Po pravilu službe

London

Američki vojnik Lidzi England drži na lancu, kao psa, iračkog zatvorenika koji leži… Njen kolega zadovoljno pozira nad gomilom golih zatvorenika… Vojnik Njenog kraljevskog visočanstva urinira po zarobljenom vezanom Iračaninu kome je na glavu stavljena kesa… Na golog zatvorenika nasrću vučjaci… prizori su iz iračkih zatvora koji su šokirali svet.

Sada više niko ne sumnja u autentičnost fotografija na kojima američki vojnici zlostavljaju zatočenike zloglasnog bagdadskog zatvora Abu Graib. Istina, britanski vojni vrh i ministar odbrane još tvrde da su fotografije zlodela njihovih vojnika „rekonstrukcija“ i „trofejno slikanje“.

I ma koliko se američka i britanska politička i vojna vrhuška trudile da dokažu da se u svakom slučaju radi o pojedinačnim incidentima, o malobrojnim rezervistima i privatnim licima koji su se „otkačili“, isplivava sve više dokaza da ovo nisu usamljeni slučajevi, već „matrica brutalnosti i rasizma koalicionih trupa u Iraku… promišljen proizvod američke politike i redovna tehnika ispitivanja njene obaveštajne službe“, piše Vikram Dod, komentator „Gardijana“.

Kao što je „Vreme“ pisalo u prošlom broju, magazin „Njujorker“ je došao do izveštaja američkog generala Antonia Tagube (koji, u trenutku kada pišemo ovaj tekst, svedoči pred američkim Kongresom), koji nedvosmisleno dokazuje da američka vojna i obaveštajna služba, agenti CIA i razni stručnjaci privatnih firmi „redovno zahtevaju od zatvorskih čuvara takve fizičke i mentalne uslove da rezultat ispitivanja dâ zadovoljavajuće rezultate“, što će reći da „smekšaju“ zatvorenike pre nego što počne saslušavanje.

PISMA VOJNIKA: U mnogim britanskim novinama sada se pojavljuju pisma američkih vojnika koji otvoreno govore da su zatvorenici podvrgnuti torturi, da ih skidaju gole, da na njih huškaju pse, stavljaju ih u samice bez svetla, polivaju vodom, muče glađu… „Ovim metodama postižemo da ih slomimo za nekoliko sati…“, piše u svom i-mejlu roditeljima narednik Ivan Frederik, jedan od retkih koji je pitao nadležne da li su zaista nephodne ove metode. Odgovoreno mu je da to traži vojna obaveštajna služba.

Ove metode se ne primenjuju samo u iračkim zatvorima već i u bazi Gvantanamo, kao i u zatvoru Bagramo u Avganistanu. Uostalom, smenjeni šef Abu Graiba general Dženis Karpinski je još prošle godine rekla da su ih posetili stručnjaci iz baze Gvantanamo da ih poduče „novim tehnikama“.

Priručnici CIA, do kojih je ne tako davno došao „Baltimor san“, a koje sada prenose mnogi ovdašnji listovi, savetuju da je loše postupanje sa zatvorenicima najčešće „vrlo korisno“. Tako, na primer, u „Priručniku za efikasno dobijanje informacija od zatvorenika“ CIA doslovce preporučuje: „koristiti kombinaciju raznih tehnika spoljašnje sile koje dovode do psihičkog pritiska i povlačenja subjekta, gubitka autonomije i želje za otporom… treba radikalno razbiti uobičajene emocionalne i psihološke asocijacije… kada dođe do jedne vrste psihološkog šoka i paralize ovim traumatskim ili suptraumatskim iskustvom… izvor će mnogo lakše i brže sarađivati…“.

Ova pravila koja preporučuje „Priručnik“ daju prednost psihičkom zlostavljanju, jer „intenzivan fizički bol može da dovede do lažnog priznanja da bi se izbeglo dalje kažnjavanje“.

Tim koji saslušava zatvorenike u Abu Graibu uglavnom čine provereni kadrovi CIA.

