Foto: AP/Darko Bandić
Usred sedmice počeli su parlamentarni izbori u Hrvatskoj. Na njima snage odmeravaju premijer Andrej Plenković i njegova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i predsednik države Zoran Milanović koji, ne hajući za kritike, predvodi opozicionu Socijaldemokratsku stranku. Istraživanja pokazuju da Hrvatsku očekuju neizvesna izborna trka
Prvi put u istoriji zemlje državljani Hrvatske su na birališta izašli u sredu. Ovu odluku je doneo predsednik države Zoran Milanović i raspisao izbore pre izbora za Evropski parlament koji će se održati u junu.
Milanovićevi manevri
Ovaj potez Milanovića i njegovo učešće na parlamentarnim izborima mnogi su okarakterisali kao sporan manevar, a reagovao je i Ustavni sud koji je ranije doneo odluku kojom je upozorio Milanovića da je njegova kandidatura za predsednika Vlade dok je na dužnosti predsednika Hrvatske, na listi bilo koje stranke ili nezavisne liste, nespojiva s njegovim ustavnim položajem i ovlašćenjima, kao i načelom podele vlasti.
Milanović formalno nije učesnik parlamentarnih izbora, njegovo se ime nije našlo na izbornoj listi, ali u gotovo svakodnevnim izjavama poručivao je kako će nakon izbora on sastavljati novu Vladu i kritikovao trenutni sastav Vlade na čelu sa Andrejem Plenkovićem.
Sastav hrvatskog parlamenta
Hrvatski parlament ili Sabor ima 151 mesto. Zemlja je podeljena na 12 izbornih jedinica. U 10 izbornih jedinica bira se po 14 poslanika. Preostale dve izborne jedinice su posebne – u 11. izbornoj jedinici hrvatska dijaspora bira tri poslanika, a u 12. pripadnici nacionalnih manjina biraju osam poslanika.
Poslanici se na izborima u Hrvatskoj 2024. biraju kao i prethodnih godina – tajnim glasanjem, neposredno. Izbori se održavaju na svake četiri godine i Hrvatska nema praksu čestog održavanja prevremenih izbora.
Ukupno 3.733.283 hrvatska državljanina imaće pravo glasa, što je za 127.000 ili tri odsto manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 2020. godine.
Očekuje se velika izlaznost i neizvestan rezultat
Prema prvoj anketi Ipsosa, nakon što je predsednik Hrvatske Zoran Milanović najavio da će predvoditi opozicionu SDP na parlamentarnim izborima, na biračka mesta sigurno će izaći čak 69 odsto biračkog tela, dok je samo šest odsto reklo da sigurno neće izaći na birališta.
Prema ovoj anketi, čak 86 posto ljudi izražava čvrstu ili malo manje čvrstu volju da izađe na izbore, što bi bila zaista visoka izlaznost u odnosu na prethodne paralmentarne izbore održane 2020. godine, kada je na birališta izašlo malo manje od polovine građana sa pravom glasa.
Od onih koji su se izjasnili da izlaze na izbore, 32 posto želi za premijera aktuelnog šefa države Zorana Milanovića, a 30 posto Andreja Plenkovića.
Kako je ranije za „Vreme” rekao politički analitičar Žarko Puhovski, teško je videti političke razlike Milanovića i Plenkovića.
„Dakle radi se o tome ‘ko će koga’, a ne mogu nam rastumačiti u čemu je bitna politička razlika. Milanović i Plenković kao predsednik države i predsednik Vlade se sukobljavaju već tri godine, danonoćno. Uključujući ekspolozije donedavno nepojmljivih prostakluka. Ali, ne možemo reći da je iko više liberalan ili više ili manje centralist. Naprosto se radi o onoj čuvenoj pesmi Đuze Stoiljkovića iz Pozorišta u kući ‘…al da mi se da da sam glavni ja’”, naveo je Puhovski.
Superizborna godina
Ovi izbori, međutim, nisu jedini koji očekuju građane Hrvatske u ovoj godini. Izbori za Evropski parlament u Hrvatskoj održavaju se od 6. do 9. juna, a na njima mogu glasati svi punoletni građani Hrvatske, i to pravo mogu ostvariti ne samo na teritoriji Hrvatske, već i u inostranstvu ili u drugoj zemlju članici EU u kojoj žive.
Ishod izbora itekako je povezan sa izborima za Evropski parlament, ali i sa daljom spoljnopolitičkom orijentacijom najmlađe članice EU.
Ako rezultati izbora na vlast dovedu koaliciju koju predvode socijaldemokrate, to bi moglo promeniti stav Hrvatske o značajnim pitanjima kao što je podrška Ukrajini u ratu sa Rusijom, prenosi Rojters.
Zoran Milanović izjavio je da se protivi pomoći Ukrajini, za razliku od većine članica EU.
Za mnoge Hrvate su, ipak, domaći problemi mnogo važniji.
HDZ je većinom bio na vlasti, podseća AP, od kada je Hrvatska izvojevala nezavisnost nakon što se otcepila od Jugoslavije 1991. Hrvatska je najmlađa članica Evropske unije (EU) od 2013, dok se zoni Šengena pridružila 2023. godine, kada je i kao zvančnu valutu uvela evro.
Uprkos tim uspesima, unutar Hrvatske poraslo je protivljenje onome što mnogi kritičari vide kao obrazac korupcije i nepotizma tokom mandata premijera Plenkovića. Njegov ugled je ukaljan i očekuje se da će izborni rezultat to i pokazati.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
