Sinjor Čeni bdi nad Slovenijom

„Sad postajemo bezbedniji, a NATO snažniji“, proročki je izjavio predsednik Vlade Anton Rop prilikom predaje ratifikovanih dokumenata o ulasku Slovenije u NATO američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu u Vašingtonu, 29. marta. Slovenija je tu izjavu čula s nekoliko sati zakašnjenja, pošto je u trenutku kada je u Vašingtonu podizan slovenački barjak zajedno sa još šest zastava ostalih novih članica NATO-a (Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska, Rumunija, Slovačka), ovdašnja televizija uživo prenosila žestoku parlamentarnu raspravu pred referendum o izbrisanima.

Ushićenje prilikom ulaska Slovenije u NATO bilo je vidljivo na licima zaslužnih političara. Ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel iskoristio je priliku da okupljene novinare, povodom budućnosti NATO-a obavesti da je upravo stigao „iz Beograda i Prištine“, te da u regiji „Jugoistočne Evrope“ i dalje postoje „velika očekivanja“ u vezi sa ulogom KFOR-a, u kome se već sad nalaze slovenački vojnici, pored sastava vojnika NATO-a. Nekako u isto vreme CNN sedam novajlija predstavlja kao „nekadašnje članice Varšavskog ugovora“ i bivše „sovjetske republike“.

Svečanost na visokom nivou upriličena je potom još jednom, 2. aprila, u Briselu, u prisustvu generalnog sekretara NATO-a Japa de Hopa Šefera. U posetu Sloveniji svraća i Džejmi Šea, portparol NATO-a iz vremena bombardovanja SRJ 1999. godine, koji objašnjava širokim masama da su bez obzira na veličinu države svi članovi NATO-a ravnopravni, te da „ako Slovenija kaže ‘ne’, odluke neće biti“. U sazvučju s njegovim izjavama, Ljubljanu nadleću italijanski lovci F-16, koji u skladu s dogovorom između Ropove vlade i NATO-a ulaze u vazdušni prostor Slovenije radi „zaštite“.

PRIKljUČENjE LAGERU: Događaj je izazvao različite reakcije u javnosti. Već nekoliko meseci teku nagađanja o tome ko će čuvati slovenačko nebo. Mađari ili Italijani? Ubrzo se od prvih odustalo zbog negativnog odijuma u medijima. Pošto je pitanje odbrane slovenačkog vazdušnog prostora bolno još od osamostaljenja Slovenije, na kraju je kao jedino prihvatljivo usvojeno angažovanje lovaca NATO-a iz baze Červia, Italija. Cena tog poduhvata još je tajna, ali je jasno da troškovi neće biti mali. Slično je rešeno i pitanje vazdušne zaštite tri baltičke države, nad kojima lete belgijski lovci.

Pitanje „ko brani nebo“ u Sloveniji, isto kao i u baltičkim republikama, ima specifične „psihološke“ elemente. Slovenija od osamostaljenja naovamo nije uspela da nabavi supersonične avione kojima bi sama kontrolisala svoj vazdušni prostor. U junu 1991. tokom tzv. desetodnevnog rata tuda su slobodno leteli jugoslovenski lovci. Pod udarom se našao čak i aerodrom Brnik. Posle osamostaljenja, Slovenija nabavlja češke elisne avione tipa „pilatus“, koji uglavnom služe za obuku pilota. Jedan od njih nedavno se srušio kod Donje Žeravice, a tom prilikom stradao je pilot slovenačke vojske. Zato je potencijalna ugroženost „slovenačkog neba“, kao i u baltičkim republikama, rak rana javnih rasprava.

Sredinom devedesetih Slovenija od Nemačke kupuje polovne raketne protivvazdušne sisteme tipa „roland“, ali za nabavku presretača (u igri su bili američki F-16, pa čak i izraelski avioni tipa „kfir“) nestaje novca. Poseban problem je skučenost slovenačkog neba. Čak i hipotetički, dok slete i uzlete, savremeni lovci moraju da povrede vazdušni prostor okolnih država. U planu je bila nabavka „bar četiri komada“, prizemljena na vojnom aerodromu u Cerkljama, ali onda se shvatilo da je nemoguće letenje a da se ne povredi integritet Hrvatske.

IME FAŠISTE: Ni najnovija paska italijanskih NATO lovaca nad Slovenijom nije prošla bez trauma. Računica je pokazala da kad na molbu 16. bataljona i posle naređenja udružene komande NATO-a prema Sloveniji poleti par aviona F-16, sve da „otera“ letelicu koja bi u slovenački prostor ušla neovlašćeno, put do slovenačke međe traje od 10 do 12 minuta, pod uslovom da se avionima odobri letenje brzinom većom od zvuka. Detektovanje stranog aviona traje dodatnih pet minuta. Za to vreme je uljez već napustio slovenački vazdušni prostor, npr. u pravcu susedne Hrvatske ili neutralne Austrije.

Loše asocijacije uz veliki događaj bude i nikad zaboravljeni okršaji iz prošlosti. Pripadnici domaće organizacije TIGR, koja se uoči Drugog svetskog rata diverzijama borila protiv dominacije Italijana, priznali su da „sa zebnjom“ prate zvuke italijanskih lovaca na slovenačkom nebu, pošto ih podsećaju na okupaciju, a razni internet forumi puni su rasprava da li takva zaštita – kad faktički nema neprijatelja na vidiku – uopšte ima smisla?

„Sada smo u NATO-u. Iznad nas bruje italijanski lovci. Svoje nemamo. Naša vojska izgleda kao naoružani limeni orkestar. Naš najveći odbrambeni projekat je ovog trenutka izgradnja dvometarskog zida oko Ministarstva odbrane. Užas!“, zapisao je jedan od komentatora u „Žurnalu“. Dodatno neraspoloženje bude detalji o avijatičarskoj brigadi koja od 2. aprila na mestu sada omraženih jugoslovenskih migova brani „suvereno slovenačko nebo“. U pitanju je divizija 5, „Stormo“ Đuzepe Čeni, koja je avione na korišćenje preuzela nedavno, tako da se piloti tokom letova nad Slovenijom praktično upoznaju sa svojim aparatima. Đuzepe Čeni je, baš kao što priliči vojsci, lik iz istorije, italijanski vojni pilot koji se proslavio u španskom građanskom ratu na strani Frankovog režima i koji je tokom Drugog svetskog rata leteo u kraljevskoj fašističkoj avijaciji.

Čeni je kao pilot poznatih Ju-87 „štuka“ bombardovao Jugoslaviju i Grčku. Italijanski bombarderi su tokom operacija protiv Jugoslavije i Grčke na te dve zemlje bacili 4546 tona bombi, koje su razorile gradove, mostove i fabrike, pre svega u Bosni i Hercegovini. Posle premeštanja na Siciliju glavni zadatak sinjor Čenija bili su napadi na savezničke konvoje, sve do 4. septembra 1943. godine, kada ga je potkraj rata (Italija je kapitulirala u septembru1943) oborio engleski spitfajer. Kao pilot-bombarder u ozloglašenoj „štuki“, Čeni je bio tako popularan među zemljacima da se i dan-danas mogu nabaviti plastični modeli minijaturnih „štuka“ – sa Čenijevim oznakama. Teško da će sva ova uzbudljiva saznanja i nervoza među potomcima slovenačkih partizana učiniti da ti modeli sa Čenijevim oznakama, čije ime nosi brigada koja je preuzela kontrolu slovenačkog neba, masovno nestanu s prodajnih polica.