Foto: AP Photo/Valentina Petrova
Od prvog januara Rumunija i Bugarska su, nakon 13 godina čekanja, ušle u šengensku zonu. Kako ova promena utiče na saobraćaj u Srbiji
Bugarska i Rumunija su početkom godine ukinule kopnene granične kontrole i postale punopravne članice šengenske zone, pridruživši se proširenom bloku zemalja čiji stanovnici mogu da putuju bez provere pasoša.
Ova promena je stupila na snagu 1. januara u ponoć, kada su na prelazu u blizini bugarskog pograničnog grada Ruse, bugarski i rumunski ministri unutrašnjih poslova Atanas Ilkov i Katalin Predoju simbolično podigli barijeru na Mostu prijateljstva, preneo je Rojters.
Provere putovanja vazdušnim i morskim putem iz Bugarske i Rumunije ukinute su u martu 2024. godine. Provere na kopnu ostale su na snazi do kraja prethodne godine zbog veta koji je dala Austrija kako bi sprečila neregularne migracije.
Bugarska i Rumunija su na ulazak u šengensku zonu čekale 13 godina.
S obzirom na to da se obe države graniče sa Srbijom, koja je trenutno daleko od ulaska u Šengen, izvesno je da će ova promena ostaviti neki trag i na srpski međunarodni transport, kako teretni, tako i putnički.
Novi autoput – još jedna prepreka srpskom transportu
Severni, centralni i južni deo Evrope se priprema za veliko povezivanje, a ključna tačka na mapi je Via Carpatia – planirana transnacionalna mreža autoputeva koja će spojiti severni i južni deo Evrope.
Cilj ovog projekta je povezivanje litvanske luke Klaipeda na Baltičkom moru sa grčkim lučkim gradom Solunom na Egejskom moru. Otvaranje se očekuje 2025. godine, piše N1.
Planirano je da Via Carpatia prolazi kroz nekoliko zemalja, uključujući Litvaniju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Počinje na severu u Litvi i prelazi kroz istočnu Poljsku, Slovačku i ide mađarsko-rumunskom granicom pre nego što uđe u Bugarsku i Rumuniju.
Kroz zapadnu Rumuniju i Bugarsku stiže do Soluna. Postoji i mogućnost izgradnje južne grane koja bi produžila putovanje do crnomorskog grada Konstanca.
Ova ambiciozna mreža autoputeva ima potencijal da značajno poboljša povezanost između zemalja centralne i južne Evrope.
Ipak, ovaj autoput ne prolazi kroz Srbiju, te je izvesno da će se njegovom izgradnjom, dodatno smanjiti protok međunarodnog saobraćaja u Srbiji.
Manji protok teretnih vozila
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić kaže za „Vreme” kako ovakve društveno-političke promene ostavljaju trag na transport.
„Sigurno će zemlje Šengena gledati da njihov transport ide unutar ove zone, jer je jednostavnija procedura. Sada se dosta dugo čeka i na graničnim prelazima na ulazu u Srbiju, što će takođe da utiče na transport, a posledice svega ovoga ćemo ubrzo videti”, smatra Vujanić.
Šta je sa putarinom?
Kako Vujanić pretpostavlja, na dalje će veći deo profesionalnog i teretnog transporta ići Šengenom. Ipak, kada je u pitanju putnički prevoz, stvari će ostati manje-više iste.
„Obična vozila će možda i želeti da menjaju rute, ali ne u tolikoj meri. Svako prevozno sredstvo koje ide kroz Srbiju, mora da plati putarinu. Sa ovom promenom koja donosi manji protok vozila kroz zemlju, imaćemo manje prihoda od putarine”, objašnjava.
Ovakav gubitak bi mogao da se nadomesti ukoliko Srbija odluči da smanji iznos putarine, za koji Vujanić smatra da je trenutno visok. Ova mera bi putnike koji su neodlučni da li da idu preko Srbije ili potpuno kroz šengensku zonu privukla da ipak prođu kroz Srbiju.
U šengenskom prostoru nisu samo dve članice EU
Granične kontrole između Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga prvi put su ukinute 1985. godine.
Šengenski prostor sada pokriva 25 od 27 država članica EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
Irska i Kipar nisu članice šengenske zone.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i preko Telegrama regrutuje kriminalce koji govore ruski kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala Evropsku uniju zbog podrške Ukrajini
Nakon otkrića da je u emisiji „Panorama“ spojen sadržaj dva nepovezana dela govora Donalda Trampa, rukovodstvo BBC-ja preuzelo je odgovornost i podnelo ostavke
Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