Neki od sada već osumnjičenih američkih vojnika tvrde da su pretpostavljeni od njih tražili da budu oštri sa zatvorenicima, da ih ponižavaju, oduzimaju im odeću, hranu, cigarete, da bi se osećali izgubljeni i odsečeni…

Čuvar u zatvoru Abu Graib Sabrina Herman, jedna od optuženih, svedočila je da je njena dužnost da zatvorenicima ne dozvoljava da spavaju. Ona je bila i specijalista za stavljanje električnih kablove na prste ruku i nogu i na genitalije. Prema izveštaju generala Tagube, ona je izjavila: „Naša dužnost je bila da ih nateramo da govore…“ Roditelji i advokati Sabrine Herman sada poručuju da je ona samo „izvršavala naređenja pretpostavljenih“.

Pravila službe posebno ističu da se „medicinske, hemijske i elektro metode u cilju nanošenja telesnih povreda“ mogu koristiti samo po odobrenju štaba.

SVECI I VEŠTICE: Ovdašnji tabloidi s posebnim gnušanjem slikaju žene-vojnike, aktere sadističkih prizora. Da li je 21-godišnja Lindi Ingland zaista „veštica“, kako poručuje „Mejl on sandej“, ili je ona samo mali šraf u vrlo složenoj ratnoj mašini? Zvanična saslušanja, izjave i intervjui ukazuju da pretpostavljeni uopšte nisu znali šta se događa, da su „neobavešteni“, šokirani i užasnuti fotografijama i da se jako izvinjavaju.

„Ako Džordž Buš nije upoznat s tim šta sve može da radi američka obaveštajna služba, neka pita tatu. Buš senior je bio šef CIA“, preporučuje komentator Dod.

Šta je zapravo istina iza stotina fotografija, kompakt-diskova i video-traka nađenih kod vojnika?

Već u novembru 2003. general Donald Rider, jedan od najviše pozicioniranih u američkoj armiji, posećuje Irak da vidi situaciju u zatvorima. Zapaža „tenziju“ između vojne policije i obaveštajaca koji saslušavaju zatvorenike.

U isto vreme se pojavljuju slike zlostavljanja u zatvorima.

U januaru 2004. vojnik Džozef Darbi piše nadležnima o zlostavljanjima i fotografisanju zatvorenika. Odmah je obvešten Donald Ramsfeld, koji o tome informiše Buša.

Nadležna vojna komanda objavljuje da pokreće istragu. Smenjena je šefica Abu Graiba, general Dženis Karpinski. Istog meseca general Taguba je postavljen za glavnog islednika zbivanja u Abu Graibu. Već u martu, Taguba podnosi izveštaj. On, između ostalog, ističe da je pored zlostavljanja glavni problem izvestan broj „neidentifikovanih zatvorenika koji su skrivani kada je u posetu došla delegacija Međunarodnog Crvenog krsta… što je bilo obmana, suprotno vojnoj doktrini i međunarodnim zakonima“.

Šetorica vojnika su uskoro optužena za brojna zlostavljanja, ali i za prikrivanje sadističkih radnji.

U aprilu televizijska kuća CBS dolazi do fotografija i traži komentar Pentagona. General Ričard Majers uspeva da ubedi CBS da odloži prikazivanje fotografija „iz bezbednosnih razloga“; 28. aprila CBS emituje slike, optuženo je još šest američkih vojnika, londonski „Dejli miror“ objavljuje fotografije iračkih zatvorenika koje zlostavljaju vojnici jedinice Queen’s Lancashire Regiment. Vojni vrh sumnja u autentičnost fotografija.

Iz ove hronologije sasvim je jasno da je Bela kuća znala šta se zbiva u Abu Graibu, kao uostalom i Dauning strit (pogledati okvir Metod i sistem). Hronologija takođe ilustruje da su se horor scene odvijale i posle početka istrage, pa i posle prvih optužbi za zločine. Neko je očigledno dozvoljavao da se sa ovim metodama nastavi.

BRITANSKA VEZA: Jedan od britanskih oficira koji se nedavno vratio iz Iraka izjavio je da seksualno zlostavljanje i ponižavanje iračkih zatvorenika u Abu Graibu nije nikakav incident, „šala“ grupe zatvorskih čuvara, već specijalna tehnika ispitivanja zatvorenika koji odbijaju da sarađuju – nazvana R2I. Primenjuju je najčešće pripadnici bivših specijalnih jedinica koje danas angažuju razne privatne firme za ove specijalne poslove.

I američki i britanski vojni obaveštajci su zajedno trenirani za primenu ovih tehnika u centru za saslušavanje u Ešfordu, u Kentu.

