Trijumfalni povratak narcisoidnog, notornog lažova i teoretičara zavera Donalda Trampa u Belu kuću je snažan udarac za liberalne vrednosti u zapadnoj hemisferi koji bi mogao da se ispostavi kao smrtonosan i konačno pokrene perfektnu oluju koja se nadvila nad svetom
Novi stari predsednik Sjedinjenih Američkih Država biće star, kvarcovani belac, rasista, mačo muškarac, rijaliti političar kome se sudi za kojekave pronevere i podmićivanje, koji ne razlikuje Sibir od Srbije.
Donald Tramp je za ukidanje reproduktivnih prava žena, podilazi strahovima ruralnih Amerikanaca i osiromašene radničke klase, raspiruje mržnju prema tamnoputim migrantima za koje kaže da kradu radna mesta dobrim Amerikancima, jedu kućne ljubimce i uopšte su kriminalci.
On je notorni lažov koji širi teorije zavere, politički prijatelj autokrata, višetsruko je optužen zbog pokušaja prevrata iz 2021. godine, osuđen zbog prevare i seksualnog zlostavljanja.
Od takvih, kao što je Tramp, su osnivači Sjedinjenih Država hteli da zaštite državu kada su donosili Ustav u kome je zacrtana podela moći. A sada će nakon pobede Republikanaca u Senatu (glasovi za Predstavnički dom se još uvek broje) imati gotovo odrešene ruke.
Čovek koji je rezervisao mesto u Beloj kući ne krije da je njemu „Amerika na prvom mestu“, što znači da neće mnogo voditi računa o interesima američkih tradicionalnih saveznika, da će njegova spoljna politika biti amerocentrična, što odgovara njegovom egocentričnom, narcisoidnom karakteru i što je pokazao za svoga predsedničkog vakta od 2016. do 2020. godine.
Ucenjivanje saveznika
Njegov izbor za 47. američkog predsednika je razlog za slavlje za sve nacionalističke, desno radikalne, proruske evropske pokrete koji postoje da bi oslabili Evropsku uniju, vratili ingerencije u ruke nacionalnih država i EU sveli na jedinstveno tržište, ako ne i na manje od toga.
Ričard Grenel, koga je Tramp bio postavio za američkog ambasadora u Nemačkoj, pa za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe, je za svog boravka u Berlinu od 2018. do 2020. ucenjivao nemačka preduzeća i pretio im sankcijama, ako ne slede politiku Vašingtona po pitanju uvođenja sankcija Iranu.
Podržavao je desno-populističke partije i pokrete širom Evrope i direktno se mešao u unutrašnju politiku zemlje domaćina. Tako je tadašnjem ministru privrede Peteru Altmajeru poslao pismo u kome preti da će SAD prekinuti obaveštajnu razmenu sa Nemačkom ukoliko dozvoli kineskom koncernu Huavei da se uključi u izgradnju 5G mreže za mobilne telefone.
Deo opozicije je tada tražio da se Grenel proglasi personom non grata.
Slučaj Grenel slikovito prikazuje kako Tramp vidi odnose sa američkim saveznicima – kao bespogovornu poslušnost.
Promena spoljne i bezbednosne politike
U spoljnoj i bezbednosnoj politici Amerike treba očekivati značajne promene, koje će imati negativne posledice pre svega za Evropejce.
“Tramp svet posmatra kao džunglu u kojoj vlada pravo jačeg”, piše nemački “Špigel”.
On bi SAD najradije izvukao iz organizacija kakve su Ujedinjene nacije; za njega je saveznik samo onaj ko služi američkim interesima kako ih on vidi; pretio je izlaskom SAD iz NATO-a ako evropski saveznici masivno ne povećaju svoje vojne budžete.
Može se očekivati da će Ukrajina veoma brzo na svojoj koži osetiti promenu spoljne i bezbednosne politike Vašingtona. U kampanji se Tramp mesecima hvalio kako će da “napravi dil” sa Rusijom – obustavom finansijske i vojne pomoći mogao bi da natera Kijev da prihvati “Putinov mir”. Usledilo bi ukidanje američkih sankcija Rusiji jer bi to bilo dobro za “američki biznis”.
To bi značilo pobedu Rusije i Vladimira Putina i praktično zacementiralo aneksiju svih ukrajinskih teritorija koje je ruska vojska osvojila. Istovremeno, to bio bio najveći posleratni poraz evropske spoljne i bezbednosne politike
Tramp spoljni i bezbedosni prioritet Amerike vidi u pacifičkoj regiji i odmeravanju američkih snaga sa Kinom.
Radost u Srbiji
Naravno da bi sve to obradovalo sve proruski orijentisane građane Srbije, i raznorazne opozicione partije i, svakako, Aleksandra Vučića i sve njegove podređene. Nestao bi pritisak da “Srbija uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku” sa politikom Zapada, dakle i sa EU.
Predsednika Srbije sa upravo izabranim američkim predsednikom povezuju i poslovni odnosi: zet Donalda Trampa Džared Kušner gradiće nebodere na mestu na kome stoje ruševine Generalštaba koji su 1999. godine pogodili američki projektili.
Ko u Srbiji misli da se to neće sprovesti u delo, taj veruje i da će se sprečiti rušenje Starog savskog mosta ili da će premijer Miloš Vučević podneti ostavku zbog toga što je betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu ubila 14 ljudi.
Aleksandar Vučić veoma dobro zna kako da se ponaša sa svetskim moćnicima. Poniznim hodom po Beloj kući svakako je pao u milost Trampa.
Obaška što je sve što u unutrašnjoj i spoljnoj politici Donald Tramp predstavlja, njegov vrednosni sistem, način vođenja politike, prezir prema institucijama, kompatibilno sa svetonazorima srpskog autokrate.
„Projekat 2025“
Kandidaturom Donalda Trampa i Kamale Haris su se na američkim predsedničkim izborima sudarila dva pogleda na svet. Izgubio je onaj liberlani koji je simbolizovala moderna žena migrantskog porekla.
Šta to znači za Ameriku, Trampova najava „obračuna“ sa političkim neprijateljima koje hoće da „procesuira“, što je više puta ponovio u svom pobedničkom govoru, sa time će morati da se nose Amerikanci.
„Trampov Majn kampf“, politički spisak namera na 900 strana pod nazivom „Projekat 2025“, predviđa seču glava u američkoj administraciji, glajhšaltovanje državnog aparata koji treba da popune desni ekstremisti.
Na spisku želja su i bujični upliv religije u politiku, ukidanje Centralne banke i Ministarstva obrazovanja, zabrana „liberalnih“, „nehrišćanskih“, „antiporodičnih“ knjiga u školama, sniženje poreza za superbogate (kao što je Ilon Mask), zabrana abortusa na saveznom nivou, napuštanje svih klimatskih sporazuma, odustjanje od politike smanjenja emisija štetnih gasova…
Zahvaljujući republikanskoj većini u Senatu Tramp će imati priliku da Vrhovni sud pomeri još više udesno, što će najviše pogoditi nacionalne manjine, ugrožene žene, potražioce azila, pripadnike LGBTQ zajednice, roditelje sa transrodnom decom…
Prvi ulazak Donalda Trampa u Belu kuću mogao je da se okarakteriše kao slučajnost. Njegova druga pobeda posle svega ukazuje na to da se američko društvo definitivno okrenulo od ideala na kojima je zasnovano.
Na prvi pogled to su američke muke, ali se sve što se događa u SAD u manjoj, ili većoj meri, preliva se na čitav svet.
Nagoveštaj perfetkne oluje
Za zapadnu hemisferu Trampov povratak u Belu kuću znači snažan udarac za svekolike liberalne vrednosti koji bi mogao da se ispostavi kao smrtonosan. Njegova pobeda je pokazala da tolerancija, otvorenost društava, međunarodna solidarnost – demokratija po sebi – gube tlo pod nogama.
