Nuspojave
Španska sela, srpska posla
Od dugoročne je koristi imati svest o tome kada je (i gde) vreme za gledanje filmova, a kada za izlazak na izbore. Pomešati te dve stvari može da bude od ogromne dugoročne štete
Region
Zapadni Balkan: Lažne vesti najveći problem za demokratiju
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je da sedam od 10 građana Zapadnog Balkana smatra da su lažne vesti problem za demokratiju, a 74 odsto vidi to kao bezbednosnu pretnju, saopštio je danas RCC
Intervju: profesor Alpar Lošonc, dopisni član SANU
Jedino je istina preostala protiv moći
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Komentar
O (ne)principijelnoj saradnji: Nužnost opštenja sa javnim neprijateljem
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Komentar
Za „šta“ ćete glasati 3. aprila: Republika, ideal koga nema
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Analiza
Protesti i studenti: Zašto nisu na ulicama
Studenti su nekada bili najmoćnija poluga građanskih protesta. U Srbiji se ponovo organizuju ulični protesti, vidljivi su na društvenim mrežama, svi znaju za njih, ali im se studenati i mladi ljudi ne priključuju u ozbiljnijem broju. Deluje da se njihov društveni potencijal negde izgubio