Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
“Biće još jedna pomoć za mlade, ako ne izgubimo izbore”, reče Aleksandar Vučić iz voza koji smo kupili od Švajcaraca. Ovog puta nije pominjao konkretnu sumu, ali tek da se zna ko će i ubuduće biti široke ruke – samo da pobedi
“Odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je delovanje VD direktora Elekroprivrede Srbije Milorada Grčića. Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”. Ovo je pre više od četiri godine u tekstu "Restrikcije u najavi" napisao novinar “Vremena” Zoran Majdin. Kao da je pisao danas
Bolje je graditi na onom što je dobijeno, nego rizičnim akcijama dovoditi u pitanje vlastite ciljeve i kredibilitet. Zavodljiva je energija manjine bez koje ništa ne bi započelo, ali sada je ključ u konsolidaciji podrške šarolike i tihe većine
