Mnogi ne mogu da shvate kako je šačica terorista nesmetano mogla da prodre u privrednu metropolu Indije, da izazove krvoproliće i uzme bezbroj talaca. Kako su iz Pakistana preko mora uspeli da stignu u Mumbaj, a da ih niko nije zaustavio? Gde su bile tajne službe
Za „Vreme“ izMumbaja
CVEĆE ZA ŽRTVE: Hotel Tadž Mahal u Mumbaju
Pred hotelom „Tadž Mahal“ u Mumbaju sakuplja se na desetine demonstranata. Protestnu povorku prate nervozni policajci u opremi za razbijanje demonstracija. „Oborite sistem“, viču demonstranti na hindi jeziku. Na jednom od transparenata stoji: „Šta je krenulo naopako?“ Ispred kafane „Leopold“, sasvim blizu, tu gde su atentatori ubili osmoricu ljudi, stoji čovek sa plakatom. Na njemu piše: „Dragi političari, sednite u ‘Leopold’ i popijte hladno pivo. Miroljubivo, BEZ obezbeđenja! Onda ćete shvatiti šta su teror i strah!“
Užas i parališuća letargija postepeno nestaju sa ulica Mumbaja, grad prevazilazi šok. Ali sada bes izbija na površinu.
Mnogi ne mogu da shvate kako je šačica terorista nesmetano mogla da prodre u privrednu metropolu Indije, da izazove krvoproliće i uzme bezbroj talaca. Kako su iz Pakistana preko mora uspeli da stignu u Mumbaj, a da ih niko nije zaustavio? Gde su bile tajne službe?
Po najnovijim saznanjima, možda je svega desetak mladih ljudi starih oko dvadeset godina danima terorisalo Mumbaj. Kritika na račun odgovornih političara i predstavnika službi bezbednosti pljušti sa svih strana. Pri tom su mnogi uznemireni jer još nije jasno da li su uopšte svi atentatori savladani ili su neki uspeli da pobegnu.
OSTAVKA: Prva politička posledica smrtonosnog atentata u kome je ubijeno oko 180 ljudi jeste ostavka ministra unutrašnjih poslova Šivaraja Patila, koji je time hteo da preuzme „moralnu odgovornost“. Posle serije teških napada ove godine Patil je već dugo pod pritiskom. Svaki put on je obećavao da će izvršioci biti uhvaćeni i kažnjeni, da će se mere bezbednosti povećati. I svaki put je sledio nov teroristički napad. Posle njega i Vilasrao Dešmuk, premijer savezne države Maharštra u kojoj se Mumbaj nalazi, ponudio je ostavku.
Službe bezbednosti očigledno su znale da teroristička grupa Laškar e-Toiba (LeT) priprema atentat na hotele sa pet zvezdica u Mumbaju. Još u februaru policija je razotkrila i privela jednog pripadnika LeT-a, izveštava „Hindustan tajms“. Uhapšeni Fahim Ahmad Ansai je hotele „Tadž Mahal“ i „Oberoj Trident“, koji su kasnije bili meta napada, detaljno ispitao i njihov tlocrt poslao jednom od vođa LeT-a u Pakistanu.
I Ratan Tata, šef džinovskog koncerna Tata, potvrdio je da su ga upozorili na moguće napade. Prvo upozorenje bilo je u avgustu, ali se onda nije ništa desilo, kaže Tata. Onda je policija neposredno pred atentat ponovo spustila nivo bezbednosti.
„U SAD posle 11. septembra više nije bilo atentata. Kako to Indiji ne polazi za rukom?“, pita se P. K. Subramanijan. Četrdesetogodišnjak, sa ćelom, naočarima za čitanje, u plavoj košulji, poreklom je iz južnoindijskog Kerala, radi već dvanaest godina u Mumbaju i stanuje u neposrednoj blizini jevrejskog centra. Subramanijan s nevericom vrti glavom dok stoji ispred Nariman-kuće gde su se do samog kraja vodili bespoštedni okršaji.
ULIČNEBORBE: U jevrejskom „Čabad-Lubavic“ centru u toj zgradi zabarikadirala su se dva atentatora i odolevala napadima paravojne specijalne jedinice Bleck cets. Na kraju su svi bili mrtvi: i dvojica terorista, i rabin Gavrijel Holcberg i njegova žena i još sedmoro ljudi, verovatno Izraelaca.
Ovaj deo grada izgleda kao da su se nedeljama vodile ulične borbe. Fasade mnogih kuća su oštećene mecima. Eksplozije ručnih bombi polomile su prozore. „Obezbeđenje je moralo da bude mnogo bolje“, kaže Subramanijan. Kontrola grada je bila i suviše labava, te su teroristi maksimalno iskoristili sve bezbednosne propuste.
Jedan drugi čovek koji stoji pored njega, kaže: „I opet su to bili muslimani. Oni nisu lojalni. Nisu lojalni našem narodu.“ Time su atentatori postigli svoj tobožnji cilj. Razdor između indusa i muslimana se još više produbio.
Pred teško oštećenim jevrejskim verskim centrom stoji Puran Doši. On ima 47 godina, kratke uvojke i nosi belu majicu. Kao nezavisni političar, predstavnik je ljudi iz ovog dela grada. Doši je doživeo borbe od prvog trenutka. Njegova mala, jednospratna kuća nalazi se neposredno pored Nariman-kuće.
KASNO STIŽU LABRADORI: Nacionalna garda posle bombi
U sredu uveče, oko 22.30, priča on, atentatori su iz dve kuće pucali na sokake ove četvrti i bacali bombe. Tom prilikom već u prvim minutima poginulo je više od desetine ljudi. „Kad je počela pucnjava, sedeo sam u svojoj kancelariji odmah ovde napred. Ljudi su bežali iz tih sokaka i vikali.“
Kada je tek čitav sat kasnije stigla policija, uspostavila je komandnu centralu pored njegove kancelarije. Doši ih je obavestio o trenutnom stanju i nacrtao im mapu četvrti sa zakukuljenim sokacima.
„Niko nije video da su ljudi već prethodne večeri upali u tu kuću“, kaže Doši. On pretpostavlja da su atentatori možda već dan pre toga uzeli taoce, pa zatim čekali da njihovi saučesnici u drugim delovima grada započnu svoj pakleni inferno. Pošto su borbe prošle, on je zajedno sa komandirom akcije ušao u kuću i video mrtve taoce i teroriste. „Jedno telo bilo je potpuno istrulelo. Taj čovek mora da je već četiri, pet dana, a možda i duže bio mrtav“, priča Doši.
U prilog toj tezi govore izveštaji indijskih dnevnih novina. Prema njima su dvojica atentatora više dana pre napada uzeli sobu u „Tadž Mahalu“. Portparol policije potvrdio je da su u sobi 615 uspostavili svoju „komandnu centralu“. Malo-pomalo su doneli oružje u luksuzni hotel i imali tačan uvid u zgradu. Pored ostalog, i zbog toga je nekoliko atentatora moglo tako dugo da odoleva vojnicima i antiterorističkim jedinicama: odlično su se snalazili u hotelu.
POSLEDICE: Do velikog pada popularnosti vladajuće Kongresne partije doveo je sveopšti utisak da je vlast loše reagovala na teroristički napad. Prema ispitivanju javnog mnjenja lista „Hindustan tajms“, 86 odsto upitanika veruje da se napad mogao sprečiti. Gotovo isto toliko smatra da vlada ne čini dovoljno u borbi protiv terorizma. Na pitanje da li su Indiji potrebni odlučniji političari, 85 odsto odgovara sa „da“.
Kao posledica atentata, hinduističko-nacionalističkoj Narodnoj partiji (BJP) mogao bi da poraste uticaj. Trenutno se u više federalnih jedinica održavaju izbori. U toku 2009. godine, najkasnije u maju, biraće se novi centralni parlament. Agenda hinduističkih nacionalista oduvek je bila da stvori jaku hinduističku naciju i da strože nadzire oko 150 miliona muslimana u zemlji. A baš su pristalice BJP-a i njima bliske organizacije radikalizovale deo mladih muslimana u Indiji. Aktivisti iz okruženja BJP-a više puta su bez ikakve provokacije pokretali pogrome protiv muslimana, što je rezultiralo hiljadama mrtvih. Veoma mali broj odgovornih zbog toga je kažnjen.
MALA AMERIKANKA: Žrtva terora
U međuvremenu situacija između Delhija i Islamabada ostaje napeta. Indija je u ponedeljak pozvala pakistanskog ambasadora i predala mu listu sa dvadeset imena: sve sami osumnjičeni za teror ili kriminalci koji se navodno nalaze u Pakistanu. Ministar spoljnih poslova Pakistana Šah Mehmud Kvureši pozvao je Delhi da se zajednički traga za krivcima ukoliko se pokaže da je napad zaista planiran u Pakistanu. Istovremeno je ponovo naglasio da njegova vlada nikako nije umešana u napade i odbio optužbe iz Delhija.
Ipak, postaje sve izvesnije da je u najmanju ruku nekolicina atentatora poreklom zaista iz Pakistana. Azam Amir Kasav, jedini atentator koji je ostao živ, jeste Pakistanac. Jedna televizijska stanica u emisiji vesti pokazuje satelitski telefon koji je za vreme terorističkog napada Kasav navodno imao kod sebe. Na listi je zabeleženo nekoliko brojeva u Pakistanu pozvanih posle početka terorističkog napada. Kasava trenutno saslušava policija.
SMRT U PRVIM REDOVIMA: Pogreb šefa antiterorističke jedinice
Ministarka spoljnih poslova SAD Kondoliza Rajs pozvala je Pakistan da sarađuje sa Indijom na istrazi. Neophodno je da Islamabad pokaže „potpunu transparentnost“, rekla je ona. Rajsovu su u sredu očekivali na kratkoročno zakazanoj poseti Delhiju.
SAD u međuvremenu pokušava da spreči da se napetost između Indije i Pakistana pretvori u otvorenu konfrontaciju. Za taj slučaj Pakistan je najavio da će povući vojne jedinice iz severozapadnog dela svoje zemlje, oko koga se vode borbe, što bi tamošnju islamističku miliciju oslobodilo pritiska.
Ipak, briga da ne dođe do vojnog konflikta nije osnovana. Kako indijska tako i pakistanska vlada pretvaraju se da su nepomirljive da ne bi ukaljale obraz na unutrašnjopolitičkom planu. Delhi retorički kreće u ofanzivu kako bi od sebe odbacio prekor da ne radi ništa. Vlada u Delhiju je u utorak izjavila da sasvim sigurno neće biti vojnog napredovanja prema Pakistanu. Demokratski izabrana vlada Pakistana, koja je zapravo prijateljski raspoložena prema Indiji, mora da pokaže čvrstinu da ne bi rizikovala ustanak stare političke elite i rukovodstva armije.
Pa ipak, pošto je došlo do napetosti između dva rivala naoružana atomskim oružjem, teroristi su postigli jedan od svojih ciljeva.
Teroristički napadi
29. 10. 2005.
Tri dana pred praznik svetlosti Divali serija bombaških napada u Delhiju – 60 mrtvih, 250 ranjenih
8. 9. 2006.
Dva bombaška napada na učesnike muslimanske svečanosti u zapadnoindijskoj pokrajini Maharaštri – 37 mrtvih, 100 povređenih
19. 2. 2007.
Napad na voz mira od Delhija do Lahora u Pakistanu – 69 mrtvih, 60 povređenih
25. 8. 2007.
Dva bombaška napada u južnoindijskom gradu Hiderabad – 42 mrtvih, 50 povređenih
13. 5. 2008.
Za nekoliko minuta u centru turističkog grada Jaipura eksplodiralo osam bombi – 63 mrtvih, 118 povređenih
30. 10. 2008.
U terorističkom napadu u pokrajini Asamu na severoistoku Indije poginulo 80 ljudi.
26. 11. 2008.
U seriji napada u Mumbaju automatskim oružjem i ručnim bombama posle višednevnih borbi sa policijom poginulo je najmanje 172 ljudi a 239 je povređeno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!