Bezbednost novinara na lokalu

Slučaj Sonje Kamenković

“Počela sam da se osvrćem na ulici i da izbegavam izlazak po mraku. Moj sin je tada imao šest godina i bilo je teško objasniti mu zašto nas policija svakodnevno obilazi. On je izlazio da se igra ispred zgrade, a ja sam ga nadgledala i razmišljala da, ako neko zaista želi da mi naudi, to može učiniti i tako što će nauditi mom detetu. Smanjila sam i svoje i njegove izlaske i svela naš život samo na ono što je bilo najnužnije. Strah je rastao i kod mene i kod cele porodice. Kako je vreme odmicalo, bilo je sve teže – ne samo meni, već i mojim najbližima”

Intervju: Hristina Cvetinčanin Knežević

Novinarke protiv nasilja: Solidarnost koja menja medijski pejzaž

Samo tokom avgusta 2025. godine zabeleženo je 25 fizičkih napada na medijske radnice, od čega su ih u 14 slučajeva napali policijskih službenici, upravo oni čija je dužnost da nam obezbede sigurnost na radnom mestu. Kada se tome dodaju onlajn uznemiravanje, verbalne pretnje i seksualno uznemiravanje u redakcijama, jasno je da novinarke rade u ambijentu straha i nesigurnosti

Komentar

O ženama i zadnjicama

Prethodnih dana publika portala “Vremena” imala je priliku da sazna za slučaj osvetničke pornografije u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Ne, niko nije podneo tužbu jer je žrtva osvetničke pornografije, već je jedna zaposlena bila žrtva ovog zlodela. A u njemu su, po svemu sudeći, učestvovali brojni nosioci pravosudnih funkcija

Mediji i nasilje prema ženama

Promene koje su započele novinarke i aktivistkinje

U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja