Talas oslobođenja koji je pokatkad nemoguće zaustaviti odnosi se i na one “porobljene” u naprednjačkom sistemu korupcije koji počinju da shvataju da vladar više i nije tako svemoćan. Opozicionari kažu da ne mogu da žive od gomile “pokajnika” iz piramida vlasti koji im donose informacije i opravdavaju se, pokušavajući da naprave link sa “drugom stranom”
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Obišao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tri nedelje nakon tragedije mesta zločina i porodice stradalih u selima oko Mladenovca „bez kamera“, ali je isto veče u „Dnevniku“ RTS-a detaljno o tome pričao. Poverio se tom prilikom i da je bio i u „Ribnikaru“, pre pet, šest, ne zna ni on sad pre koliko dana, da oda poštu žrtvama, ali inkognito, tako da to niko ne sazna
Dve tragedije u Srbiji u sebi nose sveljudski gen: užas je zajednički, tugu delimo svi. Ovom užasu i ovoj tuzi ne prethode političke podele. No, uprkos tome, priroda Vučićeve vladavine, kao i mentalni sklop ljudi okupljenih na dvoru, ne dopušta univerzalni model koji je direktni učinak civilizacije. Vučić i njegova ekipa nisu u stanju da se nose ni sa čim univerzalnim, ni sa čim što se ne tiče njih, samo njih i nikoga osim njih. Zbog toga su pokušali da monopolizuju bol. Zbog toga su se okomili na univerzalno
„Hajde da sarađujemo i da se borimo protiv takvih dela, a ne jedni sa drugima. Hajde da podržavamo jedni druge, da spuštamo tenziju, da negujemo pravu empatiju, podršku i solidarnost jer to je faktor koji najviše utiče na zalečenje posle traumatskih događaja“
Odgovor građana na besomučnu kampanju obrušavanja na proteste „Srbija protiv nasilja“ na televizijama sa nacionalnom frekvencijom bio je da u još većem broju izađu na ulice. Po principu: ako niste sigurni da li bi trebalo da protestujete, uključite TV Pink
Detalji današnjih ličnih telefonskih razgovora, a povodom sinoćnjeg gostovanja Slobodana Negića u „Utisku nedelje“
Kako se navode, Ministarstvo je ove preporuke dalo na osnovu odluke pedagoškog kolegijuma škole i u dogovoru sa Savetom roditelja
U dopisu državnim institucijama koji je potpisala većina roditelja VII/2 odeljenja OŠ „Vladislav Ribnikar“, u kojem je 3. maja počinjen masakr, objašnjeno je zašto smatraju bespredmetnim da se u nedelju 21. maja sastanu sa presednicom Vlade Srbije, predstavnicima resornog ministarstva i Grada Beograda i ponavljaju se zahtevi i pitanja na koje do sada nisu dobili odgovor. Dopis prenosima u celosti uz saglasnost roditelja koji su ga potpisali
U petak je pobedu odnela pristojna Srbija. Građani koji su izašli na ulice su ispisali istoriju. Zaljuljali su brod koji je iscereni kormilar uputio ka pučini nenormalnosti. Taj 19. maj biće upisan kao datum početka povratka Srbije u civilizacijske tokove, tamo gde joj je i mesto
U pokušajima da diskretuje ljude koji protestuju i opoziciju, predstavnici srpske vlasti stalno navode primer Norveške posle masakra pre 12 godina. Samo što postoji jedna velika razlika. Tadašnji premijer Norveške Jens Stoltenberg važio je 2011. za "hladnog birokratu". Nakon masakra, kada se našao na terenu ljudskosti, plakao je s narodom, narod je plakao s njim, u trenucima najveće nacionalne žalosti pronašao je prave reči saučešća i utehe
Kakvu će formu dobiti daljnje srastanje Crkve i naprednjačke partije? Da li će sveštenstvo i monaštvo morati da otkaže službe ne bi li moglo – poput drugih budžetskih korisnika – da statira na Vučićevom mitingu 26. maja
