Protiv Hezbolaha i mita

Pogranična „čarka“ 12. jula, kada su gerilci Hezbolaha oteli dvojicu i ubili osmoricu izraelskih vojnika, na šta je Izrael odgovorio bombardovanjem libanskih ciljeva, otvorila je novo poglavlje u borbi između Izraela i Hezbolaha, koja traje više od 20 godina. Do početka aktuelnog sukoba, Hezbolah je važio za jedinu organizaciju koja se mogla pohvaliti da je uspela da pobedi izraelsku vojsku, pošto ju je 2000. godine primorala da se povuče sa juga Libana. U tekućem obračunu Izrael je primoran da se bori i protiv tog mita. Za svoje osnovne ciljeve Izraelci su odredili potiskivanje Hezbolaha što dalje od izraelske granice, kao i uništenje njegove infrastrukture uz granicu sa Libanom. To se do sada pokazalo kao izuzetno težak posao, a Hezbolah kao snažan protivnik. Broj izraelskih vojnika koji učestvuje u akcijama na jugu Libana postepeno je povećavan, da bi nakon tri nedelje kopnenih operacija dostigao broj od oko 7000. Velike borbe vodile su se oko mesta Marun al Ras, koje je važilo za veliko uporište libanskih militanata, dok drugo uporište mesto Bint Džbeil, izraelska vojska već dve nedelje ne uspeva da očisti. „Odlično su pripremljeni za ovakvu vrstu rata, ali smo mi mnogo jači od njih. Možemo dovesti snage koje oni ne mogu da unište“, izjavio je jedan anonimni izraelski oficir. „Dajem vam sva ovlašćenja i podršku. Mi nećemo stati“, poručio je izraelski premijer Ehud Olmert, prilikom posete izraelskim rezervistima na granici sa Libanom.

Hezbolah je do sada pokazao da je svestan izraelske snage. „Cilj je da im nanesemo što više gubitaka. Izrael ne brine za gubitak tenka. Oni brinu za vojnike“, smatra jedan pripadnik Hezbolaha. Sa produžetkom borbi povećava se i popularnost ove organizacije na arapskoj „ulici“. Demonstracije u znak podrške Hezbolahu održavaju se u velikom broju arapskih zemalja, a lider ove organizacija šeik Hasan Nasralah slavi se kao heroj. Čini se da sa svakom novom raketom koju Hezbolah ispali na teritoriju Izraela i sa svakim novim danom sukoba raste i njegova popularnost. Izrael je prošle nedelje pojačao akcije svojih kopnenih trupa, ali to do sada nije dovelo do smanjenja broja raketa koje padaju na njegovu teritoriju. Naprotiv, u prve tri nedelje rata, na teritoriju Izraela padalo je u proseku oko sto raketa, dok se ta brojka u poslednjih nekoliko dana povećala na preko 150. „Mi smo već pobedili“, tvrdi jedan pripadnik ove organizacije, aludirajući na dugotrajan otpor izraelskoj vojsci. Ipak, i u Izraelu su svesni da su i sami doprineli podizanju imidža Hezbolaha. Međutim, za Šimona Peresa to ima i drugu stranu: „Šta oni (Hezbolah) žele da dobiju – prestiž, aplauz?“

Broj žrtava za mesec dana sukoba prešao je 1000 u Libanu, od čega su velika većina civili, više od 3500 povređenih, a i materijalna šteta se procenjuje na oko 2,5 milijardi dolara. Više od 750.000 ljudi u Libanu vode se kao izbeglice. U Izraelu je poginulo više od 90 osoba, od kojih 60 vojnika.

Uporedo sa akcijama u Libanu traju i izraelske operacije u Gazi i na Zapadnoj obali. U sukobima u Gazi, sa pripadnicima Hamasa i Islamskog džihada poginulo je više od 200 osoba, a polovinu čine civilne žrtve. Trećina palestinske vlade i 30 poslanika nalazi se u izraelskim zatvorima već više od mesec dana, a u nedelju i ponedeljak pridružili su im se i Aziz Dveik i Fadil Hamdan, poslanici u palestinskom parlamentu i članovi Hamasa. „On je član Hamasa, a pošto je Hamas teroristička organizacija, samim tim je i potencijalna meta za hapšenje“, izjavio je neimenovani oficir izraelske vojske posle hapšenja Dveika.

ČEKAJUĆI REZOLUCIJU: Dugo očekivana rezolucija Saveta bezbednosti UN-a možda će konačno biti doneta tokom ove nedelje. U subotu su se SAD i Francuska saglasile o tekstu, kojim se poziva na stvaranje tampon zone na jugu Libana, gde bi trebalo da uđu pripadnici libanskih pograničnih snaga i mirovne trupe UN-a. Dokument poziva i na hitan prekid vatre, ali ne i na povlačenje izraelske vojske iz tog područja. Američki predsednik Džordž Buš smatra da bi hitno povlačenje izraelske vojske sa juga Libana moglo stvoriti vakuum, koji bi Hezbolahu dao vreme da se ponovo naoruža. Libanski premijer Fuad Siniora i ministri spoljnih poslova 22 države članice Arapske lige odbacili su rezoluciju, kao „rasističku i pristrasnu“, kako je izjavio generalni sekretar Arapske lige Amr Musa. „To je recept za nove sukobe“, smatra libanski predstavnik u UN-u Nuad Mahmud. Izraelski zvaničnici prihvatili su tekst rezolucije, ali je Izrael još ranije tražio da buduće trupe UN-a dobiju šira ovlašćenja i da budu u stanju da izvode i vojne operacije, a ne samo da nadgledaju situaciju na terenu, poput snaga UNIFIL-a koje su raspoređene u regionu. „Ukoliko je prekid vatre samo deklaracija, ona će biti obično parče papira. Neko mora da se postara da se Hezbolah ne vrati na jug Libana“, izjavio je Šimon Peres, potpredsednik izraelske vlade u intervjuu za američki nedeljnik „Njusvik“.

Ako 15 članica SB UN-a prihvati američko-francuski predlog tokom ove nedelje, počela bi priprema nove rezolucije, kojom bi trebalo da se odrede broj i zadaci budućih međunarodnih snaga na jugu Libana. Međutim, nijedna država još nije pokazala spremnost da pošalje svoje vojnike u Liban zbog rizika kome bi bili izloženi, ukoliko se nađu između izraelskih vojnika i Hezbolaha.