Trijumfalni povratak narcisoidnog, notornog lažova i teoretičara zavera Donalda Trampa u Belu kuću je snažan udarac za liberalne vrednosti u zapadnoj hemisferi koji bi mogao da se ispostavi kao smrtonosan i konačno pokrene perfektnu oluju koja se nadvila nad svetom
Novi stari predsednik Sjedinjenih Američkih Država biće star, kvarcovani belac, rasista, mačo muškarac, rijaliti političar kome se sudi za kojekave pronevere i podmićivanje, koji ne razlikuje Sibir od Srbije.
Donald Tramp je za ukidanje reproduktivnih prava žena, podilazi strahovima ruralnih Amerikanaca i osiromašene radničke klase, raspiruje mržnju prema tamnoputim migrantima za koje kaže da kradu radna mesta dobrim Amerikancima, jedu kućne ljubimce i uopšte su kriminalci.
On je notorni lažov koji širi teorije zavere, politički prijatelj autokrata, višestruko je optužen zbog pokušaja prevrata iz 2021. godine, osuđen zbog prevare i seksualnog zlostavljanja.
Od takvih, kao što je Tramp, su osnivači Sjedinjenih Država hteli da zaštite državu kada su donosili Ustav u kome je zacrtana podela moći. A sada će nakon pobede Republikanaca u Senatu (glasovi za Predstavnički dom se još uvek broje) imati gotovo odrešene ruke.
Čovek koji je rezervisao mesto u Beloj kući ne krije da je njemu „Amerika na prvom mestu“, što znači da neće mnogo voditi računa o interesima američkih tradicionalnih saveznika, da će njegova spoljna politika biti amerocentrična, što odgovara njegovom egocentričnom, narcisoidnom karakteru i što je pokazao za svoga predsedničkog vakta od 2016. do 2020. godine.
Ucenjivanje saveznika
Njegov izbor za 47. američkog predsednika je razlog za slavlje za sve nacionalističke, desno radikalne, proruske evropske pokrete koji postoje da bi oslabili Evropsku uniju, vratili ingerencije u ruke nacionalnih država i EU sveli na jedinstveno tržište, ako ne i na manje od toga.
Ričard Grenel, koga je Tramp bio postavio za američkog ambasadora u Nemačkoj, pa za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe, je za svog boravka u Berlinu od 2018. do 2020. ucenjivao nemačka preduzeća i pretio im sankcijama, ako ne slede politiku Vašingtona po pitanju uvođenja sankcija Iranu.
Podržavao je desno-populističke partije i pokrete širom Evrope i direktno se mešao u unutrašnju politiku zemlje domaćina. Tako je tadašnjem ministru privrede Peteru Altmajeru poslao pismo u kome preti da će SAD prekinuti obaveštajnu razmenu sa Nemačkom ukoliko dozvoli kineskom koncernu Huavei da se uključi u izgradnju 5G mreže za mobilne telefone.
Deo opozicije je tada tražio da se Grenel proglasi personom non grata.
Slučaj Grenel slikovito prikazuje kako Tramp vidi odnose sa američkim saveznicima – kao bespogovornu poslušnost.
Promena spoljne i bezbednosne politike
U spoljnoj i bezbednosnoj politici Amerike treba očekivati značajne promene, koje će imati negativne posledice pre svega za Evropejce.
“Tramp svet posmatra kao džunglu u kojoj vlada pravo jačeg”, piše nemački “Špigel”.
On bi SAD najradije izvukao iz organizacija kakve su Ujedinjene nacije; za njega je saveznik samo onaj ko služi američkim interesima kako ih on vidi; pretio je izlaskom SAD iz NATO-a ako evropski saveznici masivno ne povećaju svoje vojne budžete.
Može se očekivati da će Ukrajina veoma brzo na svojoj koži osetiti promenu spoljne i bezbednosne politike Vašingtona. U kampanji se Tramp mesecima hvalio kako će da “napravi dil” sa Rusijom – obustavom finansijske i vojne pomoći mogao bi da natera Kijev da prihvati “Putinov mir”. Usledilo bi ukidanje američkih sankcija Rusiji jer bi to bilo dobro za “američki biznis”.
To bi značilo pobedu Rusije i Vladimira Putina i praktično zacementiralo aneksiju svih ukrajinskih teritorija koje je ruska vojska osvojila. Istovremeno, to bio bio najveći posleratni poraz evropske spoljne i bezbednosne politike
Tramp spoljni i bezbedosni prioritet Amerike vidi u pacifičkoj regiji i odmeravanju američkih snaga sa Kinom.
Radost u Srbiji
Naravno da bi sve to obradovalo sve proruski orijentisane građane Srbije, i raznorazne opozicione partije i, svakako, Aleksandra Vučića i sve njegove podređene. Nestao bi pritisak da “Srbija uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku” sa politikom Zapada, dakle i sa EU.
Predsednika Srbije sa upravo izabranim američkim predsednikom povezuju i poslovni odnosi: zet Donalda Trampa Džared Kušner gradiće nebodere na mestu na kome stoje ruševine Generalštaba koji su 1999. godine pogodili američki projektili.
