O nameri Hrvatske da proširi svoj suverenitet na lavovski komad Jadrana – čime su, naravno, ukinuta prava drugih korisnika istog prostora, blagovremeno su obaveštene sve jadranske države, između ostalih i zvaničnici Srbije i Crne Gore. Uprkos ljutnji političara iz Ljubljane i gundjanju Berluskonijevog kabineta iz Rima, saborski zastupnici usvajaju „zonu“ posle više nego dramatične rasprave.
Novo „proširenje jurisdikcije“ u Jadranu biće realizovano „na poček“, za godinu dana, nakon ulaska Slovenije u Evropsku uniju (01. 05. 2004). Iako su predsednik Mesić i Račanov kabinet dugo najavljivali proglašenje isključive ekonomske zone u „hrvatskoj polovini“ Jadrana, slovenačka politika se uzdala da se Zagreb neće oglušiti o preporuke Brisela, posebno kada se tokom prošle sedmice protestima Slovenije pridružila i Italija. Stoga šok nije bio mali, pa je poslednji vikend za slovenačku administraciju izgledao kao ulazak u vanredno stanje. Novinari su bukvalno zatrpavani pozivima i izjavama svih mogućih državnih predstavnika, a da je nervoza bila na vrhuncu svedoče dokumenti poslani „na brzaka“, neredigovani, kao i pomeranja satnice zakazanih konferencija za novinare zbog hitne sednice vlade – u nedelju. I sve to uprkos signalima kolega iz Zagreba da se tu radi samo o unutrašnjopolitičkom manevru uoči novembarskih izbora u Hrvatskoj.
PROŠIRENjE MORA: Iako varničenje između Slovenije i Hrvatske odavno nije novost, rečnik političkih prvaka kad su u pitanju odnosi između Slovenije i Hrvatske sve više upozorava na pogoršanje. Neposredno pošto je odjeknula vest o saborskom proglašenju nove zone u „hrvatskom Jadranu“ (70 zastupnika je glasalo za i 44 protiv, pri čemu se većina onih koji su bili protiv zalagala za još rigorozniju varijantu „isključive ekonomske zone“), u javnosti se oglašava poslovično suzdržani predsednik Slovenije Janez Drnovšek. On „sa iznenađenjem i žaljenjem“ komentariše odluku Sabora i upozorava da „Hrvatska nastavlja odredjene aktivnosti, pri čemu se ne pridržava preporuka Evropske komisije, izneverivši očekivanja svojih suseda – Italije i Slovenije“. Šef slovenačke vlade Tone Rop potez hrvatske strane ocenjuje kao „neprihvatljiv“, a posle srdačnog susreta sa Berluskonijem na medjuvladinoj konferenciji u Rimu premijer Rop najavljuje zajednički odgovor italijanskog i slovenačkog ministra spoljnih poslova.
Zanimljivo je da se Dimitrij Rupel, slovenački ministar spoljnih poslova, ovog puta suzdržao od ubojitih reči, tako da je njegov kabinet pustio u opticaj uzdržano saopštenje kako je odluka Hrvatske „u suprotnosti“ sa evropskom praksom, pošto je ovde reč o pitanju koje zahteva „multilateralni“ pristup. Ceo slučaj je začinjen i različitim, neodmerenim, ponekad čak ratobornim izjavama političara s obe strane Kupe. Rupelova suzdržanost je donekle razumljiva nakon poslednjeg diplomatskog gafa, kada mu se uoči promocije „ribarsko-ekološke zone“ omaklo da je svemu uzrok to što „Hrvatska hoće bar na jednom području da pokaže da je jača od Slovenije“. Ministar Rupel je u istom dahu tada zapretio da će Slovenija, ukoliko službeni Zagreb ne promeni kurs i politiku, „ponovno razmisliti o smislu podrške Hrvatskoj u njenom evroatlantskom usmerenju“. S druge strane granice odmah je stigla bumerang-izjava predsednika hrvatske vlade Ivice Račana – da je otvoreno more „slovenački mit“, koga bi Ljubljana morala što pre da se odrekne!
Rupelovi saradnici sada tvrde da je Hrvatska samovoljno primenila sopstveni stav da Slovenija nema izlaz u medjunarodne vode čime je Sabor prejudicirao granicu u Piranskom zalivu, te da bi Slovenija mogla da uzvrati udarac tako što bi u Piranu proglasila i slovenačku „isključivo ekonomsku zonu“. To je jasno i iz izjave slovenačkog Ministarstva poljoprivrede da odluka hrvatskog Sabora „nikada neće biti prihvatljiva za Sloveniju, jer ugrožava interese naše države na području slobodnog ribolova u otvorenom moru“.
I vlast i opozicija širom Slovenije slažu se da je proglašenje isključivih ribolovnih prava u „poluzatvorenom pojasu poluzatvorenog mora“ poput Jadranskog direktan udarac slovenačkom ribolovu i opasno prenagljivanje kad je u pitanju nedorečena granica na moru između Slovenije i Hrvatske. Prvak slovenačke opozicije Janez Janša smatra da Sloveniji ne preostaje drugo nego da hitno i sama proglasi zakone kojima bi odredila suverenitet nad „svojim delom Jadranskog mora“, u vezi s čim će njegova partija pokrenuti zakonodavni postupak. Ovde više nikoga ne čudi prejaka reč, pa je svakodnevna pojava postao rečnik prvaka slovenačke desnice i predsednika Slovenačke nacionalne partije Zmaga Jelinčiča. On je nedavno prošao neslavno u Beogradu prilikom organizovanja posebne „međunarodne konferencije“, gde je sa priličnim zakašnjenjem želeo da isposluje podršku Beograda za „zajednički međunarodni nastup protiv Hrvatske“. Iste fraze sad ispaljuje i šef slovenačke partije penzionera (DeSUS), koji u pismu domaćem političkom vrhu izražava strah da je „u hrvatskom Saboru ponovo eskalirao duh Nezavisne države Hrvatske“. Inače veoma brojni i odlično organizovani slovenački penzioneri deo su vladajuće koalicije, pa otuda treba smatrati kao zvanično njihovo upozorenje da su „metode prinudnog sprovodjenja inače suverenih prava uz nepoštovanje prava drugih u ovom delu Evrope već odnele milione života“.
