Za „Vreme“ iz Londona
„Papa Benedikt XVI u ovim trenucima odlazi na počinak“, izgovara na kraju prvog dana papine prošlonedeljne posete Ujedinjenom Kraljevstvu spiker specijalnog kanala BBC-ja posvećenog dolasku poglavara Rimokatoličke crkve. Papu novinari prate u stopu izveštavajući iz minuta u minut o svakom njegovom pokretu, svakom osmehu, svakoj reči; snimatelji i fotoreporteri beleže svaki njegov treptaj, svakog oduševljenog posmatrača, svaki dašak vetra koji mu se poigra sa odorom. Britanski mediji još od parlamentarnih izbora u maju ove godine nisu imali ovoliko posla, a britanska javnost se odavno nije toliko uzburkala povodom zvanične posete jednog „državnika“.
Papa nije na prvom mestu došao da pozdravi svoje vernike. Nije došao na poziv crkve, već na poziv britanske vlade i kraljice Elizabete II, kao državnik, po ocenama mnogih čak i kao političar. Na radost jednih, a na bes drugih, papin dolazak je označen kao „zvanična državna poseta“. O četvorodnevnoj turneji rimokatoličkog poglavara bruji čitavo Kraljevstvo, o tome se priča u školama, na ulicama, u javnom prevozu, u prodavnicama: „Sleteo je u Škotsku; sada priča sa kraljicom; razgovara sa premijerom; doleteo je u London; stigao je u Hajd park; odleteo je za Birmingem…“ Pored poznatih vekovnih neslaganja između Londona i Vatikana, razlog fascinacije sličan je onom kada je Britanija nedavno dobila prvu koalicionu vladu od Drugog svetskog rata – to je događaj koji se retko viđa u Ujedinjenom Kraljevstvu. Generacije su odrastale posmatrajući rimskog papu kao prilično udaljenu versku i političku figuru, jer je prošlonedeljna poseta prva nakon dvadeset osam godina, kada je 1982. godine u nezvaničnoj poseti kod kraljice bio papa Jovan Pavle II.
Istorijski gledano, poglavar Rimokatoličke crkve nije baš dobrodošao na anglikansko tle. Pre više od pet stotina godina temperamentni kralj Henri VIII sukobio se sa pravilima katoličanstva, pod uticajem jakih reformatorskih struja odbio jurisdikciju Vatikana nad Engleskom i proglasio sebe za poglavara Anglikanske crkve. Benedikt XVI je tako obogatio istoriju postavši prvi papa u proteklih pola milenijuma koji je boravio u državnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu.
ZASTAVICE I KONDOMI: Ushićenje, negodovanje, sreća i bes mešali su se na ulicama Londona trećeg dana „istorijske posete“. Na dan kada je zakazana velika molitva na otvorenom u Hajd parku, centar Londona bio je potpuno blokiran. Zatvorene su najprometnije linije metroa i ulice. Policija je bila na svakom koraku. Na ulazu u Hajd park skupljali su se katolički vernici, koji su došli sa svih strana Velike Britanije i Evrope na jedinstveno hodočašće u centru prestonice. Osim zastavama Britanije i Vatikana, vernici su mahali i zastavama mnogih afričkih i južnoameričkih država, a među evropskim su se našle i zastave Hrvatske, Albanije i Kosova.
„Planirali smo da posetimo London početkom oktobra, ali smo promenili planove kada smo čuli da dolazi papa, svi smo jako želeli da ga vidimo“, rekla je grupa španskih turista iz Valensije.
Međutim, dok su se na ulazu u Hajd park ozarenim masama prodavale zastavice i šalovi sa simbolima Svete stolice za pet i osam funti, nekoliko kilometara dalje besplatno su se delili prezervativi i uzvikivale parole protiv papine politike i njegove posete ostrvu. Više od 12.000 demonstranata okupilo se u centru Londona, kritikujući niz stavova zvaničnog Vatikana, od korišćenja kontraceptivnih sredstava, preko zabrane brakova osobama istog pola, do prikrivanja pedofilije u redovima katoličkog sveštenstva širom sveta.
„Kako poštovati čoveka koji poziva na zabranu korišćenja kontracepcije, posebno u Africi i siromašnim zemljama u kojima milioni ljudi umiru od HIV virusa“, rekao je Enzo Darens iz Londona i naglasio da je došao na protest pre svega zbog dobre atmosfere i pametnih mladih ljudi koji kritički razmišljaju.
Samanta Henson došla je iz Brajtona da papi poruči da se „vrati u četrnaesti vek, gde mu je i mesto“. Ona kaže da je poglavar Rimokatoličke crkve „potpuno sišao s uma, kao i britanska kraljica koja ga je primila“.
„Neka papa dođe, ali neću da porezi koje ja plaćam budu potrošeni na njegovo ugošćavanje“, dodaje Samanta, koja kao i većina demonstranata negoduje zbog najave da će poseta rimokatoličkog poglavara poreske obveznike u godini rekordnog deficita i najveće štednje koštati skoro 12 miliona funti.
HENRI VIII JE BOG: Pored nezadovoljstva politikom Vatikana i besa zbog trošenja državnog novca na posetu verskog poglavara, mnogim Britancima je papa zasmetao i u pogledu vere koju predstavlja. Tako su se među demonstrantima, nimalo u skladu sa konfesionalnom tolerancijom, našli pripadnici anglikanske i pojedinih protestantskih crkava. Oni su parolama poručili: „sveštenici mogu da se žene“; „katoličanstvo da prestane diskriminaciju žena“; „žene mogu da budu sveštenici“; „katolički sveštenici da ne leče svoje seksualne frustracije na deci“. Bilo je tu i onih sa manje argumenata i više strasti koji su jednostavno poručivali: „Kralj Henri VIII je bog.“
Za katoličke vernike, kojih je oko devet odsto među Britancima, bio je to međutim jedinstven doživljaj. Tako i za Elizabetu Džouns iz Južnog Vimblodna koja kaže da je zvanična državna poseta pape nešto što britanski katolici već decenijama iščekuju i što će generacije pamtiti.
„Ovo je slobodna država, svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, oni koji su protiv dolaska pape trebalo bi da poštuju naše mišljenje, jer živimo u demokratskom društvu“, dodala je ona.
ZAŠTO JE PAPA ZELEN: Ispred Bakingemske palate i duž nekoliko ulica kojim je najavljeno da će se Benedikt XVI provozati u svom papamobilu, okupile su se hiljade vernika i veliki broj znatiželjnika. Vest koja je odjeknula po dolasku pape u Britaniju, da je u Londonu uhapšeno šestoro ljudi pod optužbom da su planirali teroristički napad i atentat, rezultirala je neverovatnim merama bezbednosti. Na svakih pet metara papine putanje, sa obe strane ulice, stajao je po jedan pripadnik londonske policije. Sa krova kraljevske rezidencije situaciju su nadgledale specijalne jedinice. Deca su se takmičila ko će pre da prebroji helikoptere koji kruže nebom. Do zadnjeg trenutka se spekulisalo o tome kojom će putanjom papa doći do Hajd parka na molitvu.
Posle nekoliko sati iščekivanja, u daljini se začula buka. Masa je lagano počela da se izdiže na prste, a umesto maslinovih grančica namesnik svetog Petra pozdravljan je zastavicama od pet funti; umesto magarca, u daljini se ukazala kolona blindiranih automobila, a usred kolone prepoznatljivi papamobil, sa starcem u belom, koji kao marioneta pokreće ruke blagosiljajući masu koja ga iščekuje.
„Zašto je papa zelene boje?“, upitalo je jedno dete u masi vernika svog oca. „Nije papa zelene boje, dušo. Papa je bele boje, a staklo je zeleno“, odgovorio je otac. „A zašto je staklo zelene boje?“, nastavilo je dete. „Zato što je debelo i otporno na metke, da neko ne bi upucao papu“, otac će na to. „A zašto neko hoće da upuca papu?“, upitalo je dete.
Pitanje koje je dete postavilo „zašto neko hoće da upuca papu“ najbolje govori o političkoj ulozi poglavara Rimokatoličke crkve i koliko je delikatna njegova poseta Britaniji. Politički komentatori ostrvskih medija, kao i predstavnici mnogih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ocenjuju izjave koje je papa davao tokom svoje posete kao visoko političke. Benedikt XVI je takve poruke počeo da šalje od trenutka kada je stigao u Škotsku, kada je u govoru nakon kraljičine dobrodošlice kritikujući nevernike napravio paralelu između ateista i nacista. U Britaniji je na nož dočekana i izjava kardinala Kaspera koji je trebalo da bude deo papine pratnje. On je dan pre zvanične posete izjavio za nemački magazin „Fokus“ da je sletanje na londonski aerodrom Hitrou kao sletanje u neku zemlju trećeg sveta. Papa je tako, po samom dolasku, imao zadatak da umiri šokiranu javnost, pa je u istom govoru celom britanskom narodu ponudio „produženu ruku prijateljstva“. Kardinal Kasper je ostao kod kuće.
POLITIČKE PORUKE: Dan kasnije, papa se u Vestminster holu pojavio pred državnim vrhom upozoravajući da je hrišćanstvo izloženo velikom riziku i marginalizaciji u društvu. U prvim redovima su sedeli najviši zvaničnici i predstavnici opozicije, bivši premijeri Britanije, Gordon Braun, Toni Bler (koji je po odlasku sa mesta premijera postao katolik) i Margaret Tačer (kojoj je ovo prvo pojavljivanje u medijima ove godine). Benedikt XVI je između redova skrenuo pažnju najmoćnijim ljudima Kraljevstva da Britanija ne sme da zaboravi svoje hrišćanske temelje.
Mada je još u avionu, pred dolazak, počeo da govori o kontroverznom zlostavljanju dece, tek trećeg dana posete na misi u Vestminsterskoj katedrali papa je poslao do sada najsnažniju poruku povodom pedofilije među sveštenstvom. On je izrazio „duboko žaljenje“ i „sramotu i poniženje koje su svi osetili“ zbog zlostavljanja dece unutar Katoličke crkve. Ovaj potez među političarima je pozdravljen, ali komentatori i aktivisti za ljudska prava slažu se u oceni da papa nije učinio ništa da to promeni, niti je pomenuo prikrivanje zlostavljanja čime se Katolička crkva decenijama bavila, što je zapravo glavni problem.
Kako BBC navodi, duhovni vrhunac istorijske posete bila je misa u Birmingemu na kojoj je papa blaženim proglasio kardinala Džona Henrija Njumena, engleskog teologa iz 19. veka, poznatog po tome što je zagovarao katoličke vrednosti i kao anglikanac prešao u katoličanstvo. Nakon što je 2001. godine nepokretni Džek Saliven prohodao i izlečio se od bolova u kičmi i nozi nakon molitve upućene kardinalu Njumenu, medicinski eksperti iz Vatikana utvrđuju izglede po kojima bi kardinal uskoro mogao postati i svetac.
„Papu u Britaniji nisu uhapsili“, jedan je od zaključaka prošlonedeljne posete, a povodom najava da je grupa aktivista protiv poglavara Rimokatoličke crkve podnela optužnice za zločine protiv čovečnosti. Premijer Kamerun je u oproštajnom govoru poručio da je ova poseta Britaniju ostavila zamišljenu, a papa se zahvalio na divna četiri dana potvrdivši da je veza između katolika i anglikanaca sada ojačana i produbljena. Katolička zajednica na Ostrvu zadovoljna je što je vlada pokazala da može da ugosti njihovog verskog lidera na državnom nivou, i tako mu iskaže poštovanje. Ovo je, bez sumnje, veliki korak čak i za razvijeno demokratsko društvo kakvo je britansko. Javnost je, čini se, odahnula i već pokušava da sabere utiske i očita tragove koje su ostavile papine crvene cipele, ručni rad iz Rima.
