Tokom posete Kijevu državni sekretar SAD Entoni Blinken dao je do sada najsnažniji nagoveštaj da će SAD dozvoliti Ukrajini da koristi oružje dugog dometa unutar teritorije Ruske federacije. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi je istakao da je to što je Iran isporučio Moskvi balističke projektile promenilo strateško razmišljanje u Londonu i Vašingtonu
Američki državni sekretar Entoni Blinken dao je do sada najsnažniji nagovještaj da će SAD ukinuti restrikcije Ukrajini da koristi oružje dugog dometa na ključne vojne ciljeve u Rusiji. Reč je o oružju koje je Zapad već isporučio Ukrajini, a smatra se da je odluka o ukidanju restrikcija Ukrajini već dogovorena u nezvaničnim razgovorima. Do sada Ukrajina nije imala „zeleno svetlo” za upotrebu ovakvih raketa na vojne ciljeve unutar teritorije Ruske federacije, već je mogla samo da ih koristi na delovima teritorije koje je zauzela Rusija od početka invazije 2022. godine.
Blinken je u Kijevu rekao da su Sjedinjene Američke Države (SAD) „od prvog dana“ bile spremne da prilagode svoju politiku ne bi li se situacija na bojnom polju u Ukrajini promenila.
„Nastavićemo to da radimo“, naglasio je on.
Blinken je rekao da će on i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi podneti izveštaj svojim nadređenima, predsdedniku SAD Džozefu Bajdenu, odnosno premijeru Velike Britanije Kiru Starmeru, o razgovorima koje su imali 11. septembra sa Zelenskim, piše The Guardian.
Iranska isporuka promenila stavove Londona i Vašingtona
Lemi je u Kijevu istakao da je to što je Iran isporučio Moskvi balističke projektile, što je nedavno otkriveno, promenilo strateško razmišljanje u Londonu i Vašingtonu.
Lemi je ocenio da je to bila „značajna i opasna eskalacija“.
„U ovom slučaju eskalator je Putin. On je eskalirao situaciju time što su isporučeni projektili iz Irana. Vidimo novu osovinu Rusije, Irana i Severne Koreje“, rekao je Lemi i apelovao na Kinu da se „ne ubacuje u grupu odmetnika“.
Izvori iz britanske vlade naveli su da je već doneta odluka da se Ukrajini dozvoli da koristi krstareće rakete Storm Shadow na ciljevima u Rusiji, iako se ne očekuje da će to biti javno objavljeno u petak, 13. septembra kada je planiran sastanak Starmera sa Bajdenom u Vašingtonu.
Njih dvojica bi trebalo da razgovaraju o ratu u Ukrajini i o tome kako bi on mogao da se okonča, ali će izbegavati intenzivan fokus na bilo koji pojedinačni sistem naoružanja.
I dalje će biti ograničenja u upotrebi raketa dugog dometa
Zajednička poseta Blinkena i Lemija 11. septembra Kijevu i sastanak sa Zelenskim ne bi se dogodila da nije doneta pozitivna odluka u vezi sa krstarećim raketama Storm Shadow, navode neimenovani izvori The Guradiana.
Oni navode i da bi bilo nepotrebno i provokativno da se u Kijevu javno objavi odluka o raketama dugog dometa. Dodaju i da će verovatno i dalje postojati ograničenja oko ukrajinske upotrebe projektila, koje imaju domet od najmanje 190 milja (300 kilometara) kako bi se izbegli nepromišljeni ili nepotrebni napadi.
Govoreći u Kijevu, Lemi je rekao da neće otkriti detalje privatnih razgovora koji bi Putinu mogli da daju prednost.
On je osudio „zlokobnu“ invaziju Putina na Ukrajinu i optužio ga za „aroganciju i pohlepu“.
„Ovo je imperijalizam. Ovo je fašizam“, rekao je Lemi.
Ukrajina dugo lobirala da dobije dozvolu
Ukrajina je mesecima lobirala za dozvolu da gođa aerodrome, raketne lansere i komandne i kontrolne centre duboko unutar ruske teritorije.
Govoreći za The Giardian u maju, Zelenski je rekao da su Bajdenova dvosmislenost i pristup „korak po korak“ koštali mnogo života, što je omogućilo Kremlju da „lovi“ Ukrajince, požalio se.
Zelenski je tada pozvao Bajdena da prevaziđe svoje višegodišnje brige o nuklearnoj eskalaciji.
„SAD bi trebalo da više veruju u nas. Moramo da odgovorimo. Oni ne razumeju ništa osim sile“, rekao je tada Zelenski.
Izvor: The Guardian
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Ekstremno niske temperature beleže se širom Evrope, a u finskoj Laponiji živa u termometru spustila se do -39 stepeni Celzijusa
Nakon gotovo pola veka u egzilu sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi i njegova porodica, i dalje uživaju podršku delova iranske dijaspore
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