Ovih dana London je priznao da su i obaveštajci MI6 vodili sitragu u zatvoru Abu Graib. To je bio najjači udarac posle fotografija u „Dejli miroru“, posle saopštenja Međunarodnog Crvenog krsta o zlostavljanju zatvorenika od strane britanskih vojnika.

Neki ovdašnji analitičari sada ukazuju da je poslednji trenutak da se britanski zvaničnici i u Londonu i u Bagdadu distanciraju od onog što rade pojedinici u američkoj vojsci.

„Znamo da su se loše stvari dešavale, vinovnici ovih dela biće kažnjeni, ali u celini naše trupe su se u Iraku ponašale po najvišim standardima“, izjavio je na ovdašnjoj televiziji ministar odbrane Gef Hun.

SENKE VIJETNAMA: Mnogi, uključujući Kolina Pauela, državnog sekretara SAD, sada upoređuju slike iz Iraka sa slikama stradanja i ubijanja u Vijetnamu. Američko javno mnjenje ustalo je protiv rata tek kada je televizija počela da prikazuje pravo lice rata. Sada su televizijski izveštaji strogo kontrolisani. Dalekih sedamdesetih tok istorije su preokrenule televizijske slike. Da li će digitalne slike imati sličnu ulogu?

Ako je suditi po reagovanju britanskog javnog mnjenja, ovo je od početka bio „najomrznutiji rat u britanskoj istoriji“, a od onda stižu samo loše vesti.

Mnogi optužuju Bušovu politiku i retoriku u ratu protiv terorizma koja svugde vidi „neprijatelje“.

Ni sa jedne strane okeana javnost se nije mnogo obazirala na izveštaj Hjuman rajts voča koji je ukazivao na ono što se dešava u bazi Gvantanamo i u bazi Bagramo u Avganistanu. Bušov „rat protiv terorizma“ je u toku: otud možda ovo slepilo i neosetljivost i za njegovu politiku i za njegovu patologiju.

Posle najnovijih događaja u Iraku, koje ovdašnji mediji stavljaju pod zajednički imentitelj „katastrofa“, u ponedeljak se pred britanskim parlamentom pojavio ministar odbrane Hun. On je pokušao da umanji političku i moralnu štetu: krivci su „neodgovorni pojedinci“, fotografije nisu autentične, izveštaju Međunarodnog Crvenog krsta nije data važnost (vlada nije bila upoznata sa sadržinom) jer su mere već bile preduzete: striktno je zabranjeno vezivanje očiju, tačnije stavljanje specijalnih kapuljača na glavu zatvorenika…

Dok je „Tajms“ pohvalio ministra odbrane za njegov ekspoze, ističući da su ovo bili „pojedinačni ekscesi“, „Gardijan“ ocenjuje da se ministar odbrane ponaša kao onaj pilot koji umiruje putnike da je došlo do „male turbulencije“ u trenutku kada oni svojim očima mogu da vide da se jedan od motora zapalio.

Konzervativci su pokušali da zbivanja u Iraku prikažu kao čisto Blerovu grešku, kao da Džordž Buš i „Veliki brat“ uopšte tamo ne igraju nikakvu ulogu…

U ovdašnjim medijima otvoreno se postavljalo pitanje odgovornosti Tonija Blera za zbivanja u Iraku i pre objavljivanja prizora iz Abu Graiba. Potres koji je ozbiljno uzdrmao Belu kuću veoma se oseća i u Dauning stritu.

Slobodanka Ast

Antrfile

Metod i sistem

Izveštaj Međunarodnog crvenog krsta oštro osuđuje fizičko i psihičko zlostavljanje zatvorenika u iračkim zatvorima. U izveštaju se eksplicite ističe da je to u zatvoru Abu Graib rutinska praksa i da je to u zatvorima pod komandom američke vojske „metod i sistem“.

Britanci su prošli nešto bolje: ukoreni su što su zatvorenicima stavljali kapuljaču na glavu i što je jedan od zatvorenika umro dok je bio u zatvoru.

Međutim, neke druge međunarodne organizacije za odbranu ljudskih prava, koje će tek dati zvanične izveštaje, ukazuju da su britanski vojnici bez razloga pucali na izvestan broj civila, pa je tako poginula čak i jedna osmogodišnja devojčica. Lošim vestima iz Iraka izgleda nema kraja.