U pobedi Denver nagetsa nad Šarlot hornetsima 119:115 Jokić je imao neverovatan tripl-dabl, postigao je 40 poena uz 27 skokova i 10 asistencija. Nešto slično niko nije uradio još od Vilta Čemberlena davne 1968. godine
Da nešto u spskoj muškoj košarci mora da se menja, to je valjda svima jasno. Na prošlom Evropskom prvenstvu reprezentacija je poklekla odmah posle grupne faze, na Olimpijske igre prošle godine se nismo plasirali, plasman na predstojeće Svetsko prvenstvo je više nego upitan. Jedni spas vide u angažovanju stranih igrača, dok bi za druge to bio smak sprskog košarkaškog sveta
Svetislav Pešić sa godinama nije prilagođavao svoj karakter novim vremenima. Ono što je zahtevao od igrača i stručnog štaba pre dve decenije i danas je osnov njegovog rada: disciplina na terenu i van njega. Trenutno najbolji igrač na svetu Nikola Jokić i najbolji evropski igrač Vasilije Micić pod njegovim vođstvom nemaju tretman zvezda. Podjednako se trude u igri i disciplinovano ispunjavaju zadatke kao i svi ostali reprezentativci
Na današnji dan pre dvadeset godina košarkaška reprezentacija Savezne Republike Jugoslavije je na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu postala svetski šampion. "Vreme" je u broju 610 pisalo kako se "Hej Sloveni" pevalo usred Amerike
Ogromna razlika u kvalitetu je ranije bila svojstvena najvećim zvezdama NBA lige, koji su sa timom SAD nastupali na Olimpijskim igrama ili Svetskim prvenstvima. Danas su Jokić, Adetokumpo i Dončić vodeći igrači svojih timova, i pripadaju grupi tih najvećih zvezda
Trener Denver nagetsa Majkl Meloun je još 2016. godine prepoznao neverovatan potencijal momka iz Sombora. Jokića, zbog visine i građe viđenog za poziciju centra, postavio je kao centralnu figuru igre u napadu, plejmejkera koji organizuje igru svog tima u svakom segmentu. Na taj način, Meloun je promenio košarku koja je do tada postojala. Sve ostalo je istorija
"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"
