Ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića i posledicama neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista
Situacija u Crnoj Gori je ponajviše nalik “Slučajevima” Danila Harmsa. Mogla bi se nazvati primenjenim političkim apsurdom u kome se sudije Ustvnog suda izvlače iz šešira, a parlamentarne većine nestaju kao u nekom mađioničarskom triku
Predsednički izbori u Crnoj Gori biće održani 19. marta kako bi se ispoštovao zakonski rok, a i verski praznici u aprilu
Zbog institucionalnog vakuuma, predsednik Crne Gore ocenio je da postoji potreba za angažovanjem posrednika iz EU. Ukoliko bi do takvog angažovanja došlo, to ne bi bilo prvi put da Evropska unija razrešava političke krize u državama Zapadnog Balkana. Najuspešnija EU je bila u Severnoj Makedoniji
Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ni Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena
Demokratska partija socijalsta Mila Đukanovića posle 24 godine izgubila je većinu u podgoričkom Parlamentu. Trend na lokalnim izborima u Crnoj gori pokazuje da je DPS od parlamentarnih izbora 2020. u padu
Sajber napadi iza kojih navodno stoje ruske hakerske grupe, te najnovije hapšenje ruskih špijuna i proterivanje ruskih diplomata, signaliziraju da Crna Gora vodi bitku protiv ruskog uticaja. Za sada joj ne ide loše
Demokratski front, Demokrate i URA dogovorili su se o formiranju nove Vlade, a kandidat za premijera je bivši ambasador i profesor Miodrag Lekić. Na potezu je Milo Đukanović
Iako je pre dve godine proglašen nepoželjnim u Crnoj Gori zato što je Podgoričku skupštinu iz 1918. godine nazvao – „slobodnim izrazom narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom“, što se tiče Srbije, Vladimir Božović je i dalje ambasador. Mediji se čude zašto se ne zna gde je
Dritan Abazović i patrijarh Porfirije potpisali su u tajnosti Temeljni Ugovor SPC sa državom Crnom Gorom. DPS Mila Đukanovića će tražiti glasanje o nepoverenju Vladi. Političke tenzije u Crnoj Gori se nastavljaju
Izostanak ruskih i ukrajinskih turista, loša organizacija, slabe avio veze, visoke cene, ali i ponovni rast pandemije negativno se odražavaju na turističku sezonu u Crnoj Gori. Iako je značajno gora nego ranije, nije svugde jednako loša
Jedna rutinska stvar svake normalne države, popis stanovništva, u Crnoj Gori još više pumpa već uzavrelu situaciju u društvu. Šta će ko zaokružiti na jednom parčetu papira, za sliku o crnogorskom društvu izuzetno je važno. Na novoj, Abazovićevoj vlasti je da smiri strasti i ispuni data obećanja
Abazović je u dvodnevnoj poseti Srbiji. Razgovaralo se mnogo, i svašta se i dogovorilo. Za sada je pet prema nula za Crnu Goru u posetama. Vučić i Brnabić su dobili pozivnice iz Podgorice - valjda ispoštuju
O novoj Vladi se odlučuje danas na Cetinju. Dobar deo predloženih ministara nema niti značajnijeg političkog iskustva, niti kvalifikacija za mesta za koja su predloženi. Tu su i dva bivša ministra iz starog režima
Dritan Abazović mesecima unazad obećava da u manjinskoj Vladi neće biti DPS kadrova. Sad postaje jasno zašto nije govorio da neće biti struktura starog režima, a ne samo Đukanovićeve partije: namerava da se za dobijeni mandat zahvali otvaranjem vrata Vlade satelitskim političkim partijama iz tri decenije duge vlasti Mila Đukanovića
Crnogorci prete Rusiji, a Moskva uzvraća počasnom titulom “neprijateljska država”. Nema više ruskih jahti na lusksuznim crnogorskim dokovima, a i oni “obični” Rusi neće ove sezone puniti crnogorsku turističku kasu
Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu
Dritan Abazović dobio je od Mila Đukanovića mandat za formiranje nove Vlade u Crnoj Gori. Kaže da je obezbedio većinu, ali ovog puta sa novim partnerima
Milo Đukanović je izjavio da je obaranjem Vlade u Podgorici sastavljenoj od miljenika Beograda zaustavljena velikosrpska ofanziva, a Aleksandar Vučić mu odgvorio da ga se ne plaši, da mu je dosta njegovih laži i da će on da brani srpski narod u Crnoj Gori
Politički apsurd je da je značajan deo uzroka koji su Vladu uveli u zonu pada povezan sa onim što je Zdravka Krivokapića dovelo na mesto premijera. Litije, koje su generisale kritičnu masu za smenu režima Mila Đukanovića, uvećale su i ambiciju duhovnih vlasti da duboko penetriraju u politički život i transformišu se u realnu snagu koja bi da utiče na sekularnu državu. Ta činjenica je postala kontrateg evropskom putu Crne Gore i u velikoj meri podsticala sukob dva vrednosna sistema i različitih viđenja demokratije
Za nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića glasalo je 43 od 54 prisutna poslanika
U toku je sednica crnogorske Skupštine na kojoj će se poslanici izjasniti o predlogu koalicije Crno na bijelo i opocizije da se izglasa nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Pritom je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva
Stalna politička kriza pokazuje da sistem građen tri decenije nije moguće pobediti samo na izborima. Izborna volja je tek početak, a pobednici se, očigledno, mogu pokazati slabijim od samog sistema
Nakon nešto više od godinu dana od formiranja nove Vlade u Podgorici je ponovo u igri predlog o manjinskoj Vladi kao mogućem rešenju krize u koju se uplela vladajuća koalicija
"Večernje novosti" nakon premijere u Novom Pazaru pišu da film Quo vadis, Aida? satanizuje Republiku Srpsku i ceo srpski narod, "Politika" da on "potpiruje vatru neumoljive nestrpeljivosti", dok većina gledalaca i rediteljka Jasmila Žbanić smatraju da je reč o "antiratnom filmu" koji nikoga ne satanizuje, već prikazuje priču o tragediji
