„Svih ovih godina mi smo svakodnevno bili izloženi pretnjama, napadima, tužbama. Ništa od toga nas nije i neće nas uplašiti, istrajni smo u borbi da Beograd postane dobar grad za sve“
U finišu izborne kampanje opozicione partije strahuju za regularnost izbornog procesa, pored ostalog zbog „fantomskih birača“. Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da je opozicija spremna za kontrolu izbora. Na terenu rade ono što najbolje umeju – bave se aktivizmom
Nikada u poslednjih deset godina na porušenoj srpskoj političkoj sceni nije bilo ovoliko vrenja, niti je Vučić mašineriju upregao na ovaj način da bi skrio učinke ključanja. Brojevi govore da ljudi izvan Vučićevog buraga ima dovoljno da se ovaj režim sruši 3. aprila, što ne znači nužno da je vreme sazrelo da se zaista pokrenu iz beznađa, depresije i lenjosti
Na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, koji će biti održani 3. aprila, pravo glasa ima 1.600.214 građana, a na glasačkom listiću ponuđeno je 12 lista. Najveće šanse za pobedu opozicione partije imaju u Beogradu
“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”
Ako u glavnom gradu Srbije dođe do promene vlasti to bi bio najveći uspeh opozicije od 2012. i prvi korak ka stvaranju uslova da se SNS i njen lider pomere sa vlasti u Srbiji
Beograd bi da opere, Milošoveću da podigne spomenik. U Srebrenici nije počinjen genocid, tokom „Oluje“ jeste, presuda Mladiću je daleko od prava i pravde, a Vučić ne krši Ustav, već ima „malo moderniji pristup“
„Obavezaćemo se da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika Beograda ili premijera onoj opozicionoj listi, koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim ‒ da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, sa ostalim kolegama u opoziciji, da bismo srušili naprednjački režim u Beogradu. Nama je to prioritet”
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Ne smeta mu Beograd na vodi, trudiće se da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu. Od Beograda želi da u sledećih nekoliko godina napravi „dobro i lepo mesto za život“. Nije ni rusofil, ni evrofanatik, ni evropskeptik. Zalaže se za „jednu maksimalno racionalnu politiku“. Predvodi listu za beogradske izbore Srpske napredne stranke (SNS) čiji je potpredsednik postao prošle godine. Onaj drugi Aleksandar još uvek okleva da ga zvanično istakne kao kandidata za gradonačelnika Beograda
Režimski mediji rade, ono zbog čega postoje: Zdravka Ponoša nazivaju „izdajnikom“, „NATO-generalom“, „tajkunom među generalima“, „kandidatom lopova Dragan Đilasa“... Usput ožežu i Vladetu Jankovića. Izbori još nisu ni raspisani
