Navršava se pet godina od izbora 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon tri decenije došlo do prve smene vlasti u savremenoj Crnoj Gori. Za mnoge je to bio istorijski trenutak koji je otvorio prostor za smenjivost vlasti, ali sagovornici „Vremena” ocenjuju da očekivane suštinske promene još nisu došle
Nakon što je mandatar Milojko Spajić objavio da ima većinu za Vladu bez koalicije Za budućnost Crne Gore, ta podrška počeka je da se javno uskraćuje
Skoro dva i po meseca nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Crna Gora je još daleko od nove Vlade, pa zemljom i dalje upravlja ona, premijera Dritana Abazovića, koja će ovih dana navršiti godinu dana od kada je „pala“ u parlamentu
Lideri Pokreta Evropa sad predstavljaju generaciju novih, poželjnih ličnosti na političkoj sceni kojima politika nije život sam. I suštinski, oni su dobili u velikoj meri blanko podršku, jer su ostali svoju uveliko trošili. Činjenica je, međutim, da se podrška puna nade najbrže gubi
Sve prognoze govore da će Pokret Evropa sad u novom sazivu parlamenta imati najviše poslanika
Nakon tri decenije Milo Đukanović je izgubio i poslednju polugu vlasti. Međutim, podrška koju je Jakov Milatović dobio od gotovo svih konstituenata labave i često sukobljene parlamentarne većine, nakon predsedničkih izbora neće postojati. Biće to otvoreni sukob saveznika sa često dijametralno suprotnim političkim, ideološkim i svim drugim interesima. Već ovih dana svi će se vratiti ozbiljnom preispitivanju koliko je konačna pobeda nad Đukanovićem nanela štete svakom pojedinačno
Situacija u Crnoj Gori je ponajviše nalik “Slučajevima” Danila Harmsa. Mogla bi se nazvati primenjenim političkim apsurdom u kome se sudije Ustvnog suda izvlače iz šešira, a parlamentarne većine nestaju kao u nekom mađioničarskom triku
