Donald Tramp još nije predsednik, a već je bilo mnogo svađa oko članova njegove buduće vlade. Nekoliko ljudi koje je odabrao da budu u njegovom kabinetu ili na drugim važnim položajima izazvalo je žestoke rasprave i u Kongresu i u medijima.
U novembru se Trampov prvi kandidat za državnog tužioca (ministar pravosuđa u SAD, prim. red.) Mat Gec povukao nakon prave provale besa i neverice. Mediji su preneli da je Donald Tramp Gecu objasnio da „ne može da skupi dovoljno glasova“ da bude potvrđen u Senatu. To nije čudno, s obzirom na to da se Gec posvađao i s nekim Republikancima, a i da je bio pod istragom zbog navodnih seksualnih odnosa s maloletnicom.
Opšti utisak je da Tramp svoje najbliže saradnike ne bira na osnovu kvalifikacija, nego na osnovu odnosa s novoizabranim predsednikom: „Izbor članova kabineta ogledalo je lojalnosti Trampu, bilo pre ili bilo tokom kampanje“, smatra Mišel Igan, profesorka političkih nauka sa Univerziteta u Vašingtonu.
Spisak želja ekstremnih konzervativaca
Isto tako, Tramp nemarava da u svoju vladu uvede nekoliko ljudi povezanih s tzv. „Projektom 2025“, ultrakonzervativnim manifestom za budućnost Sjedinjenih Država koji je objavila Fondacija Heritejdž iz Vašingtona. „Taj izveštaj na 900 stranica donosi političke planove koji su zasnovani na veoma konzervativnoj društvenoj viziji“, sumira sadržaja „Projekta 2025“ Stormi-Anika Mildner sa berlinskog Instituta Aspen-Nemačka. I dodaje: „Mnogi predlozi u tom izveštaju imaju za cilj da još više prošire moć predsednika.“
Ne samo to: projekat predviđa i da se smanji uticaj Agencije za zaštitu okoline (EPA), baš kao i da se iz dokumenata američke vlade izbace odredbe o zaštiti klime. Tu je i plan o tome da se smanji broj doseljenika, kao i ograničavanje prava na abortus.
Tramp se tokom predizborne kampanje jasno ogradio od tog spiska želja konzervativnih desničara: „Ne znam ništa o projektu 2025“, objavio je preko društvene mreže Truth Social. „Ne slažem se s nekim stvarima koje tamo pišu, a neke stvari koje traže su apsolutno smešne i katastrofalne.“
„Ne zna ništa“ o Projektu 2025
I nakon pobede na izborima, Trampovi ljudi nastavili su da naglašavaju da postoji distanca između budućeg predsednika i konzervativnog manifesta: „Predsednik Tramp nikada nije imao nikakve veze s Projektom 2025“, izjavila je buduća portparolka Trumpa, Kerolajn Livit za agenciju AP. „Svi kandidati i imenovanja u kabinetu predsednika Trampa su svim srcem predani programu predsednika Trumpa, a ne programu neke grupe spolja.“
Ipak, ostaje činjenica da su neki od autora „Projekta 2025“ sada važni saradnici budućeg američkog predsednika. Na prvom mestu je to Ras Vout, koji bi trebalo da stane na čelo kancelarije za upravljanje i budžet (OMB), nakon što ga Senat potvrdi na tom položaju. On bi dakle trebalo da bude zadužen za pripremu budžeta koji je predložio predsednik i generalno za sprovođenje vladine politike među agencijama.
Vout je taj koji je napisao poglavlje „Projekta 2025“ o predsedničkim ovlašćenjima koje bi, kako veruje, trebalo da budu znatno veće. On smatra da je njegova uloga u vladi odlučujuća da se to i sprovede: „Direktor kancelarije mora na svoj posao da gleda kao na najbolju i najopsežniju aproksimaciju predsednikovog uma“, napisao je Vout. Kancelarija za upravljanje i budžet je, prema njegovim rečima, kao nekakva „predsednikova služba za kontrolu vazdušnog saobraćaja“ i trebalo bi da bude „uključena u sve aspekte političkog procesa Bele kuće“. U idealnom slučaju, naglasio je Vout, to bi postalo „dovoljno moćno da nadjača birokratiju u agencijama“.
Nije po ukusu ni svih Republikanaca
Tu je zatim i Brendan Kar, koji bi, prema Trampovoj volji, trebalo da stane na čelo Savezne komisije za komunikacije (FCC) – što je položaj koji ne zahteva potvrdu Senata. Kar je pak autor poglavlja „Projekta 2025“ upravo o toj agenciji. U njemu on poziva na ograničavanje imuniteta tehnoloških platformi od sadržaja koji na njima postavljaju treće strane. To konkretno znači da bi Jutjub, na primer, mogao da bude odgovoran za video koji je postavio neki korisnik, a čiji sadržaj krši zakon.
I već spomenutu portparolku budućeg američkog predsednika, Kerolajn Livit moguće je videti na snimcima obuke za „Projekat 2025“ za konzervativce zainteresovane za zaduženja u konzervativnoj vladi. Tu je i Tomas Homan, Trampov budući „car granica“, a koji se navodi i kao saradnik na „Projektu 2025“, a i kao gostujući saradnik u Fondaciji Heritejdž.
S toliko autora različitih poglavlja, kao i zagovornika „Projekta 2025“, teško je poverovati da Tramp i njegova vlada neće hteti da sprovedu bar nešto iz tog manifesta, smatra stručnjak za međunarodne ekonomske odnose Mildner.
Kako „zaobići“ Senat?
Ambasadore, ministre i direktore važnih agencija obično treba da potvrdi američki Senat, gde Republikanci imaju malu većinu od 53 mesta prema 47 Demokrata.
Ali, postoji način i da se izbegne taj postupak: Tramp bi mogao da izvrši tzv. „imenovanja za vreme odsustva“, postavljajući članove kabineta dok Kongres ne zaseda. On je već preko društvene mreže Iks pozvao Republikance da odobre taj njegov neobičan plan.
„Veliko je pitanje da li će Senat otići na odmor kako bi omogućio predsedniku da imenuje svoju vladu bez odobrenja“, smatra profesor politikologije Nolan Mekarti sa Univerziteta Prinston.
„Nikada zapravo nismo imali situaciju da se vreme odmora i praznika koriste u tako velikoj meri. To se obično i tek ponekad koristi za jedno ili dva imenovanja, ali bilo bi zabrinjavajuće imati čitavu vladu s ljudima imenovanim za vreme odsustva.“
