Zakon „o porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika" zabranuje okupljanja koja promovišu pravo osobe da se identifikuje onim polom „koji nije njen biološki pol", a zabranjuju se i okupljanja koja zagovaraju istopolnu orijentaciju ili veze
Predsednik Parlamenta Gruzije Šalva Papuašvili potpisao je 3. oktobra zakon za koji grupe za ljudska prava, opozicija i međunarodna zajednica kažu da drastično ograničava prava LGBT zajednice u toj zemlji.
Papuašvili, član vladajuće stranke Gruzijski san i kosponzor zakona, podržao je zakon nakon što je predsednica Salome Zurabišvili 2. oktobra odbila da ga potpiše i vratila u Parlament, u skladu sa odredbama gruzijskog Ustava.
Bez opozicije i bez glasa protiv
Zakon o takozvanim „porodičnim vrednostima“ prošao je kroz Parlament 17. septembra i usvojen je sa 84 glasa „za“ i nijednim glasom protiv jer je opozicija bojkotovala sednicu Parlamenta ispred kog su demonstrirali građani.
Iako je po Ustavu legalan, Papuašvilijev potez naglašava dramatično polarizovan politički spektar, a vladajuća stanka Gruzijski san je u sukobu i sa predsednicom države i sa opozicijom, koja mesecima bojkotuje Parlament uoči izbora zakazanih za 26. oktobar.
Nakon Papuašivilijevog odobrenja, zakon će biti objavljen u gruzijskom Službenom listu i stupiće na snagu 60 dana nakon objavljivanja.
Kritike na račun opozicije
Paket zakonskih izmena, čiji je potpuni naziv „O porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika“, donosi izmene u 18 važećih zakona, uključujući zakone o slobodi govora i izražavanja i o radiodifuziji.
Mere predviđaju zabranu okupljanja koja promovišu pravo osobe da se identifikuje onim polom „koji nije njen biološki pol“, a zabranjuju se i okupljanja koja zagovaraju istopolnu orijentaciju ili veze.
Dok je potpisivao zakon, Papuašvili je kritikovao i predsednicu države i opoziciju, jer su odbili da ga podrže i zaštite „ono što je najvrednije za čoveka: porodicu i decu“.
Papuašvili, čija stranka ostaje najpopularnija, prema istraživanjima javnog mnjenja uoči ključnih izbora 26. oktobra, takođe je unapred odbacio očekivane kritike Zapada na njegov potez.
„Veoma dobro shvatam da će potpisivanje ovog zakona izazvati kritike nekih stranih partnera, ali mi Gruzijci se nikada nismo plašili tuđeg suda kada su naša vera, zdrav razum i lojalnost zemlji to zahtevali i kada smo videli da civilizacijski tokovi idu u pogrešnom smeru“, rekao je Papuašvili.
Zakon o „stranom uticaju”
Da se Gruzija nalazi u dubokoj političkoj krizi koja traje već nekoliko godina govori i zakon o „stranom uticaju” koji je gruzijski Parlament usvojio sredinom maja.
Prethodno je taj zakon mesecima izazivao kritike, a građani su demonstrali protiv njega, jer se zakonom od medija, nevladinih organizacija i drugih neprofitnih organizacija zahteva da se registruju kao „oni koji ostvaruju interese strane sile“ ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva.
Sličan zakon postoji u Rusiji, pa ga je opozicija označila i osudila kao „ruski zakon“, jer Moskva koristi sličan zakon za obračun sa nezavisnim medijima, neprofitnim organizacijama i aktivistima koji su kritični prema Kremlju.
Tokom burne debate o osporavanom zakonu, poslanici vladajuće stranke i opozicije su se sukobili i razmenjivali udarce.
Ekstremni desničari ubili kamermana
Kada je u pitanju status LGBT zajednice u Gruziji, i pre zakona koji je usvojen 3. oktobra, ta zajednica je bila izložena velikim pritiscima.
Tako su na anti-LGBT demonstracijama u julu 2021. godine pripadnici ekstremne desnice pretukli televizijskog kamermana Aleksandera Laškaravu koji je nakon nekoliko dana preminuo od posledica batinanja.
Organizatori su zbog toga otkazali „Marš za dostojanstvo“ koji je trebalo da bude održan nekoliko dana kasnije, jer vlasti nisu garantovale bezbednost učesnika.
Protivnici marša tada su blokirali glavni bulevar u Tbilisiju, novinare koji su pratili protest osudili kao „propagandiste“ LGBT i gađali ih flašama.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Ekstremno niske temperature beleže se širom Evrope, a u finskoj Laponiji živa u termometru spustila se do -39 stepeni Celzijusa
Nakon gotovo pola veka u egzilu sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi i njegova porodica, i dalje uživaju podršku delova iranske dijaspore
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
