Spektakularne akcije izraelskih specijalaca, plavljenje tunela koje je iskopao Hamas, vazdušni udari na Pojas Gaze, zastrašujuća “kolateralna šteta”, to jest žrtve Palestinaca koje se broje u desetinama hiljada imaju svoj pravni epilog pred Međunarodnim sudom pravde gde će se Izrael braniti od tužbe za genocid, dok se sukob širi po regionu
Eksplozija, vatra, dim, urušene zgrade, razorene stambene četvrti, gomile leševa, plač dece, očaj roditelja, ljudi koji nose ranjene u prepune bolnice, kolone civila koji beže sa jednog na drugi kraj Pojasa Gaze, borba za hranu i vodu, izraelski tenkovi, vojnici… Ove slike, uvek nove, svaki dan se vrte na televizijama širom sveta, portalima i društvenim mrežama praćene brojanjem palestinskih civilnih žrtava. Stiglo se do više od 26.000.
U utorak ujutru, neki sasvim drugačiji snimci preplavili su medijski prostor, kao da nisu iz ovog krvavog obračuna Izraela sa Hamasom već iz nekog akcionog filma holivudske produkcije. Ovog puta sa Zapadne obale. Sigurnosne kamere bolnice Ibn Sina, u gradu Dženinu, snimile su desetak muslimanki sa maramama, lekare sa maskama na licima koji najednom vade oružje. Samo što su to bili maskirani izraelski specijalci. Ubili su trojicu muškaraca i zatim se povukli. Navodno su koristili prigušivače.
foto: ap…
Izraelska vojska je potom saopštila da je likvidirala jednog 27-godišnjeg pripadnika Hamasa i još dvojicu Palestinaca koji, navodno, imaju veze sa terorističkom organizacijom Islamski džihad. Pripadnik Hamasa je, izgleda, bio umešan u teroristički napad na Izrael 7. oktobra i planirao novi masakr inspirisan tim zločinom kada je ubijeno oko 1200 Izraelaca, a više od 200 oteto.
Direktor bolnice Niji Nazal rekao je agenciji Rojters da su trojica muškaraca “ubijena u snu, da su hladnokrvno likvidirani pucnjima u glavu”. Palestinci tvrde da je jedan od njih bio ranjen u izraelskom napadu dronovima, a da su druga dvojica njegova braća koja su ga ispratila u bolnicu. Palestinsko Ministarstvo zdravlja koje kontroliše Hamas tražilo je međunarodnu zaštitu bolnica na Zapadnoj obali, jer jesu izraelske “okupacione snage” i ranije hapsile ljude po bolnicama, ali nikada do sada u jednoj bolnici nisu izvršili “atentat”.
Izrael je, pak, optužio militantne palestinske organizacije da zloupotrebljavaju medicinske ustanove i vozila hitne pomoći u vojne svrhe. Baš kao i u Pojasu Gaze.
Od 1967. Zapadna obala je pod vojnom upravom, tj. okupacijom Izraela, a od 1994. njeni delovi su pod kontrolom palestinske samouprave. Od oko tri miliona stanovnika, približno 430.000 su Jevreji nastanjeni u oko 213 naselja i na 132 isturena položaja. Država Izrael ovo područje planski naseljava. Često tu dolazi do krvavih obračuna između Izraelaca i Palestinaca, koji jevrejsku državu optužuju za sprovođenje aparthejda. Situacija se od 7. oktobra prošle godine drastično pogoršala, Ministarstvo zdravlja tvrdi da su u tom periodu Izraelci na Zapadnoj obali ubili 366 Palestinaca, a oko 3000 ih je uhapšeno.
ŠIRENJE SUKOBA
Glavno poprište obračuna Izraelaca i Palestinaca i dalje je, međutim, Gaza u kojoj Izrael nastavlja sa vojnim akcijama protiv Hamasa. Izrael je nedavno priznao da je nekolicinu tunela koje je Hamas iskopao i pretvorio u vojne baze preplavio velikom količinom morske vode i tako uništio “terorističku infrastrukturu”. Ovaj metod vojska je razvila u saradnji sa Ministarstvom odbrane i primenjuje se nakon detaljnih analiza zemljišta i u skladu sa obaveštajnim podacima – da ne bi ubili izraelske taoce za koje se pretpostavlja da se nalaze u jednom od tunela.
Ponovo su u opticaju pokušaji da Hamas pusti na slobodu preostale taoce i preda leševe onih koji nisu preživeli, a da Izrael na određeni period zaustavi sva borbena dejstva.
