Slatko-kiselo

Kineska kuhinja je sve samo ne jednolična: nije samo slana, nije samo slatka, niti je samo kisela. Ukusi su izmešani, ali harmonični. Kineska jela moraju zadovoljiti mnoge zahteve – moraju biti vizuelno atraktivna i estetski poslužena, moraju biti ukusna, mirisna i lako svarljiva. Slično tome, nedavna posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj donela je raznolikost doživljaja i ostavila za sobom slatko-kiseli ukus. Kao i u kuhinji, neki hvale slatko, dok drugi ističu kiselo. Sada, kada se Si Đinping vratio u Peking, očekuju ga poseta i razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Šta će mu kineski kuvari poslužiti ne zna se, ali je jasno da neće biti jednolično.

foto: ap

POLITIČAR KOGA JE TEŠKO IZNENADITI

Kad kineski predsednik krene na put iz Pekinga, to se prati u celom svetu. Si Đinping je jedan od najiskusnijih državnika savremenog doba. Posetio je ogroman broj zemalja i razgovarao sa najvažnijim političarima današnjice.

U Francuskoj ga je Makron odveo u Provansu, u selo gde je nekad odrastao sa svojom bakom. Si Đinping je pažljivo slušao sentimentalnu priču i shvatio je da francuski predsednik razgovorom tête–à–tête želi da ojača lične odnose u privatnom, intimnijem tonu. Za razliku od Francuske, u Srbiji je Si Đinping dočekan bučno, pomalo u severnokorejskom stilu: već na aerodromu dočekalo ga je narodno kolo, a sutradan su desetine hiljada dovedene da ga vide na balkonu. U Mađarskoj je kineski predsednik osetio stari šarm austrougarskog gostoprimstva.

Si Đinping je svima, sa mandarinskim izrazom lica, mahnuo rukom. Malo ko je mogao da prozre šta se krije iza njegovog osmeha.

Jasno je da kineskog lidera nije lako impresionirati, niti ga je moguće zavesti diplomatskim komplimentima. Kada mu je kraljica Elizabeta svojevremeno ustupila kraljevsku kočiju za vožnju po Londonu, ta atrakcija nije nimalo skrenula njegovu pažnju sa zaštite i unapređenja kineskih nacionalnih interesa i državnih ciljeva. Si Đinping ne odlazi u posete stranim državama da bi zadobio simpatije domaćina, niti da bi prihvatio njihovo neumereno laskanje. On je čvrst pregovarač o političkim i ekonomskim pitanjima. To je potvrdio i tokom nedavne mini-evropske turneje.

Njegova maršruta bila je precizno isplanirana: obuhvatila je dve zemlje EU i NATO i jednu neutralnu zemlju koja, zvanično, teži članstvu u Evropskoj uniji.

ELEKTRIČNI PREGOVORI

U Francuskoj su, na prvi pogled, dominirala politička pitanja. U Pekingu su pažljivo registrovali izjavu francuskog predsednika da njegova zemlja teži strateškoj autonomiji i da ne namerava da bude vazal SAD. Kinezi su u tome videli pukotinu koja olakšava njihovo nadmetanja sa glavnim rivalom i partnerom, onim u Vašingtonu. U zajedničkom dokumentu na kraju posete ispoljen je značajni nivo saglasnosti Francuske i Kine oko izraelsko-palestinskog sukoba, ali su ostale razlike u odnosu na Ukrajinu.

Iako je Makron ispoljio izvesno razumevanje za kinesku poziciju u političkim pitanjima, ostao je znatno tvrđi kada je reč o ekonomskim pitanjima. U tome mu je pomagala i Ursula fon der Lajen, tako da je pitanje ekonomskih odnosa Francuske i Kine podignuto na nivo ukupnih odnosa Brisela i Pekinga.

Karakterističan primer je izvoz kineskih električnih automobila. Kinezi su unapred znali šta ih očekuje u Parizu: u njihovoj delegaciji bili su i rukovodioci najvećih kompanija za proizvodnju električnih vozila i razvoj novih transportnih tehnologija. Poslednjih meseci plasman ovih vozila postao je glavno pitanje oko koga se spore EU i Kina.