Potpisnik ovih redova nije nikakv fan paks amerikane i američkog intervencionizma, naprotiv. Ali kakvoj-takvoj stabilnosti sveta koji se gradio od kraja Drugog svetskog rata nikada nije bila potrebnija onakva Amerika kakva je decenijama, uz sve svoje ne male mane, bila simbol slobode i demokratije koji je stajao nasuprot totalitarnim sistemima, ona Amerika koja je zaista bila velika, ali ne onako, kako to vidi Donald Tramp – zemlja slobodnih u kojoj je Kip slobode privlačio ljude iz celog sveta.
Novoizabrani stari predsednik će, sudeći po sosptvenim obećanjima i prvom predsedničkom mandatu, u velikoj meri voditi izolacionističku spoljnu politiku koja će se rukovoditi isključivo američkim, i njegovim ličnim, ekonomskim interesima, što će ići u prilog svim nedemokratskim društvenim uređenjima širom sveta.
Istorija sledi svoju sopstvenu logiku. Nakon decenija prosperiteta, zapadne parlamentarne demokratije se sada nalaze na raskršću. Politički Zapad je prešao svoj zenit. Stanovnici zapadne hemisfere, koji uživaju u najvećem blagostanju i najvećim slobodama na svetu, postali su nesvesni svog privilegovanog položaja i počeli da se ponašaju autodestruktivno.
Mi živimo u doba dva svetska rata koji se odvijaju paralelno: rusko-ukrajinskom i bliskoistočnom. To nisu svetski ratovi u smislu Prvog i Drugog, ali jesu globalni obračuni jer je u njih umešan veliki broj država sa različitih kontinenata i NATO. Istovremeno, u Evropi slabi liberalna demokratija iz koje kamen po kamen vade raznorazni ratobirni, uskogrudi, populistički pokreti i partije sa isukanim nacionalnim barjacima. Konzervativizam se redefinasao, dok levičarske internacionaističke ideje o jednakosti i socijalnoj pravdi blede sve više pod naletom neokapitalizma.
U takvim okolnostima pobeda Trampa je od početka predsedničke kampanje izgledala gotovo kao istorijska neminonovnost – kao konačni uvod u novi istorjski ciklus, kao poslednji deo jednačine koji je nedostajao da bi se u svetu pokrenula perfektna oluja.
Ako je suditi po odnosu Trampa prema Srbiji u njegovom prvom mandatu, odnosi sa Beogradom, ali i sa Prištinom služiće mu isključivo da zabeleži poneki spoljnopolitički poen, mada bi velikodušni odnos Beograda prema njegovom zetu Džaredu Kušneru, koji bi da gradi na mestu rasturenog Generalštaba, mogao da „pogura" odnose
Pored Emanuela Makrona, Kira Stramera i Benjamina Netanjahua, Trampu su čestitali i njegovi osvedočeni prijatelji, premijer Mađarske Viktor Orban i nekadašnji predsednik Brazila Žair Bolsonaro. Ni Aleksandar Vučić nije časio časa
Donald Tramp je sa osvojenih 266 od 270 elktorskih glasova na korak od pobede. Nakon Severne Karoline i Džordžije pobedio je i u Pensilvaniji, u tri od sedam kolebljivih država u kojima se odlučuju predsednički izbori. To mu je bilo dovoljno da proglasi pobedu
Posle kampanje koju su obeležili povlačenje iz trke aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, energičan finiš aktuelne potpredsednice SAD Kamale Haris i dva pokušaja ubistva Donalda Trampa, predsednička trka je neizvesna do samog kraja. Njih dvoje zastupaju dva pogleda na svet na koji će uticati izbor Amerikanaca
Vlada Olafa Šolca suočava se s rastućim pritiscima zbog budžetskog deficita i recesije. Lideri „semaforske koalicije“ održaće ove nedelje ključne razgovore u pokušaju da prevaziđu nesuglasice
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