Napetost produbljuju i stalna zasedanja Odbora za spoljnopolitičke odnose, gde slovenački poslanici do besvesti proučavaju tajne izveštaje slovenačke bezbednosne agencije (SOVA) o sve mizernijim odnosima između Zagreba i Ljubljane. Slovenačka strana sada sve nade polaže u činjenicu da Hrvatska nema zeleno svetlo Evropske komisije za proglašenje „zaštićenog ribarsko-ekološkog pojasa“, a sporadično pristižu i upozorenja pojedinih evropskih država, o čemu je tokom ključne sednice Sabora progovorio zamenik hrvatskog ministra spoljnih poslova Ivo Šimonović.
PROGON STRANIH BRODOVA: Nema sumnje da su proglašenjem zaštićenog „ekološko-ribarskog pojasa“, koji će se protezati sve do pola Jadrana, najviše oštećeni slovenački ribari, koji su uglavnom ribarili u netom ukinutim međunarodnim vodama. Ništa bolje neće proći ni italijanski ribari, koji su u istim vodama (medjunarodnim, sada sa „hrvatske“ strane Jadrana) do sada ulovili deset puta više ribe od hrvatskih. Tako će italijanski ribari, prema slovenačkoj računici, izgubiti oko 200 tona ribe na dan, odnosno 25 odsto „njive“ u kojoj je lovilo 6000 barki, dnevno. Slovenački ribari nikada nisu mogli da računaju na tako bogat ulov, naprotiv – oni u svojim mrežama izvuku tek deseti deo ulova hrvatskih ribara, s tim da najnovija odluka Sabora tu, ionako slabu lovinu od oko 2000 tona ribe godišnje može da skreše na polovinu.
Nadležna slovenačka ministarstva već najavljuju da će ubuduće investirati dodatna sredstva za modernizaciju slovenačke pomorske flote, kako bi bila opremljena za ribolov u „visokom moru“, iako od toga neće biti naročite vajde. Konačno, proširenje hrvatske jurisdikcije dodatno zaoštrava sukob oko granice u Piranskom zalivu. Ukoliko Slovenija i Italija ne priznaju jednostrano hrvatsko proširenje, to bi moglo dovesti ne samo do novih incidenata nego i do ozbiljnijih, mnogo puta najavljenih „ribarskih ratova“ na otvorenom moru. A kako će sve to izgledati za godinu dana može se naslutiti iz odredbi hrvatskog pomorskog zakona, koji je usvojen još 1994. godine. Tamo piše da Hrvatska ostvaruje „suverena prava“ u isključivom privrednom pojasu, zbog čega hrvatski organi imaju „pravo na usvajanje svih potrebnih mera“ u koje se ubrajaju „pregled, inspekcija, zaplena stranog broda i sudski postupci u vezi sa zaplenom i zadržavanjem stranog broda“. Sloboda plovidbe i ribolova u međunarodnim vodama Jadrana prema tom zakonu zamenjene su pravom na „progon stranog broda“.
Iz Brisela za sada nema signala koji bi obećavali brzo rešenje spora. Predstavnica za štampu Krisa Patena, visokog predstavnika za spoljnu politiku Evropske unije, izjavila je da Komisija nije nadležna za odlučivanje o jurisdikciji na moru, mada „bi bolje bilo da se u Zagrebu nisu odlučili za jednostrane mere“. Kancelarija evropskog komesara za poljoprivredu i ribarstvo Franca Fišlera poslala je tek šturo saopštenje da „pitanja zaštite Sredozemlja i Jadrana treba rešavati usklađeno i kroz dijalog“, uz preporuku da Slovenija i Hrvatska same potraže rešenje. U Sloveniji takva reakcija evropskih birokrata nije požnjela oduševljenje. Zna se da je poništavanje čak i potpisanih sporazuma na relaciji Zagreb – Ljubljana česta pojava, u čemu prednjači Hrvatska. Do sada oko trećina potpisanih sporazuma izmedju Slovenije i Hrvatske ili nije doživela primenu u praksu ili je naknadno otkazana u Saboru, što slovenačka diplomatija tumači kao jasan dokaz o „nekredibilnosti“ i „nedobronamernosti“ komšijske politike.
Sloveniji ne preostaje drugo nego da se strpi do novembra, kada će u Veneciji biti održana konferencija o Sredozemnom moru. Ukoliko i to propadne a Hrvatska ne odustane, izvori u slovenačkoj diplomatiji tvrde da bi Slovenija mogla samostalno da uvede sankcije, recimo na „kopnu“, posle uspostavljanja „šengenskog režima“ na granici prema Hrvatskoj, nakon 1. maja 2004. godine, što bi moglo da zagorča turističku sezonu… Što opet pada uoči narednih izbora u Sloveniji, kada će i slovenački političari, kao sada hrvatski, kroz glasove birača bogato naplaćivati „patriotsko“ držanje prema susedima.
