U Ženevi počinje novi krug trilateralnih pregovora o Ukrajini sa predstavnicima Rusije, Ukrajine i SAD-a, fokusiran na bezbednost, humanitarnu situaciju i teritorije
U Ženevi treba da započnu novi trilateralni pregovori o Ukrajini u prisustvu delegacija Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, uz posredovanje Vašingtona. Razgovori, koji se vode u okviru američkih diplomatskih napora da se prekine rat, trajaće dva dana i fokusiraće se na pitanja bezbednosti, humanitarna pitanja i ključne teritorijalne sporove, uključujući kontrolu nad okupiranim delovima Ukrajine.
Prethodne runde trilateralnih mirovnih sastanaka održane su ove godine u Abu Dabi, ali nisu dovele do konkretnog prekida rata. Pregovori u Ženevi su prvi koji direktno uključuju adresiranje sporne teritorije, što je ključna tačka neslaganja između Moskve i Kijeva.
Prema izjavama ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenski, delegacija Ukrajine je u Ženevu stigla spremna za “konstukrivnu diskusiju o bezbednosnim i humanitarnim pitanjima” i nastoji da ostane fokusirana na ostvarivanje trajnijeg i dostojanstvenog mira. Ruska strana, predvođena analitičarima i čelnicima iz obaveštajnog i političkog sektora, najavila je da će na stolu biti teme koje uključuju širu paletu pitanja nego u prethodnim runda, posebno teritorije.
Pregovori se održavaju iza zatvorenih vrata, potvrdilo je Swiss Federal Department of Foreign Affairs, bez pristupa medija, iako su interesi ukrajinskih teritorijalnih integriteta, prekid nasilja i humanitarna situacija među najvažnijim tačkama razgovora.
Ovaj diplomatski pokušaj dolazi gotovo četiri godine nakon početka pune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, pri čemu su pregovori dosad doneli malo formalnog napretka u okončanju rata. Tokom istog dana, Ukrajina je prijavila intenzivnu rusku ofanzivu vazdušnim udarima i bespilotnim letelicama, što dodatno komplikuje diplomatske napore da se uspostavi trajni mir.
Pregovori se nastavljaju danas i sutra, s očekivanjem da će ključna pitanja ostati status teritorija, bezbednosne garancije i humanitarne mere za pogođeno civilno stanovništvo.
Ministar odbrane SAD Pit Hegset tvrdi da je iranska vojska borbeno neefikasna i da je Modžtaba Hamnei „ranjen“, dok SAD planiraju najveći talas udara u istoriji sukoba s Iranom
Zbog rata sa Iranom drastično je skočila cena nafte od koje zavisi ruska ekonomija, Vašington je zbog energetske krize u najavi olabavio sankcije na prodaju ruske nafte i potpuno skrenuo pogled s Kijeva na Teheran. Najveću dobit od novog rata na Bliskom istoku za sada ima Vladimir Putin
Hrvatska se našla u sukobu s Mađarskom i Slovačkom zbog spora oko Janafa, dok Brisel od toga, čini se, pere ruke
U Iraku je pao američki avion za dopunu gorivu. Incident „nije bio uzrokovan neprijateljskom ili prijateljskom vatrom“, saopštile su vojne vlasti SAD
Auto-put koji su započeli da grade Kinezi zamalo je „uništio“ Crnu Goru, piše Frankfurter algemajne cajtung. I dalje ga grade Kinezi - ali evropskim parama
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
