Američka imigraciona služba hapsi i deportuje na sva zvona. No scene nasilja i ubistava izazivaju proteste širom SAD. Kako se ljudi regrutuju u ovu službu i kakvu obuku prolaze?
Pre oko godinu dana američka Imigraciona i carinska služba (ICE) spadala je među manje poznate agencije Sjedinjenih Država. Međutim, nakon što je američki predsednik Donald Tramp započeo drugi mandat, službenici ICE učestvuju u sprovođenju masovnih deportacija po nalogu vlade.
Ukupno je, prema Trampovoj administraciji, između 20. januara i 10. decembra 2025. deportovano 605.000 ljudi, a dodatnih 1,9 miliona imigranata navodno je dobrovoljno napustilo SAD, prenosi Dojče vele.
To stalno vodi konfliktima, kao ovih dana u Mineapolisu. Službenici ICE su tu usmrtili već drugu osobu u nekoliko sedmica. Snimci sugerišu da je Američki državljanin ubijen pucnjima iz blizine u leđa.
Skraćeno trajanje obuke
Zahvaljujući kampanji zapošljavanja Ministarstva za unutrašnju bezbednost, koje traži „kvalifikovane patriote Amerikance širom zemlje“, broj operativnog osoblja ICE od početka prošle godine više je nego udvostručen – sa 10.000 na 22.000.
Tako obimno jačanje je bez presedana u istoriji imigracione službe, osnovane 2002. godine. Ono otvara pitanja o proveri i podobnosti kandidata.
Trajanje obuke za rad u ICE-u skraćeno je sa šesnaest na osam sedmica za potrebe kampanje zapošljavanja. Sasvim je ukinuta obaveza učenja španskog jezika, jezika većine ilegalnih imigranata u zemlji. Na pitanja DW o praksi zapošljavanja agencija nije odgovorila.
Smrtonosni incidenti
Zabrinutost u vezi sa kvalifikacijama pripadnika ICE-a i navodnom politizacijom agencije porasla je nakon smrti dvoje američkih građana u Mineapolisu.
Sedmog januara jedan agent ICE-a ubio je vatrenim oružjem Amerikanku Rene Nikol Gud, što je izazvalo proteste širom zemlje.
Na ulice Mineapolisa izašlo je više od 10.000 ljudi koji su protestovali protiv više incidenata u koje je bio umešan ICE – od ubistva Nikol Gud, preko odvođenja jednog američkog državljanina, pa sve do pritvaranja dece.
A ionako napetu situaciju dodatno je pogoršalo ubistvo Amerikanca Aleksa Pretija. Njega su u subotu (24.1.) u Mineapolisu hicima iz vatrenog oružja ubili agenti ICE.
„Naglasak stavljen na kvantitet“
„ICE traži kandidate koji ispunjavaju određene zahteve kada je reč o podobnosti i kvalifikacijama. To uključuje državljanstvo, fizičku spremnost, bezbednosne provere i, za određene zadatke, obrazovanje ili iskustvo u oblasti sprovođenja zakona“, rekla je u razgovoru za DW američka advokatica Melisa Hamilton, koja je ranije radila i kao policajka i kao zatvorska čuvarka.
Ona objašnjava: „Istovremeno je u nedavnim kampanjama zapošljavanja veći naglasak stavljen na kvantitet nego na kvalitet, pri čemu su značajna sredstva potrošena kako bi se popunile desetine hiljada radnih mesta i stvorili podsticaji koji bi trebalo da privuku što veći broj kandidata.“
Hamilton, koja predaje krivično pravo na Univerzitetu Sari u Engleskoj, kaže da ICE traži kandidate na neuobičajen način: „Trenutni pristup razlikuje se po razmerama i intenzitetu medijske kampanje. Kroz neuobičajeno visok budžet za oglašavanje i široku javnu promociju pokušava se stvoriti veliki basen kandidata.“
Vašington post imao je uvid u dokument od 30 stranica koji troškove kampanje, koju Ministarstvo za unutrašnju bezbednost naziva „regrutovanjem u ratno doba“, za 2026. godinu procenjuje na 100 miliona dolara.
U tim razmerama kampanja bi trebalo da se nastavi, jer Trampov „Big Beautiful Bill“ daje ICE-u budžet od 170 milijardi dolara za naredne četiri godine za obezbeđenje granice i sprovođenje zakona unutar zemlje.
Kampanja usmerena na Trampovu bazu
Međutim, važnija od plakata i slogana čini se „javna kampanja utemeljena na podacima“. Mnogi posmatrači pretpostavljaju da ICE koristi savremene metode i algoritme kako bi dosegao ciljne grupe koje dele Trampovu ideologiju.
Hamilton ukazuje na praksu ciljanja ljudi na osnovu geografske lokacije. Recimo, Gugl ili ono što ljudi vide na Fejsbuku i drugim mrežama prilagođava se tome gde su. Pa ako su u blizini vojnih baza, određenih sportskih događaja ili sajmova oružja, onda mogu dobijati oglas da se pridruže ICE.
Vašington post piše da ICE preplavljuje tržište oglasima na društvenim mrežama i da koristi influensere na platformama poput Rambla, popularnog među pristalicama političke desnice.
„Poruka ICE deluje u poslednjim kampanjama posebno usmereno na ljude koji su osetljivi na patriotske teme i teme nacionalne bezbednosti. Čini se da je osmišljena kako bi privukla Trampove pristalice i implicitno prenosi poruku ‘America First’“, smatra Hamilton.
Međutim, materijali ne navode direktne političke kriterijume za kandidate. Novi zaposleni privlače se bonusima do 50.000 dolara i pomoći pri otplati studentskih kredita.
„Kampanja je posebno usmerena na ljude koji nemaju posao ili imaju nesigurno zaposlenje, kao i na pripadnike radničke klase“, kaže Hamilton.
Koliko je nova strategija uspešna?
Osim toga, od početka godine ukinute su starosne granice. Time se može crpeti iz većeg basena potencijalnih kandidata. Do sada su kandidati morali da imaju najmanje 21 godinu. Gornja starosna granica, u zavisnosti od zadatka, iznosila je između 37 i 40 godina.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost tvrdi da njegovi postupci zapošljavanja garantuju „stroge standarde obuke i operativne spremnosti“. A Hamilton o uspehu kampanje kaže:
„Uspeh zavisi od primenjenih kriterijuma: ako je cilj bio značajno povećati broj zaposlenih, onda se čini da je bilo uspešno. Ako je cilj bio privući službenike sa velikim iskustvom, rezultat je mešovit. Kada je reč o iskustvu novih zaposlenih, postoji zabrinutost s obzirom na zahteve složenog rada u oblasti imigracione kontrole.“
Tu zabrinutost Ministarstvo smatra neopravdanom. „Sa ovim novim patriotama u timu možemo postići ono što su mnogi smatrali nemogućim i ispuniti obećanje predsednika Trampa da će Amerika ponovo biti bezbedna“, saopšteno je početkom ovog meseca.