Dok se rat na palestinskim područjima mestimično zahuktava, a periodično preliva na Jemen, Iran, Irak i Siriju gde dolazi do pojedinačnih, sa zapadnog stanovišta terorističkih akcija, kojima, navodno, rukovodi Iran na američke vojne baze i teretne brodove u Crvenom moru i vojnog odgovora SAD, Velike Britanije uz podršku drugih evropskih saveznika, nad Izraelom se nadvila senka tužbe za genocid nad Palestincima, koju je pred Međunarodnim sudom pravde u Den Hagu pokrenula Južnoafrička Republika.
TUŽBA ZA GENOCID
Desilo se ono što su mnogi poznavaoci prilika u Izraelu predvideli da će se dogoditi nakon što je Hamas 7. oktobra upao na izraelsku teritoriju, ubio više od hiljadu i kidnapovao na stotine ljudi: ranjena jevrejska država je krenula u istrebljenje ove palestinske terorističke organizacije, obrušila se ognjenim mačem na Pojas Gaze ne obazirući se na upozorenje prijateljskih zemalja da povede više računa o “kolateralnoj” šteti koju izaziva. Izraelci su bili i ostali rešeni da “jednom za svagda iskorene to zlo”.
Podrška Izraelu u njegovom “pravu na samoodbranu” počela je da jenjava i pretvara se u osudu zbog “nesrazmerne upotrebe sile”, koja je prerasla u pojedinačne optužbe za “ratne zločine” pa i “genocid”.
Tako se stiglo do toga da je Južna Afrika 29. decembra podnela tužbu protiv Izraela zbog kršenja Konvencije Ujedinjenih nacija o genocidu prilikom vojne intervencije na Gazu i zahtevala pokretanje hitnog postupka pred Međunarodnim sudom za obustavu vojnih dejstava. Proces je počeo 11. januara.
Već 26. januara Sud je naložio Izraelu da preduzme “sve mere da spreči genocid u Pojasu Gaze”. U obrazloženju odluke Sud je saopštio da neće odbaciti tužbu za genocid protiv Izraela. Sud priznaje prava Palestinaca u Gazi da budu zaštićeni od genocida i navodi da Palestinci potpadaju pod zaštitu u okviru Konvencije o sprečavanju genocida. Sud je prepoznao rizik od pogoršavanja situacije u Gazi.
Južnoafrička tužba na 84 strane opisuje kako sila koju Izrael primenjuje u Gazi ima “elemente genocida”, kako “Palestince ubijaju i nanose im tešku duhovnu i fizičku štetu stvarajući životne uslove koji za cilj imaju njihovo fizičko uništenje”.
Ova tvrdnja se potkrepljuje podatkom od oko 21.000 ubijenih Palestinaca, navođenjem neprestanih bombardovanja, prisilnih zbegova lokalnog stanovništva, napada na bolnice, porodilišta i druge civilne ustanove, blokade Gaze koja je izazvala humanitarnu katastrofu.
Kao dokaz se nabrajaju i izjave izraelskih ministara koji su, navodno, “direktno pozivali na genocid i podsticali ga”, pretnje da Gaza po završetku izraelske vojne akcije više “neće biti pogodna za život” i zahtevi radikalno desnih ministara da Palestince “treba proterati jednom za svagda”.
Pod utiskom “crnog šabata” 7. oktobra, ministar odbrane Joav Galant je o počiniocima govorio kao “ljudskim životinjama” koje treba “istrebiti”.
Izraelci su sve ove optužbe odbacili kao “apsurdne”. Naprotiv, kažu predstavnici i vlasti i opozicije, vojska je činila sve što je u njenoj moći da bude što manje civilnih žrtva, a Hamas je taj koji je civilno stanovništvo koristio kao živi štit, a bolnice i škole kao vojne baze koje zato, prema važećem vojnom pravu, više nisu bile zaštićeni objekti.
KONVENCIJA UN O GENOCIDU
Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija, genocid je, bez sumnje, najteže krivično delo. U članu 2 stoji da se pod genocidom podrazumeva bilo koje od sledećih dela, počinjenih s namerom da se potpuno ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa: (a) ubistvo članova grupe (naroda); (b) uzrokovanje teških telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe (pripadnicima određenog naroda); c) namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja; (d) uspostavljanje mera s namerom sprečavanja rađanja u okviru grupe (naroda); (e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.
“Ovde posebnu težinu ima ‘namera da se potpuno ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa’”, kaže za “Vreme” penzionisani profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, profesor emeritus Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti i Univerziteta Emori u Atlanti Tibor Varadi.
