Dva italijanska kampa za tražioce azila u Albaniji trenutno zvrje prazni. Ali, desničarska vlada Đorđe Meloni ne miri se sa odlukom rimskog suda da oteža prebacivanje migranata u Albaniju, piše Dojče vele.
Desničarska koalicija u Rimu je u ponedeljak (21. oktobar) većala o tome kako da omogući nesmetani rad dva prihvatna centra za tražioce azila koje u Albaniji finansira Italija.
Prema sporazumu sa Albanijom, izbeglice koje dolaze preko mora u Italiju, najpre se smeštaju u kampove u Albaniji. Tamo se proverava opravdanost njihovog zahteva za dodelu azila u Italiji.
Ako zahtev bude odbijen izbeglice će biti vraćene u zemlju odakle su došli, a da pritom nisu ni kročili na italijansko tlo.
Sud Vladi pomrsio račune
Samo što je počeo da funkcioniše, dogovor je naišao na veliku prepreku. Sud u Rimu je u petak (18. oktobar) doneo odluku da se dvanaestoro podnosilaca zahteva za azil, poreklom iz Egipta i Bangladeša, odmah iz Albanije vrate u Italiju jer potiču iz država koje su na listi nebezbednih zemalja.
Sud se pozvao na jednu presudu Evropskog suda koja je ove zemlje tako označila. U Evropskoj uniji ne postoji zajednička lista nebezbednih zemalja, njih države članice određuju samostalno.
Već u subotu italijanska priobalna straža je prebacila ove podnosioce zahteva iz Albanije u italijansku luku Bari.
Italijanska lista sadrži 21 nebezbednu zemlju. Posle sudske odluke, Vlada Đorđe Meloni je objavila odluku da hitno premešta nadležnost za formiranje liste iz Ministarstva spoljnih poslova u kabinet premijerke.
Osim toga, najavljena je žalba protiv presude italijanskog suda. Lista koju je običnim upravnim aktom saopštavalo Ministarstvo spoljnih poslova nije imala pravnu težinu koju sada ima Vladin dekret, pa će sudovima ubuduće biti teže da je ospore na osnovu nekih odluka evropskih sudova.
Meloni se bori za kampove u Albaniji
Italija je prva članica Evropske unije koja o zahtevima za dodelu azila želi da odlučuje van teritorije EU. Sada Đorđa Meloni dekretom u kojem su pobrojane „nebezbedne zemlje“ – a sa liste su precrtane tri – po svaku cenu želi da omogući dalje funkcionisanje dogovora sa Tiranom.
Trenutno su prihvatni centri u Albaniji opet prazni. Planirano je da u njima godišnje i do 36.000 podnosilaca zahteva za azil sačeka odluku.
Sa liste nebezbednih zemalja uklonjene su Nigerija, Kamerun i Kolumbija, ali Egipat i Bangladeš su i dalje na njoj.
Mada se broj izbeglica koji dolaze na italijanske obale poslednjih godina smanjio, ove godine je u zemlju stiglo već preko 50.000 ljudi. Neki nisu imali tu sreću i utopili su se.
Neke članice Evropske unije već su najavile da razmišljaju o preuzimanju „albanskog modela“, dok Evropska komisija preko jedne portparolke samo izdaje saopštenje da je u kontaktu sa italijanskim vlastima.
Doduše, sporazum Italije i Albanije je u domenu nacionalnog prava, ali takvi sporazumi ne smeju da krše pravne propise Evropske unije.
„Nastavićemo“
Đorđa Meloni je na platformi Iks objavila: „Sve dok imamo podršku građanki i građana, nastavićemo odlučno i podignute glave da radimo na ostvarenju našeg programa.“
Nedavni samit šefova država i vlada Evropske unije pokazao je da je ideja koju zastupa Meloni – izmeštanje azilantskih kampova u zemlje izvan granica EU – naišla na plodno tlo.
S druge strane, Italija je za narednih pet godina već namenila 670 miliona evra za izgradnju kampova u Albaniji i za njihov pogon.
Ipak, u italijanskoj javnosti su osvanule brojke koje izazivaju čuđenje. U poslednjih nekoliko dana je u Italiju stiglo 2.200 migranata, a u Albaniju je došlo svega 16. Odnos tih brojeva bi morao brzo da se promeni, inače će italijanska Vlada imati problem da opravda ulaganja.
Kritičari su se ionako pitali zašto Meloni nije najpre uložila sredstva u poboljšanje efikasnosti postupka za dodelu azila u samoj Italiji.
Sadašnja reakcija Vlade ponovo će zaoštriti debatu o odnosu politike i pravosuđa. Meloni i neki njeni ministri su u prvim reakcijama označili presudu kao neadekvatno mešanje pravosuđa u politički život, spočitavajući sudijama partijsku pristrasnost.
Predsednik države Serđo Matarela pozvao je obe strane da „konačno počnu da razgovaraju“ te je dodao da „institucije pripadaju svima i moralo bi da svako može da se prepozna u njima“.
To je bila neobična i brza reakcija inače suzdržanog predsednika države.
Između „pametne“ i „rigidne“ politike
U komentaru švajcarskog dnevnog lista Noje cirher cajtung pozdravljaju se potezi Đorđe Meloni i nabraja čitav niz sličnih poteza drugih evropskih zemalja.
Tako su Holandija i Poljska najavile privremeno suspendovanje evropskih propisa o azilu, Litvanija je legalizovala prinudno vraćanje izbeglica iz Belorusije, Finska više ne prima zahteve za dodelu azila na granici sa Rusijom, Nemačka je uvela kontrole na granicama uprkos Šengenskom sporazumu.
U komentaru se navodi da, suočene sa praksom Evropskog suda, nacionalne vlade sada imaju tri puta.
Mogu da ignorišu presude sa evropskog nivoa, mogu da istupe iz pravosudnog Sistema Evropske unije, kao Velika Britanija. „Treća varijanta je delimično preispitivanje evropskih zakona o azilu, koji moraju biti prilagođeni potrebama zemalja članica.“
Sa druge strane, minhenski list Zidoječe cajtung već u naslovu teksta „Zakon, to sam ja“ ima bitno drugačiji stav o potezima italijanske premijerke.
U tom listu se opominje da stručnjaci smatraju da je upitno da li je dovoljno „da vlada pretoči svoje shvatanja prava u dekret ili zakon – suprotnost sa evropskim pravosuđem i dalje postoji, a ono je i u Italiji iznad domaćeg“.
Osim toga navodi se da su sada sudije koje su donele ovakvu odluku pod lupom političkog bloka koji predvodi Meloni. Đorđa Meloni bi čak mogla da inicira prevremene izbore, jer joj ankete navodno daju prednost i da tako pokuša da „dobije novi jak mandat naroda za svoju rigidnu politiku azila“.
