Patrijarh Porfirije izjavio je juče da on i arhijereji Srpske pravoslavne crkve osećaju Predsedništvo Republike Srbije kao svoju kuću i da podržavaju sve što se radi u toj instituciji za dobro naroda i Srbije. Porfirije je besedio Aleksandru Vučiću dva dana pred novi protest opozicije 19. maja u Beogradu
Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
“Čujemo i da je Crkva kriva i za nasilje nad ženama. Nemojte to činiti, zato što ćemo vam odgovoriti. Neće vam biti dobro ako vam budemo odgovarali”
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Kad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Patrijarh Porfirije je upozorio da se u šest članova nacrta Zakona o kulturnom nasleđu pominje AP Vojvodina, a ni u jednom AP Kosovo i Metohija, pa bi se moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina "isključena iz sistema državne brige". Ministarstvo kulture je odmah usvojilo te primedbe
Najveća prepreka dolasku pape Franje u Srbiju je svakako odnos između Katoličke crkve u Hrvatskoj i SPC-a zbog bolnog istorijskog tereta. Dodatno je iskomplikovan i zbog međupravoslavnih odnosa, a ni u Saboru SPC-a ne postoji raspoloženje da se to u skorije vreme dogodi. Ipak, ni to raspoloženje nije uklesano u kamenu
Koliko god se tvrdilo da je patrijarh samo "prvi među jednakima", svi su svesni da se smrću patrijarha Pavla završava period u kome su mnogi posmatrali SPC najviše kroz njegov život i delovanje. Pred njegovim naslednikom, ko god to bude bio, biće težak zadatak da skromnost i umerenost patrijarha Pavla sačuva kao ljudske i crkvene vrednosti kojima su se njegovi poštovaoci najviše divili. Vredi se nadati da će makar godine u kojima budući patrijarh bude na čelu SPC-a biti lakše od onih u kojima je crkvu vodio patrijarh Pavle
Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno zalaže