Foto: Andrej Pap / tanjugTIBOR VARADI: “Ovde posebnu težinu ima ‘namera da se potpuno ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa’”
ZAŠTO TUŽBA ZA GENOCID
Na pitanje da li tužba za genocid protiv Izraela “puca previsoko”, Varadi kaže: “Pozivanje na ‘genocid’ može da ima razne motive. Mogu biti u igri i politički motivi. Ja bih naveo jedan pravni razlog. Spor pred Međunarodnim sudom pravde su obavezne da vode samo države koje su neposredno pristale na takav postupak ili države koje su potpisivanjem neke međunarodne konvencije prihvatile nadležnost. Pošto neposredan pristanak najčešće nije realna opcija, oslonac se traži u nekoj konvenciji čiji potpisnici prihvataju nadležnost MSP-a. I tu je jedina konvencija koja dolazi u obzir Konvencija o genocidu. Ne postoji međunarodni sporazum o drugim ratnim zločinima koji bi obavezao države da se pojave pred MSP-om”. Tako je tužbom za genocid Izrael praktično bio primoran da se njegovi pravni zastupnici pojave pred sudom.
Varadi koji je između 2001. i 2008. godine bio zastupnik SR Jugoslavije (SCG, odnosno Srbije) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kaže da je u tim sporovima oslonac takođe bila Konvencija o genocidu, a to se odnosilo i na sporove koja je pokrenula Jugoslavija protiv država članica NATO-a. Bila je zamisliva i tužba na drugoj osnovi – ali tu ne bi bilo oslonca u međunarodnoj konvenciji.
“Nadležnost bi postojala samo ako bi tužena strana svojevoljno prihvatila nadležnost, što nije bila realna opcija. U sporu između Hrvatske i Srbije, i tužba i protivtužba se pozivaju na genocid – iako Haški tribunal nikoga nije ni optužio (a kamoli osudio) za počinjeni genocid za dela u Hrvatskoj. Ratni zločini jesu počinjeni (možda ne u istoj srazmeri, ali ne samo na jednoj strani), ali osnove za tužbu za genocid nije bilo – pa su i Srbija i Hrvatska oslobođene. Da je spor vođen oko drugih ratnih zločina, ishod je mogao biti drugačiji”, objašnjava Varadi. A bilo je tada ozbiljnih problema i oko nadležnosti, jer nije bilo jasno kada su nakon raspada SFRJ nove države postale članice Konvencije.
Odluka o privremenim merama u sporu između Južne Afrike i Izraela nije “utvrdila” da je počinjen genocid, nastavlja profesor prava. Utvrdila je samo da postoji “stvaran i neposredan rizik” da dođe do takvog dela prema Palestincima u Gazi, te da treba preduzeti mere da se to spreči.
Što se tiče primedaba da politika ima uticaja na presude Međunarodnog suda pravde, tj. da je međunarodno pravo podložno njihovom slobodnom tumačenju, Varadi kaže: “To je zaista teško reći. Treba imati u vidu da odluka u slučaju Izraela ima značajnu većinu – 15 prema 2. Treba imati u vidu i to da Sud nije prihvatio tačno one mere koje je formulisala Južna Afrika, već je naložio Izraelu druge, uzdržanije mere”.
Dodaje kako nema nikakve sumnje da je akcija Hamasa od 7. oktobra protivna ne samo pravnim normama, već i osnovnim prohtevima ljudskosti. I MSP je osudio tu akciju. “No, čitam i to, što je ustanovio i Sud, da akcija Izraela nije kažnjavala samo Hamas, već je, kako navodi Sud, ‘rezultirala desetinama hiljada ubijenih i ranjenih i razaranjem domova, škola, medicinskih ustanova i druge vitalne infrastrukture, kao i raseljavanjem u masivnim razmerama”.
A to je dovelo do toga da sada Izrael ne kritikuju samo “antisemitski idioti” a već i neki normalni ljudi. Varadi zaključuje: “Koliko znam, politika Netanjahua doživljava ozbiljne kritike i unutar Izraela i valja i o tome razmisliti”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vodeći svetski proizvođač aviona Boing otpustiće deset odsto svojih zaposlenih, odnosno oko 17.000 ljudi zbog teške finansijske krize u koju je kompanija zapala. Štrajk zbog kog je obustavljen rad u fabrici aviona traje više od mesec dana
TD banka priznala je krivicu za neadekvatno praćenje sumnjivih transakcija, što je omogućilo narkokartelima da operišu bez ometanja. Banka će zbog toga platiti kaznu od tri milijarde dolara i suočava se s velikim posledicama po reputaciju
Osnovni sastojci kaptagona, amfetamin i kofein, koštaju samo nekoliko centi za jednu pilulu, pa proizvodnja 100 kilograma košta oko 50.000 evra, a na ulici ta količina vredi više od osam miliona
Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
Nagrada je dodeljena za „napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za demonstraciju i svedočenja da se nuklearno oružje nikada više ne sme upotrebiti”, saopštio je Nobelov komitet
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!