Intervju: Aleksa Đilas o Milovanu Đilasu

Mladost revolucionara i disidenta

“Antikomunisti ništa ne praštaju komunistima, a sebi sve. Đido je napisao nekoliko memoarskih knjiga koje su veoma iskrene. Piše i razmišlja kritički. Meni se čini kako njegova samokritika ima ponekad u sebi nečeg egoističnog – prevelika zaokupljenost sobom i posmatranje sebe u prošlosti sa jednog previše uzdignutog moralnog stanovišta... Dakle, veći je problem njegova preterana samokritika nego njen manjak. Ali, antikomuniste ništa neće zadovoljiti. Ako govorimo o Drugom svetskom ratu, partizani sigurno imaju ne malo toga što sebi mogu da zamere, ali ipak mnogo manje od svih drugih sukobljenih strana”

Iz novog broja „Vremena“

„Đilas je čak i ljude na vlasti naterao da kritički misle“

Sedamdeset godina kasnije, ponovo se izdaje knjiga Milovana Đilasa „Ideal i profesija“. Tim povodom za „Vreme“ govori Aleksa Đilas, sin čuvenog disidenta

Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR

Jugoslovenska daća za Staljina

U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve

Pregled nedelje

Hajka na „đilasovce“: Šta spaja naprednjake i komuniste

Zbog čega je najteža javna diskvalifikacija ista sada, kao i pre pola veka, mada vremena Milovana i Dragan Đilasa nisu ista, niti se mogu porediti njihov životni put i politika

Moje nove godine

Salivanje strave

Sećam se sedamdeset i pet proslava novih godina. Ovde ću pomenuti neke, koje mi se čine značajnije od drugih: kada sam izlivao olovo sa ocem i bacao ga u vodu, što se kod nas danas zove salivanje strave, kada sam gledao kako vaške beže od samrtnika, dramatizovao "Jamu" Ivana Gorana Kovačića, posmatrao Peku Dapčevića i Milovana Đilasa, igrao valcer sa svojom ženom na ulicama Beča

Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

AVNOJ bez naših dana

Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini