Vlada u Berlinu predlaže paket mera koji treba da poveća broj deportacija iz Nemačke, pruži veća ovlašćenja policiji u borbi protiv islamizma i ograniči nošenje noževa.
Dešava se to sedam dana od strašnog terorističkog napada u Zolingenu i devet godina otkad je bivša kancelarka Angela Merkel izgovorila čuveno „Uspećemo“, otvarajući vrata za izbeglice.
Pri tome, sve se dešava dva dana pred izbore u Tiringiji i Saksoniji, dve istočne pokrajine u kojima će stranke koje vladaju u Berlinu doživeti neviđeni fijasko, a desničarska Alternativa za Nemačku možda odneti pobedu.
Krvavi posao
Isa al H. (26), sirijski državljanin, prošlog petka (23. avgust) obavio je svoj krvavi posao u svega nekoliko sekundi. Nožem, koji je prethodno uzeo iz doma za azilante u kojem boravi, ubadao je ljude u vratove tokom ulične fešte i koncerta u čast šest i po vekova grada Zolingena.
Troje ljudi je mrtvo, što možda nije konačni crni bilans jer je četvoro ljudi i dalje u teškom stanju.
Šok što policija puna 24 sata nije našla ubicu – već se on sam predao – brzo je smenio šok što je ovaj izgleda bio u komunikaciji sa Islamskom državom. Ili joj je bar dostavio video u kojem najavljuje „osvetu“ hrišćanima zbog raznih zločina nad muslimanima, pominjući, između ostalog, one u Bosni.
H. nije bio na radaru službi i nije činio nikakve prekršaje tokom dve godine boravka u Nemačkoj. Onde je stigao balkanskom rutom i ostao evidentiran u bugarskim računarima.
A to je bila sledeća vest koja je razjarila javnost – H. je prošle godine trebalo da bude vraćen u Bugarsku, da tamo prođe postupak azila, ali se sklonio iz doma, a policija nije dalje tragala za njim.
Kad je prošao rok za vraćanje od šest meseci, H. se naprosto ponovo nastanio u domu i time automatski dobio privremenu zaštitu u Nemačkoj kao čovek koji dolazi iz zemlje zahvaćene građanskim ratom.
Mediji prenose da to nije izuzetak već pravilo. Jer, prošle godine je po istom principu u Bugarsku trebalo vratiti osam hiljada ljudi, a vraćeno je njih tek 266.
Inače, u Nemačkoj ima 226.000 ljudi koji treba da napuste zemlju, ali ogromna većina ima takozvani Duldung (trpljeni status), što znači da se njihova deportacija iz nekog razloga odlaže.
Tako je u prvoj polovini godine deportovano tek nešto manje od deset hiljada ljudi i to prvenstveno u zemlje koje ne prave problem da ih prime: Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Gruzija, Austrija.
Politički kapital
Temu je namirisao tvrdo konzervativni Fridrih Merc, lider opozicionih Demohrišćana, multimilioner koji ima silnu želju da bude idući kancelar i dobre šanse da to ostvari.
On je, sve kritikujući kancelara Olafa Šolca i njegov kabinet, pozvao Šolcove Socijaldemokrate da sa Demohrišćanima u parlamentu izglasaju pooštravanje migracione politike, što bi rizikovalo opstanak vladajuće koalicije u kojoj su još Liberali i Zeleni. Ovi potonji su posebno prijateljski nastrojeni prema izbeglicama.
Svašta je Merc tražio, ponešto je i nemoguće bez kršenja međunarodnih ugovora i Ženevske konvencije. Recimo, da se ljudi drže u deportacionom pritvoru neograničeno dugo ako treba ili da se vraćaju u Siriju i Avganistan.
Tražio je da se i na nemačkim granicama ponovo trajno uvedu kontrole i tako praktično sahrani Šengenski prostor.
Šolc naravno nije pristao na Mercovu tobože pruženu ruku, ali je vladajuća koalicija zato hitro izašla sa svojim merama koje namerava da sprovede i tako ubrzala trku udesno.
Tema, naime, zanima i zabrinjava građane i kao da sve partije (sa izuzetkom Zelenih) priznaju da je ono „Uspećemo“ Angele Merkel neslavno propalo.
Hleb i sapun
Vlada sada na sedam stranica razrađuje plan. Svim tražiocima azila kojima je izdato rešenje da napuste zemlju, a za koje postoje podaci da su prvo ušli u neku drugu zemlju EU – kao u recimo Bugarsku – biće uskraćena socijalna davanja.
Umesto tog ionako simboličnog „džeparca“, oni će uz krov nad glavom dobijati još samo hranu i higijenske artikle.
To je smesta kritikovala organizacija ProAzil, tvrdeći da vlast ostavlja ljude na „hlebu i sapunu“ i tako ruši njihovo ljudsko dostojanstvo.
Vlada zatim hoće da više vraća azilante ili tražioce azila koji su uhvaćeni u kriminalu – čak i u Siriju i Avganistan. Baš je ovog petka obavljen takav let sa 26 prestupnika koji su prebačeni u Kabul, prvi put otkako tamo opet vladaju talibani.
Ubuduće će za deportaciju biti dovoljno bilo koje krivično delo koje donosi dve ili više godine zatvora, dok su do sada deportovani samo počinioci nasilnih dela.
Takođe, ko skokne do svoje zemlje porekla u posetu – tamo može i da ostane, pošto mu tako propada pravo na azil. Izuzetak je odlazak na sahrane članova porodice. Ovo pravilo se, doduše, uopšte neće primenjivati na Ukrajince.
Još policija dobija šira ovlašćenja, recimo da uz pomoć veštačke inteligencije i softvera za prepoznavanje lica istražuje islamističke mreže.
Zabranjuje se i nošenje noževa na poprištima javnih okupljanja, na železničkim stanicama i u javnom prevozu – sve mestima gde je prošlih godina bilo sve više obračuna noževima ili napada.
Posledice na političku scenu
O zakonu će Vlada pričati sa pokrajinama koje imaju velika ovlašćenja, a predloge će izneti i u parlament. Nema sumnje da tamo čekaju spektakularne diskusije u kojima se miriše politički profit od vruće teme.
Stvar ilustruju i komentari objavljeni u dva najveća nemačka dnevna lista ovog petka.
Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung posprdno piše da je vladajuća koalicija konačno odlučila da radi svoj posao, ali zamera: „Uopšte nije sigurno da su prepoznali ozbiljnost situacije i da će se nešto bitno promeniti. Recimo, zaštita nemačkih granica se maltene i ne pominje.“
Dok levo-liberalni Zidojče cajtung: „Neregularne migracije će u dogledno vreme ostati jake i tako će i dalje kuvati ova tema koja daje Fridrihu Mercu, i posebno Alternativi za Nemačku, mogućnost da goni vladajuću koaliciju nerealnim zahtevima.“
Nema sumnje da u Alternativi za Nemačku trljaju ruke – ovo je njihova takoreći jedina tema. Ove nedelje (1. septembar) biraju se pokrajinski parlamenti se u njihovim bastionima Tiringiji i Saksoniji, a kroz tri sedmice isto se dešava u Brandenburgu.
U sve tri pokrajine ankete daju najveću podršku Alternativi (oko trideset odsto), tesno ispred Demohrišćana. U sve tri takođe na jak rezultat (12 do 17 odsto) može da računa Savez Sara Vagenkneht, nova partija popularne levičarke koja je pak tvrda u pitanjima migracije.
Socijaldemokratama, Zelenima i Liberalima preti ozbiljan fijasko – pitanje je da li će u Tiringiji i Saksoniji u zbiru te tri stranke imati desetak odsto glasova!
I inače je Vlada Olafa Šolca najmanje popularna otkako se to meri. U poslednjim anketama tek petina građana kaže da je zadovoljna njenim radom. Nije u pitanju samo migracija – ljudi se žale na poskupljenja, probleme na stambenom tržištu, raspoloženje je generalno turobnije zbog ratova u Ukrajini i Pojasu Gaze.
Neizvesan je zato pokušaj da se pooštravanjem migracione politike spase politički kapital vlasti u Berlinu.
Deluje da je Nemcima, posle devet godina izbegličke krize, miliona ljudi koji su došli u zemlju i niza terorističkih napada, preselo ono „Uspećemo“ koje je izgovorila Angela Merkel.
Opaske da većina migranata mirno živi i vredno radi kad dobije priliku, da ne krše zakon u većem procentu nego domaći – više nema ko da čuje.