Kina je još pre dve godine proizvodila 60 odsto električnih vozila u svetu. Po tehnološkim karakteristikama, dizajnu i, naravno, cenama, kineski automobili imaju veliku prednost u odnosu na zapadne. Dvostruko su jeftiniji, što drastično menja ravnotežu u svetskoj automobilskoj industriji.

Pošto EU ima za cilj zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem već do 2035. godine, na pomolu je novo, ogromno tržište. Kina već sada ima veliku prednost u proizvodnji električnih vozila i velike planove za povećanje izvoza i proizvodnje u inostranstvu. EU namerava da se brani povećanjem uvoznih carina kako bi zaštitila vlastitu industriju koja danas zapošljava više od 13 miliona radnika. U SAD nameravaju da carine sa 25 odsto povećaju na 100 odsto.

Pariz je fleksibilniji: predlaže Kinezima da investiraju i proizvode električna vozila u Francuskoj. U isto vreme i sa različitih strana stižu vesti da Kina namerava da gradi fabrike električnih automobila u Mađarskoj, Španiji, Francuskoj, čak i u Italiji. Uz to ide i proizvodnja baterija, u čemu takođe Kina dominira, kao i izgradnja i opremanje stanica za električno punjenje i prateća servisna i saobraćajna infrastruktura. Kineska štampa bila je zadovoljna rezultatima posete, francuska nešto manje: kiselo-slatko.

VELIKI I MALI

Posete Srbiji i Mađarskoj pokazale su kako izgleda odnos velikih i malih. Istina, Kinezi nisu ispoljavali koliko su veliki, ali su mali previše naglašavali koliko su mali. Posebno u Srbiji.

Analitičari na Zapadu uglavnom videli su u ovim posetama kinesku nameru za otvaranje još jednog koridora za trgovinu sa EU. Nekoliko godina ranije Kinezi su kupili u Grčkoj luku Pirej; konačno je pri završetku brza pruga Beograd–Budimpešta, što se zajedno dovodi u vezu sa kineskom strategijom prodora u evropski ekonomski prostor.

Ali ne treba preterivati, to je tek mali rukavac: Kina ima železničku vezu sa 29 država u Evropi i sa blizu tri stotine gradova u koje stiže kineska roba. Uz to, ima veliki udeo u nemačkoj luci Hamburg gde se doprema najveći deo robe.

Poseta Srbiji ozvaničena kao dvodnevna trajala je manje od 24 sata. Potpisano je 29. sporazuma, memoranduma i dogovora o razumevanju, većina od malog konkretnog sadržaja. Predsednik Vučić ih je sve pobrojao, Si Đinping samo šest. Srbija namerava da kupi elektromašinske vozove za gradski prevoz pre buduće svetske izložbe u Beogradu za čiju izgradnju i opremanje Kinezi pružaju pomoć. Biće tu i letećih automobila.

Na političkom planu ponovljeno je “čelično prijateljstvo” i najavljeno da strateško partnerstvo prelazi u novu, najvišu fazu – izgradnju društva koje će zajednički deliti u budućnosti. Nije posebno elaborirano šta to zapravo znači. U celini, potvrđen je dosadašnji politički kurs saradnje. Kineska štampa je vrlo pohvalno pisala o ovoj poseti i posebno naglašavala “političko poverenje” između dveju država kao polaznu osnovu njihovih ukupnih odnosa.

Dan posle posete, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je dva sporazuma sa kineskim kompanijama koji će omogućiti nove kineske investicije u srpskom energetskom sektoru ukupne vrednosti oko 2,7 milijardi evra. Ovo je izvanredna vest i pitanje je zašto je nisu objavili ni Vučić ni Si.

Reč je Okvirnom sporazumu o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu, i Memorandumu o razumevanju i ulaganjima u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnji fabrike solarnih panela u Paraćinu. Ako se to ostvari, eto Kineza na Moravi kod Paraćina. Možda je Toma Nikolić imao pravo kada je ono pominjao Tarabića? Uostalom, Nikolić je sada prisustvovao potpisivanju tih načelnih dogovora.

foto: ap

HUSARI OD TERAKOTE

Što se tiče posete Mađarskoj, utisak je bio više poslovnog karaktera.

