Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića osvojila je najveći broj poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Samostalno, ipak, ne može da formira vladu. Slede koalicioni pregovori
Premijer Hrvatske Andrej Plenković proglasio je pobedu Hrvatske demokratske zajednice na parlamentarnim izborima i najavio da odmah kreće u formiranje nove parlamentarne većine kako bi mogli da formiraju vladu.
„Treći put smo tražili poverenje naroda u zahtevnim okolnostima. Vodili smo kampanju u okolnostima flagrantnog kršenja Ustava, a oni i dalje govore o nekakvoj vladi nacionalnog spasa“, rekao je Plenković u pobedničkom obraćanju, misleći na Socijaldemokratsku partiju (SDP). A oni (SDP) „umesto da čestitaju, nastavljaju s govorom mržnje.
„Kreirali su atmosferu koja nije primerena. Katastrofalno su proveli vreme u opoziciji i ne zaslužuju da vode vladu. Mi smo dobili poverenje s našim partnerima“, nastavio je Plenković i istakao da je sada neophodno da se hitno konstituiše Sabor, kako bi mogla da se formira vlada, jer u geopolitičkim okolnostima u kojima se nalaze Evropa i svet samo na taj način može da se garantuje sigurnost hrvatskim građanima.
U Evropskoj uniji su odahnuli zbog pobede HDZ-a i Plenkovića koji bez kolebanja podržava politiku Brisela i Vašingtona vojne i finansijske podrške Ukrajini, dok je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je predvodio kampanja SDP-a i isticao da će on biti predsednik vlade ukoliko pobedi, osporava.
Rekordna izlaznost
Za hrvatske pojmove izlaznost je dva sata pre zatvaranja biračkih mesta iznosila rekordnih 50,6 odsto (na izborima 2020. bila je 46,9 odsto). Od kako je Hrvatska pristupila Evropskoj uniji, Evrozoni i Šengenu, mnogi Hrvati smatraju da je zapravo svejedno ko će predvoditi vladu.
Državna izborna komisija sapštila je, na osnovu 95 odsto obrađenih biračkih mesta, da je HDZ osvojio 60 od ukupno 151 mandata (57 iz Hrvatske i sva tri iz dijaspore), koalicija oko SDP-a ima 42 madata, Domovinski pokret 14, Most 11, Možemo 10, Istarski demokratski sabor tri, NP Sever dva i Fokus jedan mandat. Preostalih osam mandata pripada manjima, od čega srpskim strankama tri.
Kampanja ispunjena uvredama
Predizborna kampanja je bila žestoka. Ističući sebe za kandidata za predsednika vlade predsednik države Zoran Milanović uneo je veliku pometnju u izbornu kamapanju i doveo u pitanje gotovo sigurnu, ubedljivu pobedu aktuelnog premijera Andreja Plenkovića.
Njih dvojica su razmenila niz uvreda. Tako je Milanović Plenkovića nazvao „plamenim jazavcem“, a ovaj mu uzvratio da je „54-godišnji šmrkavac“ (aluzija na navodno konzumiranje kokaina).
Častili su jedna drugoga da su „herojski zec“, „piroman“, „iskompleksirani“, „ljubomorni“, „loš, nerazuman, neracionalan“, „zbrisao je ko zadnja vjeverica“, „onaj koji nema posla i s jarićima nešto radi“…
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
