U dvodnevnoj poseti Evropi, britanski premijer Kir Starmer sastao se danas sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu i odbacio mogućnost ponovnog pridruživanja Evropskoj uniji (EU). Međutim, rekao je da želi da „resetuje" odnose Velike Britanije sa EU, što ne znači poništavanaje Bregzita
Britanski premijer Kir Starmer u sredu, 28. avgusta je odbacio mogućnost ponovnog pridruživanja Evropskoj uniji (EU) kada se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Tokom dvodnevne posete Evropi, Starmer je rekao da želi da „resetuje“ odnose Velike Britanije sa EU, što ne znači poništavanje Bregzita ili ponovni ulazak na jedinstveno tržište ili carinsku uniju.
Međutim, novi pristup znači „bliži odnos na više frontova“, rekao je britanski premijer na konferenciji za novinare nakon razgovora sa Šolcom.
Starmer i Šolc su se dogovorili o ugovoru između Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke koji bi rezultirao „dubljim vezama u oblasti nauke, tehnologije, razvoja, ljudi, biznisa, kulture“ i „podsticanja“ bilateralnih trgovinskih odnosa.
Sporazum takođe uključuje akcioni plan za borbu protiv ilegalne migracije. Međutim, Starmer je isključio „šemu mobilnosti mladih“ koja bi omogućila mladim Evropljanima da dobiju radne vize u Velikoj Britaniji i obrnuto.
Ranije dogovorena saradnja
Njegov konzervativni prethodnik Rishi Sunak je čekao 18 meseci pre svoje inauguracione posete Berlinu u aprilu ove godine. Tada su Sunak i Šolc dogovorili zajedničku deklaraciju o produbljivanju saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane.
Dvojica političara levog centra već su se dva puta lično sastala otkako je Starmer preuzeo dužnost početkom jula, na samitu NATO-a u Vašingtonu i na Samitu Evropske političke zajednice u Engleskoj.
Britanija je napustila Evropsku uniju 2020. godine, ali je, kao i Nemačka, članica NATO saveza, G7 grupe industrijskih demokratija i G20 grupa najvećih svjetskih ekonomskih sila.
Izvor: RSE
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
U Vatikanu je posle prvog dana glasanja pušten crni dim. Kardinali će u četvrtak unutar Sikstinske kapele nastaviti glasanje dok se ne izabere novi poglavar Rimokatoličke crkve
U Rusiju na obeležavanje Dana pobede nad fašizmom idu i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, kao i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