Ko u Srbiji misli da se to neće sprovesti u delo, taj veruje i da će se sprečiti rušenje Starog savskog mosta ili da će premijer Miloš Vučević podneti ostavku zbog toga što je betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu ubila 14 ljudi.
Aleksandar Vučić veoma dobro zna kako da se ponaša sa svetskim moćnicima. Poniznim hodom po Beloj kući svakako je pao u milost Trampa.
Obaška što je sve što u unutrašnjoj i spoljnoj politici Donald Tramp predstavlja, njegov vrednosni sistem, način vođenja politike, prezir prema institucijama, kompatibilno sa svetonazorima srpskog autokrate.
„Projekat 2025“
Kandidaturom Donalda Trampa i Kamale Haris su se na američkim predsedničkim izborima sudarila dva pogleda na svet. Izgubio je onaj liberlani koji je simbolizovala moderna žena migrantskog porekla.
Šta to znači za Ameriku, Trampova najava „obračuna“ sa političkim neprijateljima koje hoće da „procesuira“, što je više puta ponovio u svom pobedničkom govoru, sa time će morati da se nose Amerikanci.
„Trampov Majn kampf“, politički spisak namera na 900 strana pod nazivom „Projekat 2025“, predviđa seču glava u američkoj administraciji, glajhšaltovanje državnog aparata koji treba da popune desni ekstremisti.
Na spisku želja su i bujični upliv religije u politiku, ukidanje Centralne banke i Ministarstva obrazovanja, zabrana „liberalnih“, „nehrišćanskih“, „antiporodičnih“ knjiga u školama, sniženje poreza za superbogate (kao što je Ilon Mask), zabrana abortusa na saveznom nivou, napuštanje svih klimatskih sporazuma, odustjanje od politike smanjenja emisija štetnih gasova…
Zahvaljujući republikanskoj većini u Senatu Tramp će imati priliku da Vrhovni sud pomeri još više udesno, što će najviše pogoditi nacionalne manjine, ugrožene žene, potražioce azila, pripadnike LGBTQ zajednice, roditelje sa transrodnom decom…
Prvi ulazak Donalda Trampa u Belu kuću mogao je da se okarakteriše kao slučajnost. Njegova druga pobeda posle svega ukazuje na to da se američko društvo definitivno okrenulo od ideala na kojima je zasnovano.
Na prvi pogled to su američke muke, ali se sve što se događa u SAD u manjoj, ili većoj meri, preliva se na čitav svet.
Nagoveštaj perfektne oluje
Za zapadnu hemisferu Trampov povratak u Belu kuću znači snažan udarac za svekolike liberalne vrednosti koji bi mogao da se ispostavi kao smrtonosan. Njegova pobeda je pokazala da tolerancija, otvorenost društava, međunarodna solidarnost – demokratija po sebi – gube tlo pod nogama.
Potpisnik ovih redova nije nikakv fan paks amerikane i američkog intervencionizma, naprotiv. Ali kakvoj-takvoj stabilnosti sveta koji se gradio od kraja Drugog svetskog rata nikada nije bila potrebnija onakva Amerika kakva je decenijama, uz sve svoje ne male mane, bila simbol slobode i demokratije koji je stajao nasuprot totalitarnim sistemima, ona Amerika koja je zaista bila velika, ali ne onako, kako to vidi Donald Tramp – zemlja slobodnih u kojoj je Kip slobode privlačio ljude iz celog sveta.
Novoizabrani stari predsednik će, sudeći po sosptvenim obećanjima i prvom predsedničkom mandatu, u velikoj meri voditi izolacionističku spoljnu politiku koja će se rukovoditi isključivo američkim, i njegovim ličnim, ekonomskim interesima, što će ići u prilog svim nedemokratskim društvenim uređenjima širom sveta.
Istorija sledi svoju sopstvenu logiku. Nakon decenija prosperiteta, zapadne parlamentarne demokratije se sada nalaze na raskršću. Politički Zapad je prešao svoj zenit. Stanovnici zapadne hemisfere, koji uživaju u najvećem blagostanju i najvećim slobodama na svetu, postali su nesvesni svog privilegovanog položaja i počeli da se ponašaju autodestruktivno.
Mi živimo u doba dva svetska rata koji se odvijaju paralelno: rusko-ukrajinskom i bliskoistočnom. To nisu svetski ratovi u smislu Prvog i Drugog, ali jesu globalni obračuni jer je u njih umešan veliki broj država sa različitih kontinenata i NATO. Istovremeno, u Evropi slabi liberalna demokratija iz koje kamen po kamen vade raznorazni ratoborni, uskogrudi, populistički pokreti i partije sa isukanim nacionalnim barjacima. Konzervativizam se redefinisao, dok levičarske internacionalističke ideje o jednakosti i socijalnoj pravdi blede sve više pod naletom neokapitalizma.
U takvim okolnostima pobeda Trampa je od početka predsedničke kampanje izgledala gotovo kao istorijska neminonovnost – kao konačni uvod u novi istorijski ciklus, kao poslednji deo jednačine koji je nedostajao da bi se u svetu pokrenula perfektna oluja.
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
