Zapadna vojna alijansa već ima dovoljno problema. Premalo municije za Ukrajinu, rat je u ćorsokaku, s mnogo žrtava i bez izgleda da će se rešiti pregovorima. A tu je i privremeni prekid američke vojne pomoći koja je Kijevu hitno potrebna, piše Dojče vele (DW).
„Poslednja stvar koja nam je potrebna jeste debata o nuklearnom oružju“, kaže nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD), objašnjavajući ispred sedišta NATO-a u Briselu, a uz uprt pogled ka Berlinu, da je to „kompleksna diskusija koju ne treba tek tako započinjati“.
Verovatno će se o tom pitanju oglasiti njegov koalicioni partner Kristijan Lindner iz FDP-a. Ali i Pistorijusova partijska koleginica Katarina Barli, glavna kandidatkinja SPD-a za evropske izbore, koja je otvoreno progovorila o „evropskoj atomskoj bombi“.
„Uspavani NATO“
Generalni sekretar NATO-a takođe smatra da je takva „nova otvorenost“ prema atomskoj bombi potpuno deplasirana. Ako je nešto do sada funkcionisalo, onda je to nuklearno odvraćanje, reagovao je Jens Stoltenberg na sastanku ministara odbrane. „Ne bi trebalo da potkopavamo taj kredibilitet“ – pogotovo zato što je američki nuklearni štit za Evropu praktično jedina stvar koja još nije dovedena u pitanje u strateškim dokumentima Trampove ekipe.
Evropljani se u stvari suočavaju sa sasvim drugačijim problemom, sa problemom konvencionalne odbrane, upozorava politikološkinja Jana Puglierin. Ona strahuje da bi Amerikanci mogli da stave na led svoj angažman u Evropi. Puglierin, šefica berlinske kancelarije trusta mozgova „Evropski saveta za spoljne odnose“ (ECFR), ukazuje pritom na dokument „Uspavani NATO“, koji je razvio desničarski trust mozgova „Centar za obnovu Amerike“, a koji podrazumeva da bi Vašington mogao uskraćivanjem resursa i vojnika da „uspava“ Alijansu u Evropi. „Poenta je da bi konvencionalnu odbranu Evrope morali da garantuju samo Evropljani“, kaže ona.
Kičma odbrane Evrope bila bi slomljena, ocenjuje Puglierin. Američki vojnici bi bili povučeni iz Evrope, a sa njima i veštine kao što su izviđanje, vazdušni transport i brzo raspoređivanje borbenih trupa s velikim rezervama municije. U suštini sve ono što „nedostaje većini evropskih vojski“, kaže Puglierin.
Koordinacije u nabavci gotovo i da nema
Taj nedostatak trebalo bi otkloniti masovnim naoružavanjem. Tokom rata u Ukrajini došlo je do neviđenog povećanja izdataka za odbranu u državama-članicama NATO-a. Prema podacima Alijanse, samo u 2024. godine biće uloženo 380 milijardi dolara, a skoro dve trećine zemalja-članica u ovoj godini će za vojsku izdvojiti najmanje dva odsto svog BDP-a.
Ipak, problem ne rešava novac sam po sebi, strahuje Puglierin. Saradnja će ići teško sve dok nacionalne vlade imaju ambiciju da same proizvode sopstvene tenkove, podmornice i haubice. „Koordinacija evropskih nabavki jedva da funkcioniše“, čak i ako su nacionalni budžeti za odbranu povećani. „Nacionalni refleks ima prednost“, kaže.
SAD očekuju od EU da više podrži Ukrajinu
Evropski tenk za sve – to je još uvek stvar budućnosti. Trenutno postoji velika rupa koju treba popuniti. Američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit kaže da ne može da predvidi kada će SAD proslediti 60 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. „Znamo da je našim prijateljima u Ukrajini potrebna hitna pomoć“, rekla je ona u intervjuu za nemački javni servis ARD. I jasno je stavila do znanja čemu se Amerika nada i šta očekuje: da će ovoga puta uskočiti Evropljani. „Mislim da podrška dolazi i od Nemačke, ali i od Evropske unije – tako da ljudi u Ukrajini na licu mesta mogu da osete da će se pomoć nastaviti.“
To su velika očekivanja. I neobična situacija u NATO-u. SAD, najjača vojna sila na svetu, nije u stanju da progura kroz Kongres obećanu vojnu pomoć – i to pod Bajdenom, predsednikom koji je apsolutno transatlantski orijentisan. To Evropljanima pokazuje ukus onoga što bi moglo da postane trajno ako se Donald Tramp ponovo useli u Belu kuću.
