Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
Nakon tačno tri meseca, konačno su objavljeni rezultati za Parlamentarne izbore u Srbiji. Sada još samo da se formira Skupština, a onda i Vlada. U javnosti se naročito špekuliše o imenu budućeg premijera
Predsednik Srbije se najkomotnije oseća kad sam samcit vodi zemlju. Demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali
Na današnjoj sednici formirana je skupština grada Beograda. Puno se pričalo i optuživalo, ali se ništa neočekivano nije desilo. Izabran je novi (stari) predsednik, a očekivano došlo je i do preletanja na stranu vlasti. Sad je odnos snaga 57 na prema 53
Upravo ovaj, gotovo jednopartijski parlamement, ne samo da treba da “progura” izmene Ustava u skladu sa očekivanjima EU, nego je možda i jedini koji to zapravo može, jer je za to potrebna dvotrečinska većina u Skupštini. Sada je stvoren jedinstven politički momentum da se stvari pomaknu sa mrtve tačke. Svako odlaganje bi značilo katastrofu za EU integracije i traćenje još mnogih godina naših života
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
Pojedine tačke novog zakona o eksprorijaciji su neustavne, a delovi novog zakona o referendumu su besmisleni. Predsednik Vučić i Vlada Srbije imaju više pravnih mogućnosti da sporne zakone izmene, vrate u proceduru ili stave van snage
