Da li se Donald Tramp može smatrati pobunjenikom protiv SAD? Ako može, sme li onda opet da se kandiduje? Ta pravna i politička bitka zabavlja zemlju pred izbornu godinu
Četrnaesti amandman je dodat Ustavu Sjedinjenih Država još 1866. godine – godinu dana nakon Građanskog rata. Tu je zapisano da niko ko učestvuje u pobuni protiv američkih vlasti ne može više da se kandiduje za visoke državne funkcije.
Tada je ideja bila da se iz političkog života eliminišu ondašnji lideri južnih država, koje su se zalagale za opstanak ropstva.
Ali, da li ovaj amandman može da se primeni i na izvesnog Donalda Trampa, bivšeg i možda budućeg predsednika SAD?
Sada se o tome redom izjašnjavaju pojedine američke države, pojačavajući pritisak na Vrhovni sud SAD da i on zauzme stav koji bi mogao da kroji sudbinu zemlje za naredne godine.
U četvrtak je Mejn postao druga država koja je zabranila da se Trampovo ime nađe na glasačkom listiću jer, kako smatraju, on stoji iza „juriša na Kapitol“ u januaru 2021. godine.
Odluku je donela Šejna Belouz, državna sekretarka Mejna, i članica Demokrata.
Prethodno je najviši sud Kolorada odlučio isto.
„Imam na umu da nijedan državni sekretar nikada nije lišio predsedničkog kandidata mogućnosti da bude na glasačkom listiću na osnovu trećeg člana 14. amandmana. Ali takođe imam na umu da nijedan predsednički kandidat nikada ranije nije učestvovao u pobuni“, navela je Belouz u obrazloženju.
U državi Mičigen je pak doneta suprotna odluka, Tramp sme da se pojavi na republikanskim predizborima i, ako tamo pobedi, na kasnijim izborima za predsednika krajem 2024. godine.
Trampovi kritičari kažu daje očevidno on podstakao pobunu koja je ishodovala upadom stotina ljudi u sedište američkog Kongresa. Na licu mesta je stradalo petoro ljudi.
Prethodno, a i kasnije, Tramp je dovodio u pitanje svoj izborni poraz od Džozefa Bajdena, sa kojim bi opet mogao da se nađe u duelu – ako mu dopuste.
Kvaka je u tome što Tramp nije osuđen zbog podsticanja revolta. Pitanje je ko bi uopšte za to bio nadležan? Za sada se našao samo najviši sud Kolorada da sebe proglasi vlasnim za odluku, dok Vrhovni sud SAD još okleva.
Na odluku u Koloradu je odmah podneta žalba, čime je odluka suda „zamrznuta“ do razrešenja. To mnogi vide kao dobru priliku da Vrhovni sud preuzme stvar i preseče jednom za svagda.
Pikantno je pitanje da li bi najviši sud SAD dopustio da pojedine federalne jedinice dopuštaju ili ne dopuštaju nekome da se kandiduje. Ili bi dao sve u ruke Kongresu, kako piše u 14. amandmanu?
To bi bila sjajna vest za Trampa jer je parlament već u pokušaju da mu ukine imunitet bio oslobodio Trampa krivice za juriš na Kapitol.
Osim pitanja nadležnosti, Vrhovni sud bi trebalo da odluči i da li je Tramp 6. januara 2021. uživao predsednički imunitet. On tada zvanično još nije bio predao dužnost Bajdenu. Ako je imao imunitet, onda bi se Tramp izvukao od 14. amandmana.
Za sada se čeka potez Vrhovnog suda.
N.R. (nyt, rtr, rts)
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
