Rat u Ukrajini
Uzbuna u Kijevu: Zašto je zatvorena ambasada SAD?
Američka Ambasada u Kijevu je zatvorena zbog ruskih vazdušnih udara. To se ranije nije događalo. Šta je ovog puta drugačije
Predsednički kandidat Donald Tramp objavio je da ne planira da menja zakonsku regulativu koja je trenutno na snazi, a koja ostavlja državama slobodu da samostalno regulišu pitanje abortusa. Izjava bivšeg američkog predsednika izazvala je burne reakcije protivnika abortusa koji ga optužuju za izdaju
Veliko pitanje najduže predizborne kampanje na svetu je abortus. Za republikance, radi se o izuzetno osetljivoj temi, što donekle objašnjava zašto predsednički kandidat Donald Tramp mesecima nije želeo da se po tom pitanju jasno pozicionira.
Ipak, Tramp je sada na tu temu objavio video od četiri minuta. Njegova ključna izjava: Tramp ne želi u to da se meša i planira da ostavi zakonsku regulativu onakvu kakva je sada na snazi. Abortus je trenutno pitanje koje pojedine savezne američke države samostalno regulišu i to bi tako trebalo i da ostane, rekao je. „Ono šta one odluče, postaće zakon.“ Tako će, kao i do sada, u nekim državama da važe stroži, a u drugim liberalniji propisi. I to je u redu, smatra Tramp.
Ljudi bi po tom pitanju trebalo da slede svoje srce – ali, kako kaže Trump, „moramo da pobedimo na predstojećim izborima da bismo spasili našu kulturu i našu zemlju.“ On lično podržava izuzetke od zabrane abortusa, recimo kada se radi o trudnoćama u slučajevima incesta, silovanja ili kada je zdravlje majke u opasnosti.
Protivnici abortusa optužuju Trampa za izdaju
Odmah nakon objavljivanja tog videa usledio je buran protest protivnika abortusa: „Veoma smo razočarani“, rekla je tako na CNN-u evangelikanska voditeljka podkasta Rebeka Hajni. To što se Tramp nije jasno izjasnio za temeljno pravo na život od trenutka začeća i umesto toga govori kao levičari o „pravu na abortus“, to je pravi korak unatrag, pa čak i izdaja. Ona je upozorila da bi to Trampa moglo da košta glasova među tom važnom grupom birača.
„Tramp i njegovi Republikanci su se po pitanju abortusa doveli u slepu ulicu“, kaže Džesika Voters, stručnjakinja za pitanja prava na abortus sa Američkog univerziteta u Vašingtonu. Otkako je Vrhovni sud pre gotovo dve godine ukinuo opšte pravo na abortus u Sjedinjenim Državama, 17 saveznih država zakonski je gotovo u potpunosti zabranilo abortus, mnoge već od šeste nedelje i gotovo bez izuzetka.
Pritom je, prema anketama, jasna većina Amerikanaca u načelu za legalnu mogućnost prekida trudnoće. Tramp dobro zna da se jaz između republikanske politike i volje birača u vezi s tim pitanjem sve više povećava, kaže Voters i podseća da je pitanje abortusa koštalo republikance mnogo glasova na međuizborima.
Tramp sada pokušava svima da ugodi: „Mislim da on tako govori iz straha“, smatra Voters.
Arizona se vraća zakonu iz Građanskog rata
Koliko je to osetljiva tema za republikance pokazuje i primer Arizone. Samo dan nakon Trampove izjave o abortusu, Vrhovni sud te države odlučio je da će ubuduće ponovo biti na snazi zakon iz 1864, dakle iz vremena Građanskog rata, kada Arizona još nije bila savezna država i žene još nisu imale pravo glasa. Time su abortusi zabranjeni od trenutka začeća, a lekari koji obavljaju prekid trudnoće pod određenim okolnostima mogu da budu osuđeni na do pet godina zatvora.
Tramp je ocenio da to ide predaleko, ali i dodaje da ima poverenje da će zakonodavci u Arizoni već pronaći način. Voters je s druge strane uverena: „To je upravo situacija koju on ne želi, jer ni njegovoj partiji, ni republikanskim kandidatima ne odgovara da je tamo sada na snazi tako ekstreman zakon.“
Borba za glasove u „prelomnim državama“
Arizona je jedna od potencijalno odlučujućih „prelomnih država“ u američkim izborima. Tako u SAD zovu one savezne države koje povremeno glasaju za demokrate, a povremeno za republikance. Upravo se u takvim državama vodi najveća borba za glasove, s obzirom na to da one mogu odrediti pobednika izbora. Aktuelni predsednik Džo Bajden tamo je pobedio 2020. godine s veoma malom prednošću. Tema abortusa će sada još više mobilisati njegove pristalice, veruje Voters, jer u novembru se u Arizoni, kao i u nekim drugim saveznim državama, ne glasa samo o predsedniku, već i o uključivanju prava na abortus u ustave.
Na sličnim referendumima proteklih meseci uvek je postojala većina za to – čak i u konzervativnim državama kao što si Ohajo i Kentaki. Voters zaključuje: „Rezultati pokazuju da ta tema mobiliše pre svega žene koje glasaju za demokrate. Tako je bilo u protekle dve godine, mislim da će tako biti i u novembru.“
Zakonska regulativa prava na abortus
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država 24. juna 2022. doneo je presudu kojom je okončao pola veka staro pravo na abortus na nivou federacije. Sud je u presudi naglasio da abortus nije zabranjen, ali da pojedine države mogu same dopustiti ili ograničiti prekid trudnoće.
Tada je američki predsednik Džo Bajden ocenio da se radi o „realizaciji ekstremne ideologije“, dok je njegov prethodnik Donald Tramp kazao da je „presudu doneo sam Bog“.
U međuvremenu je većina država pod kontrolom demokrata preduzela korake za zaštitu pristupa abortusu. Nekoliko ih ima izvršne naredbe ili zakone koji nastoje da zadrže države sa zabranom da posežu preko državnih granica u istragama vezanim za abortus.
Uostalom, postavlja se i pitanje o samoj efektivnosti zabrane abortusa. Najnovije izdanje izveštaja koji sprovodi američko Društvo za planiranje porodice, neprofitna organizacija koja promoviše istraživanja o abortusu i kontracepciji, otkrilo je da se između 81.150 i 88.620 abortusa dogodilo svakog meseca od jula do septembra prošle godine, što je poslednji obuhvaćeni period. Ti brojevi su tek nešto niži od mesečnog proseka od oko 86.800 od aprila do juna 2022.
Američka Ambasada u Kijevu je zatvorena zbog ruskih vazdušnih udara. To se ranije nije događalo. Šta je ovog puta drugačije
Robert Kenedi mlađi, budući Trampov sekretar za zdravstvo, širio je nenaučne stavove o vakcinama. Da li je pobeda Trampa u stvari i pobeda antivaksera?
Savezni sud u Njujorku suočava se s ključnim pitanjem: da li su beleške Šona „Pi Didija“ Kombsa, zaplenjene tokom pretresa pritvorske ćelije, zaštićene pravom advokat-klijent? Odluka bi mogla imati dalekosežne posledice po tok suđenja reperu optuženom za seks trafiking
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve