Vladan Joler, vizuelni umetnik svetskog ugleda i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, podneo je ostavku posle 25 godina rada. U intervjuu za „Vreme” govori o pritiscima, lažnoj nastavi, upadu policije u Rektorat i svojoj odluci da ostavkom iskaže otpor
„Ostavka je samo jedna od mogućih formi borbe. Iz bilo koje pozicije da dolazi, integritet je bitan. Imam kolege koji podnose veću žrtvu od mene, koji ne primaju platu i zbog toga su morali da rade kao nadničari. Ti ljudi su redovni profesori. Znači, ljudi jesu spremni da podnesu žrtvu i to treba da bude jasno i ovom režimu... Moja ostavka jeste ekstremna opcija u jednom smislu – vere da je ovo zapravo borba koja mora da ide do kraja“
Oko reflektora se roje noćni insekti, sa okolnih farmi čuje se glasanje stoke. Glumci igraju na otvorenom i moraju da drže pažnju publike. Zato predstava ne traje dugo, glumci govore glasno (glasnije nego što bi govorili u zatvorenom prostoru) i igraju brzo. Taj brzi ritam je konstantan i zato povremeno monoton. Reditelj je toga verovatno bio svestan i zato se u predstavi puno peva i igra na način koji je sasvim primeren stilu pučke predstave i duhu komada
