U Ženevi počinje novi krug trilateralnih pregovora o Ukrajini sa predstavnicima Rusije, Ukrajine i SAD-a, fokusiran na bezbednost, humanitarnu situaciju i teritorije
U Ženevi treba da započnu novi trilateralni pregovori o Ukrajini u prisustvu delegacija Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, uz posredovanje Vašingtona. Razgovori, koji se vode u okviru američkih diplomatskih napora da se prekine rat, trajaće dva dana i fokusiraće se na pitanja bezbednosti, humanitarna pitanja i ključne teritorijalne sporove, uključujući kontrolu nad okupiranim delovima Ukrajine.
Prethodne runde trilateralnih mirovnih sastanaka održane su ove godine u Abu Dabi, ali nisu dovele do konkretnog prekida rata. Pregovori u Ženevi su prvi koji direktno uključuju adresiranje sporne teritorije, što je ključna tačka neslaganja između Moskve i Kijeva.
Prema izjavama ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenski, delegacija Ukrajine je u Ženevu stigla spremna za “konstukrivnu diskusiju o bezbednosnim i humanitarnim pitanjima” i nastoji da ostane fokusirana na ostvarivanje trajnijeg i dostojanstvenog mira. Ruska strana, predvođena analitičarima i čelnicima iz obaveštajnog i političkog sektora, najavila je da će na stolu biti teme koje uključuju širu paletu pitanja nego u prethodnim runda, posebno teritorije.
Pregovori se održavaju iza zatvorenih vrata, potvrdilo je Swiss Federal Department of Foreign Affairs, bez pristupa medija, iako su interesi ukrajinskih teritorijalnih integriteta, prekid nasilja i humanitarna situacija među najvažnijim tačkama razgovora.
Ovaj diplomatski pokušaj dolazi gotovo četiri godine nakon početka pune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, pri čemu su pregovori dosad doneli malo formalnog napretka u okončanju rata. Tokom istog dana, Ukrajina je prijavila intenzivnu rusku ofanzivu vazdušnim udarima i bespilotnim letelicama, što dodatno komplikuje diplomatske napore da se uspostavi trajni mir.
Pregovori se nastavljaju danas i sutra, s očekivanjem da će ključna pitanja ostati status teritorija, bezbednosne garancije i humanitarne mere za pogođeno civilno stanovništvo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao je u intervjuu za austrijski „Prese“ ono što i inače govori srpskim režimskim medijima. Uređivački odbor ovog dnevnog lista je „iznenađen i uznemiren“ i ograđuje se od tog razgovora
Iz budžeta Republike Srpske izdvojeni milioni kako bi se u republikanskim krugovima u Sjedinjenim Američkim Državama lobiralo za nezavisnost od Bosne i Hercegovine, objavljeno na portalu Radio Slobodna Evropa
Ukrajinska kompanija Fire Point razvija balističke rakete koje bi brzinom od 8.000 kilometara na sat, sa 800 kilograma eksploziva, mogle da gađaju ciljeve u Moskvi. Testiranja su navodno pri kraju
Planirani sporazum koji bi američkim kompanijama otvorio vrata za izgradnju nuklearnih reaktora u Saudijskoj Arabiji našao se pod znakom pitanja nakon Trampovog zahteva za diplomatski ustupak prema Izraelu
Evropska komisija je saopštila da je komapnija Gugl kažnjena za kršenje pravila pretraživanja i pravila u vezi sa trgovinom aplikacija na 890 miliona evra. Iz kompanije kažu kazna je „degradacija proizvoda"
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
