Zbogom, oružje

Odluka ETA, baskijske terorističke organizacije, da proglasi „trajni prekid vatre“ može se smatrati dokazom više da nijedan rat ne traje večno. Istina, ovde nije reč o klasičnom ratu koji se obično podvodi pod pojam „oružani sukob dve države ili dva naroda“, ali je svakako reč o nekoj vrsti specijalnog rata koji je trajao blizu 40 godina između dela baskijskog naroda i ostatka španske države. Od prvog atentata 1968. do tri poslednje žrtve tokom 2003. ETA je, u ime svoje borbe „za slobodu baskijskog naroda“, ubila 817 ljudi. Najkrvavije godine bile su 1978, sa 62 žrtve, 1979. sa 76 i 1980. sa 92. Velik broj žrtava zabeležen je i 1987. (52) i 1991. (46), da bi u godinama posle 1991. broj žrtava bio u stalnom opadanju, a u poslednje tri ih nije ni bilo. ETA u tom periodu nije sasvim obustavila aktivnosti, ali je gotovo redovno upozoravala gde je bomba podmenuta i kada će eksplodirati.

Saopštenje ETA, objavljeno u sredu 22. marta, sa najavom početka „trajnog prekida vatre“ od petka, jeste bilo izvesno iznenađenje, ali ne i senzacija. U političkim krugovima odavno se spekulisalo da se iza scene „nešto valja“, ali pošto je reč o krajnje osetljivoj temi razumljivo je što javnost nije bila obaveštena. Dan kasnije, u analizama, pojavila se priča da se pregovaralo u Ženevi i Oslu, a osnova za razgovore bila je poruka koju je ETA poslala premijeru Hoseu Luisu Sapateru, još 2004, da je spremna da ostavi oružje pod određenim uslovima. Premijer tvrdi da nije obećao ništa, odnosno da nije napravio nikakve ustupke, ali koliko je to tačno pokazaće vreme. U svakom slučaju, pragmatični Sapatero poput buldožera nastavlja da ruši ne samo prepreke već i tabue.

Saopštenje ETA je samo po sebi bilo vrlo zanimljivo. Iako je na video-traci dostavljenoj baskijskom TV-u scenario bio uobičajen, tri maskirane osobe ispred zastave ETA, nešto je bilo različito: tekst je pročitala žena, bez deformacije glasa čime se ranije štitio identitet „etara“. Takođe, saopštenje je prvo pročitano na španskom, pa tek onda na baskijskom. Važna je i terminologija, mnogi su pogrešili javljajući da je ETA „proglasila primirje“. Termin „alto de fuego“ literarno se prevodi kao „obustava vatre“ i znači mnogo više od primirja (koje je u prošlosti bilo više puta proglašavano i rušeno), a zanimljivo je da u potpunosti odgovara terminologiji koju je IRA, sa kojom je ETA inače bila u dobrim odnosima, koristila kada je najavila svoje „zbogom oružju“. Ako su IRA i ETA bile bliske, isto bi se moglo reći za Sapatera i Blera na temu terorizma jer je španski premijer o tome više puta razgovarao sa engleskim kolegom.

Najava „trajnog mira“ ni slučajno ne znači trajno rešenje „baskijskog pitanja“, ali je u svakom slučaju veliki korak napred, jer će svaki budući dijalog biti bez oružja. U saopštenju se od španske i francuske države traži da priznaju „započeti demokratski proces“ i da „poštuju odluku građana Baskije o svojoj budućnosti“. Šta se pod tim podrazumeva ostaje da se vidi, ali nema izričitih termina poput nezavisnosti, suvereniteta i slično.

Španska javnost je, generalno gledano, pozdravila odluku ETA, ali je iskazana i velika opreznost koju su, uostalom, tražili i svi članove vlade. Jedino je opoziciona Narodna partija našla razloge za dalju zabrinutost. Marijano Rahoj, predsednik PP-a, rekao je da je „reč o pauzi a ne o definitivnom odbacivanju oružja“, potkrepljujući to tvrdnjom da ETA nije objavila raspuštanje organizacije. Neki njegovi partijski saborci procenili su da ETA „ima interes da Sapatero što duže ostane u Monkloi“, ali je, uz svu opreznost, bilo mnogo više pozitivnih komentara. Sapatero ima sve šanse da iz dve velike političke bitke (i ne samo političke), oko Statuta Katalonije i ETA, izađe kao pobednik, što će mu obezbediti, ako ne još jedan mandat, onda sigurno mesto u novijoj španskoj istoriji.