Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića osvojila je najveći broj poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Samostalno, ipak, ne može da formira vladu. Slede koalicioni pregovori
Premijer Hrvatske Andrej Plenković proglasio je pobedu Hrvatske demokratske zajednice na parlamentarnim izborima i najavio da odmah kreće u formiranje nove parlamentarne većine kako bi mogli da formiraju vladu.
„Treći put smo tražili poverenje naroda u zahtevnim okolnostima. Vodili smo kampanju u okolnostima flagrantnog kršenja Ustava, a oni i dalje govore o nekakvoj vladi nacionalnog spasa“, rekao je Plenković u pobedničkom obraćanju, misleći na Socijaldemokratsku partiju (SDP). A oni (SDP) „umesto da čestitaju, nastavljaju s govorom mržnje.
„Kreirali su atmosferu koja nije primerena. Katastrofalno su proveli vreme u opoziciji i ne zaslužuju da vode vladu. Mi smo dobili poverenje s našim partnerima“, nastavio je Plenković i istakao da je sada neophodno da se hitno konstituiše Sabor, kako bi mogla da se formira vlada, jer u geopolitičkim okolnostima u kojima se nalaze Evropa i svet samo na taj način može da se garantuje sigurnost hrvatskim građanima.
U Evropskoj uniji su odahnuli zbog pobede HDZ-a i Plenkovića koji bez kolebanja podržava politiku Brisela i Vašingtona vojne i finansijske podrške Ukrajini, dok je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je predvodio kampanja SDP-a i isticao da će on biti predsednik vlade ukoliko pobedi, osporava.
Rekordna izlaznost
Za hrvatske pojmove izlaznost je dva sata pre zatvaranja biračkih mesta iznosila rekordnih 50,6 odsto (na izborima 2020. bila je 46,9 odsto). Od kako je Hrvatska pristupila Evropskoj uniji, Evrozoni i Šengenu, mnogi Hrvati smatraju da je zapravo svejedno ko će predvoditi vladu.
Državna izborna komisija sapštila je, na osnovu 95 odsto obrađenih biračkih mesta, da je HDZ osvojio 60 od ukupno 151 mandata (57 iz Hrvatske i sva tri iz dijaspore), koalicija oko SDP-a ima 42 madata, Domovinski pokret 14, Most 11, Možemo 10, Istarski demokratski sabor tri, NP Sever dva i Fokus jedan mandat. Preostalih osam mandata pripada manjima, od čega srpskim strankama tri.
Kampanja ispunjena uvredama
Predizborna kampanja je bila žestoka. Ističući sebe za kandidata za predsednika vlade predsednik države Zoran Milanović uneo je veliku pometnju u izbornu kamapanju i doveo u pitanje gotovo sigurnu, ubedljivu pobedu aktuelnog premijera Andreja Plenkovića.
Njih dvojica su razmenila niz uvreda. Tako je Milanović Plenkovića nazvao „plamenim jazavcem“, a ovaj mu uzvratio da je „54-godišnji šmrkavac“ (aluzija na navodno konzumiranje kokaina).
Častili su jedna drugoga da su „herojski zec“, „piroman“, „iskompleksirani“, „ljubomorni“, „loš, nerazuman, neracionalan“, „zbrisao je ko zadnja vjeverica“, „onaj koji nema posla i s jarićima nešto radi“…
Zaokupljeni lepotama i brigama svakodnevnice, građani Amerike se ne udubljuju previše u kompleksna, istorijska objašnjenja prirode sukoba u kojima učestvuje njihova zemlja. Sve to jasno pokazuje koliko je rat udaljen od života običnih ljudi, što će ostati nepromenjeno dok ne počne direktno da utiče na njih. A ta tačka više nije toliko daleko
Novi bliskoistočni konflikt proširio se vihornom brzinom, čitav svet se u realnom vremenu menja dramatično i nepredvidljivo, a Bliski istok više neće biti isti
U špijunaži, najmoćnije sredstvo nikad nije bio pištolj. Mnogo je važnija sposobnost agenta da zadobije nečije kompletno poverenje
Podršku za ulazak u Drugi svetski rat pružilo je 97 odsto Amerikanaca, za rat protiv Iraka bilo je njih 76 odsto, za intervenciju u Libiji 47 odsto, a američkom učešću u tekućem ratu u Iranu tek 41 odsto
Nakon prvog talasa napada u kojem su ubijeni najviši iranski zvaničnici, među kojima i Ali Hamnei, Teheran je potvrdio da je stradao prvi sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, kao i komandant milicije Basidž Golamreze Sulejmani. Izraelski udari nastavljeni su širom prestonice
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
