionog suda u Beogradu u pisanom odgovoru za „Vreme” navode da je „u okviru mere geolokacijskog ograničenja pristupa pravosudnoj mreži”, koju implementira Ministarstvo pravde, „na osnovu procene trenutne bezbedonosne situacije i otklanjanja rizika od aktivnosti koje bi mogle ugroziti poverljivost, integritet i dostupnost IKT sistema pravosuđa, pristup internet resursima hostovanim van teritorije Republike Srbije ograničen ili u potpunosti onemogućen”.
„Shodno navedenom, nemogućnost ili ograničena mogućnost pristupa je šire postavljena i ne odnosi se samo na pristup internet stranicama i portalima određenih javnih glasila”, piše u odgovoru Apelacionog suda u Beogradu.
Mogli su da mu pristupe advokati putem e-šaltera kao registrovani korisnici.
Pristup katastru nedavno je proradio za sve, kaže za „Vreme” advokat upućen u problematiku i dodaje da je problem postojao od početka jula.
Pristup katastru sada je moguć, ali ne i ostalim sajtovima, tvrdi sagovornik „Vremena”.
Hakerski napad
Od petka 4. jula Ministarstvo pravde Srbije je na meti hakerskih napada - obelodanilo je saopštenjem ovo ministarstvo nedelju dana kasnije, 11. jula.
Hakerski napadi su, rekli su tada, „kulminirali napadom hakera na Data centar”.
„Da bi sprečili nesagledive posledice, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka sa strane hakera i kasnijih ucena (kao u slučaju sa Republičkim geodetskim zavodom ili Elektroprivredom Srbije), nadležni za IKT u Ministarstvu pravde su, u saradnji sa KITEU i Telekomom, isključili kompletan mrežni pristup Data centru”, navelo je tada Ministarstvo pravde.
Reč je o preventivnoj meri „zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme”, glasilo je zvanično objašnjenje.
„Ministarstvo pravde ukazuje da je ovo očigledan napad na pravosuđe Republike Srbije i ističe zabrinutost da malciozni napadi na pravosudne baze podataka mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata”, pisalo je tada u saopštenju.
Korisnici će, rekli su, blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada.
Ministarstvo pravde je zatim 28. jula potvrdilo prekid svih mrežnih komunikacija između pravosudnih organa.
„Prekinute su sve mrežne komunikacije ka i između pravosudnih organa, u cilju izolacije pretnje i sprečavanja njenog širenja. Ova mera je doneta u skladu sa najvišim bezbednosnim standardima, u dogovoru sa službama bezbednosti Republike Srbije”, navelo je Ministarstvo pravde potvrđujući da „u skladu sa navedenim, javni beležnici i javni izvršitelji trenutno nisu u funkcionalnoj mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture”.
U tom saopštenju navedeno je da Ministarstvo pravde očekuje da će sistem u potpunosti profunkcionisati u sledećih nekoliko dana, „ali bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum, jer u ovakvom poslu je to nemoguće".
„Vreme” je kontaktiralo Ministarstvo pravde u vezi sa ovim tvrdnjama, ali odgovori nisu stigli do zaključivanja ovog tekta.
Preklapajuća saopštenja RGZ-a
Republički geodetski zavod je, u saopštenju 14. jula 2025, obavestio javnost da je „usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde, trenutno obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema”.
„Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem. Prijem će biti ponovo uspostavljen odmah po normalizaciji rada pravosudnog informacionog sistema”, stoji u obaveštenju.
RGZ je kasnije apelovao na javnost da ne veruje izveštavanju RTS-a i glavnom uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću, te da katastar radi bez prekida.
„Tako je i danas u emisiji ‘Beogradska hronika’ emitovan prilog pod naslovom ‘Ponovo radi katastar!’ – što apsolutno nije istina. Katastar radi u kontinuitetu, potpuno normalno i stabilno, bez prekida u radu”, saopštio je RGZ 20. avgusta.
',
title: 'Sudovi mogu na sajt „Novosti”, ali ne i „Vremena” ili N1',
pubdate: '2025-09-17 13:40:40',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Hakerski napad,Internet bezbednost,Ministarstvo pravde,Pravosuđe,Sudovi",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Sudovi mogu na sajt „Novosti”, ali ne i „Vremena” ili N1',
'pageContent': '
Sve je krenulo u julu, zbog navodnog hakerskog napada. Pravosudni informacioni sistem Ministarstva pravde od tada ne funkcioniše kako treba, pa je ministarstvo krajem jula izdalo saopštenje da se intenzivno radi na popravljanju sistema, ali da on još nije u potpunosti profunkcionisao.
Na to je na društvenoj mreži Iks ukazao i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, ali ne misli da je u pitanju samo tehnički problem.
