Bugarska i Rumunija su početkom godine ukinule kopnene granične kontrole i postale punopravne članice šengenske zone, pridruživši se proširenom bloku zemalja čiji stanovnici mogu da putuju bez provere pasoša.
Ova promena je stupila na snagu 1. januara u ponoć, kada su na prelazu u blizini bugarskog pograničnog grada Ruse, bugarski i rumunski ministri unutrašnjih poslova Atanas Ilkov i Katalin Predoju simbolično podigli barijeru na Mostu prijateljstva, preneo je Rojters.
Provere putovanja vazdušnim i morskim putem iz Bugarske i Rumunije ukinute su u martu 2024. godine. Provere na kopnu ostale su na snazi do kraja prethodne godine zbog veta koji je dala Austrija kako bi sprečila neregularne migracije.
Bugarska i Rumunija su na ulazak u šengensku zonu čekale 13 godina.
S obzirom na to da se obe države graniče sa Srbijom, koja je trenutno daleko od ulaska u Šengen, izvesno je da će ova promena ostaviti neki trag i na srpski međunarodni transport, kako teretni, tako i putnički.
Novi autoput – još jedna prepreka srpskom transportu
Severni, centralni i južni deo Evrope se priprema za veliko povezivanje, a ključna tačka na mapi je Via Carpatia – planirana transnacionalna mreža autoputeva koja će spojiti severni i južni deo Evrope.
Cilj ovog projekta je povezivanje litvanske luke Klaipeda na Baltičkom moru sa grčkim lučkim gradom Solunom na Egejskom moru. Otvaranje se očekuje 2025. godine, piše N1.
Planirano je da Via Carpatia prolazi kroz nekoliko zemalja, uključujući Litvaniju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Počinje na severu u Litvi i prelazi kroz istočnu Poljsku, Slovačku i ide mađarsko-rumunskom granicom pre nego što uđe u Bugarsku i Rumuniju.
Kroz zapadnu Rumuniju i Bugarsku stiže do Soluna. Postoji i mogućnost izgradnje južne grane koja bi produžila putovanje do crnomorskog grada Konstanca.
Ova ambiciozna mreža autoputeva ima potencijal da značajno poboljša povezanost između zemalja centralne i južne Evrope.
Ipak, ovaj autoput ne prolazi kroz Srbiju, te je izvesno da će se njegovom izgradnjom, dodatno smanjiti protok međunarodnog saobraćaja u Srbiji.
Manji protok teretnih vozila
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić kaže za „Vreme” kako ovakve društveno-političke promene ostavljaju trag na transport.
„Sigurno će zemlje Šengena gledati da njihov transport ide unutar ove zone, jer je jednostavnija procedura. Sada se dosta dugo čeka i na graničnim prelazima na ulazu u Srbiju, što će takođe da utiče na transport, a posledice svega ovoga ćemo ubrzo videti”, smatra Vujanić.
Šta je sa putarinom?
Kako Vujanić pretpostavlja, na dalje će veći deo profesionalnog i teretnog transporta ići Šengenom. Ipak, kada je u pitanju putnički prevoz, stvari će ostati manje-više iste.
„Obična vozila će možda i želeti da menjaju rute, ali ne u tolikoj meri. Svako prevozno sredstvo koje ide kroz Srbiju, mora da plati putarinu. Sa ovom promenom koja donosi manji protok vozila kroz zemlju, imaćemo manje prihoda od putarine”, objašnjava.
Ovakav gubitak bi mogao da se nadomesti ukoliko Srbija odluči da smanji iznos putarine, za koji Vujanić smatra da je trenutno visok. Ova mera bi putnike koji su neodlučni da li da idu preko Srbije ili potpuno kroz šengensku zonu privukla da ipak prođu kroz Srbiju.
U šengenskom prostoru nisu samo dve članice EU
Granične kontrole između Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga prvi put su ukinute 1985. godine.
Šengenski prostor sada pokriva 25 od 27 država članica EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
Irska i Kipar nisu članice šengenske zone.