Kineski predsednik je rekao da su odnosi sa Mađarskom sada “najbolji u istoriji”, zasnivaju na međusobnom poštovanju, jednakosti i uzajamnoj koristi i da se nada da će Mađarska, kao rotacioni predsedavajući u Briselu, iskoristiti tu mogućnost da ojača odnose EU i Kine. Ranije je Budimpešta već bila blokirala nekoliko rezolucija EU kritički nastrojenih u odnosu na Kinu.

Kinezi su poželeli dobrodošlicu mađarskim prijateljima da se ukrcaju u “ekspresni voz” kineske modernizacije. Mađari su u tom vozu još od ranije. Njihova štampa pominje izgradnju kineskih električnih automobila u Segedinu, a ministar privrede Marton Nađi rekao je da je prošle godine njegova zemlja privukla 13 milijardi evra stranih investicija, od kojih 8,5 milijardi iz Kine.

Viktor Orban se nije mnogo obazirao na poruke iz EU da njegova zemlja predstavlja “trojanskog konja” za Zapadnu Evropu. Kinezi kao da su to predvideli, pa su nedavno u Budimpešti otvorili fantastičnu izložbu iz grobnice prvog kineskog imperatora, od pre 2500. godina. Izloženi su čuveni ratnici od terakote i dve kočije sa konjima od bronze. To je potvrda da saradnja sa Mađarima ima i značajnu kulturnu i obrazovanu dimenziju. Umesto univerziteta koje je finansirao Soroš, sada je to mesto zauzeo Univerzitet Fuđien iz Kine. Jasno je da se kineske ambicije u Mađarskoj i EU ne svode samo na električne automobile.

Diplomatski tragovi: Kina i bivša Jugoslavija

U Francuskoj je kineski predsednik naglasio značaj 60. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja i ulogu De Gola u tome. U Mađarskoj se zahvalio na odnosima koji su uspostavljeni još pre 75 godina. U Beogradu, međutim, nije pomenuo da je Jugoslavija, znači i Srbija, priznala Narodnu republiku Kinu pre Francuske i Mađarske, 5. oktobra 1949, samo četiri dana posle njenog osnivanja.

Istina, na odgovor Kine čekalo se sve do 1955. godine kada su uspostavljeni diplomatski odnosi. Prvi jugoslovenski ambasador Vladimir Popović otputovao je tada u Peking, ali se nije dugo zadržao. Odnosi se bili na granici raskida pre svega zbog toga što je Kina smatrala Jugoslaviju za revizionističku zemlju.

Posle smrti Mao Cedunga, Titova poseta 1977. označila je suštinsku prekretnicu u odnosima. Državnika, koga su Kinezi ranije nazivali “besnim psom”, dočekali su na aerodromu svi članovi vlade i politbiroa, i ples sto hiljada ljudi na Trgu Tjenanmen ispred Zabranjenog grada. Prvog dana pregovora kineski domaćini Tita su oslovljavali kao gospodina, sledećeg dana već je bio – drug.

Ukazali su mu posebnu pažnju: jugoslovenski predsednik je prvi strani državnik koji je posetio mauzolej Mao Cedunga, mesec dana pre zvaničnog otvaranja. Nešto kao oproštaj sa prošlošću. Tadašnji kineski lider, zaboravljeni Hua Guofeng, uzvratio je posetu 1978. godine. Proglašen je za počasnog građanina Novog Beograda. Narednih godina Jugoslavija je gradila brodove za Kinu i izvozila tehničku robu uz godišnju razmenu između tri i četiri milijarde dolara, uz kineski deficit.

I posle Tita odnosi su se odlično razvijali. Kina je potvrdila svoj princip da sarađuje sa svim državama bez obzira ko im je na čelu i kakvu unutrašnju politiku vode. Posle raspada Jugoslavije i Slobodan Milošević je bio srdačno dočekan, a tadašnji kineski predsednik Đang Cemin recitovao mu je Njegoševe stihove – “čvrst je orah voćka čudnovata…” Bilo je to dve godine pre NATO bombardovanja.

Kina je primala u goste i sve druge lidere država iz bivše Jugoslavije. Nije rušila mostove. Hrvatski predsednik Franjo Tuđman je na pres konferenciji čak tvrdio da kinesko-hrvatski odnosi traju sedam stotina godina, još od kad je Marko Polo bio u Kini.