Napisao je da je po nalogu Ministarstva pravde „iz bezbednosnih razloga” sudovima onemogućen pristup internetu, izuzev poseta portalima državnih institucija i „Informera“, „Republike“ i „Aloa“.
Sve što je potrebno znati o stanju u srpskom pravosuđu i njegovim realnim mogućnostima je to da je i dalje po nalogu Ministarstva pravde “iz bezbednosnih razloga” sudovima onemogućen pristup internetu izuzev poseta portalima drzavnih institucija i Informera, Republike i Alo.
„Vreme” je kontaktiralo jedan sud i u razgovoru smo saznali da zaista, na primer, mogu da otvore sajt „Večernjih novosti", dok pristup sajtovima „Vremena” ili „N1” nije moguć.
Zašto je to tako, sagovornica nije znala da odgovori. Pomenula je hakerski napad iz jula.
Iz Apelacionog suda u Beogradu u pisanom odgovoru za „Vreme” navode da je „u okviru mere geolokacijskog ograničenja pristupa pravosudnoj mreži”, koju implementira Ministarstvo pravde, „na osnovu procene trenutne bezbedonosne situacije i otklanjanja rizika od aktivnosti koje bi mogle ugroziti poverljivost, integritet i dostupnost IKT sistema pravosuđa, pristup internet resursima hostovanim van teritorije Republike Srbije ograničen ili u potpunosti onemogućen”.
„Shodno navedenom, nemogućnost ili ograničena mogućnost pristupa je šire postavljena i ne odnosi se samo na pristup internet stranicama i portalima određenih javnih glasila”, piše u odgovoru Apelacionog suda u Beogradu.
Mogli su da mu pristupe advokati putem e-šaltera kao registrovani korisnici.
Pristup katastru nedavno je proradio za sve, kaže za „Vreme” advokat upućen u problematiku i dodaje da je problem postojao od početka jula.
Pristup katastru sada je moguć, ali ne i ostalim sajtovima, tvrdi sagovornik „Vremena”.
Hakerski napad
Od petka 4. jula Ministarstvo pravde Srbije je na meti hakerskih napada - obelodanilo je saopštenjem ovo ministarstvo nedelju dana kasnije, 11. jula.
Hakerski napadi su, rekli su tada, „kulminirali napadom hakera na Data centar”.
„Da bi sprečili nesagledive posledice, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka sa strane hakera i kasnijih ucena (kao u slučaju sa Republičkim geodetskim zavodom ili Elektroprivredom Srbije), nadležni za IKT u Ministarstvu pravde su, u saradnji sa KITEU i Telekomom, isključili kompletan mrežni pristup Data centru”, navelo je tada Ministarstvo pravde.
Reč je o preventivnoj meri „zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme”, glasilo je zvanično objašnjenje.
„Ministarstvo pravde ukazuje da je ovo očigledan napad na pravosuđe Republike Srbije i ističe zabrinutost da malciozni napadi na pravosudne baze podataka mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata”, pisalo je tada u saopštenju.
Korisnici će, rekli su, blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada.
Ministarstvo pravde je zatim 28. jula potvrdilo prekid svih mrežnih komunikacija između pravosudnih organa.
„Prekinute su sve mrežne komunikacije ka i između pravosudnih organa, u cilju izolacije pretnje i sprečavanja njenog širenja. Ova mera je doneta u skladu sa najvišim bezbednosnim standardima, u dogovoru sa službama bezbednosti Republike Srbije”, navelo je Ministarstvo pravde potvrđujući da „u skladu sa navedenim, javni beležnici i javni izvršitelji trenutno nisu u funkcionalnoj mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture”.
U tom saopštenju navedeno je da Ministarstvo pravde očekuje da će sistem u potpunosti profunkcionisati u sledećih nekoliko dana, „ali bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum, jer u ovakvom poslu je to nemoguće".
„Vreme” je kontaktiralo Ministarstvo pravde u vezi sa ovim tvrdnjama, ali odgovori nisu stigli do zaključivanja ovog tekta.
Preklapajuća saopštenja RGZ-a
Republički geodetski zavod je, u saopštenju 14. jula 2025, obavestio javnost da je „usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde, trenutno obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema”.
„Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem. Prijem će biti ponovo uspostavljen odmah po normalizaciji rada pravosudnog informacionog sistema”, stoji u obaveštenju.
RGZ je kasnije apelovao na javnost da ne veruje izveštavanju RTS-a i glavnom uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću, te da katastar radi bez prekida.
„Tako je i danas u emisiji ‘Beogradska hronika’ emitovan prilog pod naslovom ‘Ponovo radi katastar!’ – što apsolutno nije istina. Katastar radi u kontinuitetu, potpuno normalno i stabilno, bez prekida u radu”, saopštio je RGZ 20. avgusta.
