Umesto snova i "štambilja" o naciji, izgleda da na mađarskom tržištu više vredi diskretni šarm bivšeg ministra finansija, koji se na toj dužnosti oprobao i za vreme komunizma 1987. kada je promovisao poresku reformu i posle demokratskih promena 1996. kada je smanjio inflaciju
Noć između nedelje i ponedeljka bila je verovatno jedna od najuzbudljivijih u 12 godina dugoj postkomunističkoj demokratiji u Mađarskoj. Za dramaturška uzbuđenja ovog puta zadužene su bile agencije za ispitivanja javnog mnjenja jer su sedam dana pre glasanja složno objavile da konzervativna koalicija Fides MDF ubedljivo vodi ispred socijalista, bivših komunista (raspon je bio od četiri do devet odsto, zavisno od „bliskosti“ agencije i raznih stranaka). Nakon zatvaranja glasačkih mesta u 19 časova, počelo je prebrojavanje glasova i sve je išlo prema predviđenom scenariju. Prvo su stizali rezultati iz najmanjih izbornih jedinica koji su potvrdili prognoze. Oko 21 čas, nakon 50 odsto i još više nakon 60 odsto prebrojanih glasova, smanjivala se prednost Fidesa da bi socijalisti prevagnuli i zadržali prednost od gotovo 1 odsto do kraja trke.
Bolji poznavaoci prilika već su tada predvideli veliko iznenađenje jer kasnije stižu rezultati iz Budimpešte gde je Mađarska socijalistička partija ubedljivo jača od svog rivala.
Kao jedino otvoreno pitanje ostalo je to da li će liberali (Savez slobodnih demokrata) i ultradesnica takođe jaka u glavnom gradu – dostići prag od 5 odsto: liberalima je pošlo za rukom, pristalicama radikalnog Ištvana Čurke nije.
EKSTREMISTI – POTONULI: Neuspeh ekstremnih nacionalista objašnjava se time što je do sada vladajući Fides pojačanom patriotskonacionalističkom kampanjom oduzeo glasove od radikala. Čurka je u noći velikih talasa (partijsko rukovodstvo za ovu priliku iznajmilo je brod restoran na Dunavu, Vog, vlasništvo dvojice Beograđana koji je a za vreme NATO bombardovanja bio poznat i pod imenom Srpska Kazablanka) priznao je poraz, a o mogućim personalnim konsekvencama takvog ishoda dodao: „O tome se neće odlučivati na ovom brodu“.
Potonuće MIEP-a (Partija mađarske istine i pravde) najvažniji je razlog za postizborno olakšanje među stranim investitorima. Olakšanje ima veliku specifičnu težinu u zemlji gde su prošle godine strana ulaganja dostigla 3000 dolara po glavi stanovnika. Neposredne posledice ovakvog razvoja događaja su umereno optimističke izjave lidera socijalista predsednika stranke Lasla Kovača, bivšeg i verovatno budućeg ministra inostranih poslova i kandidata za premijera Petera Međešija, kao i apeli premijera Orbana u ime koalicije Fides MDF da se pojača borba za glasove u drugom krugu.
ŠTA JE NEJASNO: Upravo komplikovani mađarski izborni sistem onemogućava proglašenje konačnog pobednika već sada. Naime, na planu takozvanih stranačkih lista sve je jasno: u parlament ulaze MSP, konzervativna koalicija Fides MDF i liberali. Ali više od polovine mandata još čeka „vlasnike“ u drugom krugu kada se glasa za pojedinačne kandidate, i to za one koji u prvom krugu nisu osvojili više od 50 odsto glasova. Indikativno je da su na tim mestima socijalistički kandidati u prvom krugu osvojili relativnu većinu u 75 slučajeva, a koalicija u 56 i što je još važnije na trećem mestu su uglavnom bili kandidati liberala.
To je i razlog za hitne međupartijske konsultacije socijalista i liberala, koji su već bili u koaliciji (1994 -1998). Sledi najverovatnije taktika međusobnog ustupanja pojedinih izbornih jedinica i time ujedinjavanje dvaju glasačkih tabora.
Mogućnosti (kako se ovde kaže, rezerve) konzervativne strane su mnogo manje zbog neuspeha, pre svega, MIEP-a, ali i najstarije parlamentarne stranke Partije malih posednika, koje ne samo da nije ušla u parlament nego nije dostigla ni nivo od 1 odsto, to jest, uslov za finansiranje iz državnog budžeta.
Prve analize neuspeha mladih i pametnih momaka uglavnom iz malih i srednjih varoši širom Mađarske (Fides) ukazuju na izuzetnu agresivnost i arogantnost u kampanji, koja je izazvala strah kod birača. A, strah je poznato neprijatno osećanje iz ne tako davne prošlosti. Zatim: uprkos paroli Fidesove kampanje „Budućnost je već počela“, Orban (38) i njegovi ljudi bavili su se uglavnom prošlošću ili simbolima. Među potonjima je jedna legitimacija (za Mađare izvan granica) čija je praktična vrednost minimalna i san o jednoj dalekoj olimpijadi (2012. godine).
SUSEDI ODAHNULI: Umesto snova i „štambilja“ o naciji, izgleda da na mađarskom tržištu više vredi diskretni šarm bivšeg ministra finansija, koji se na toj dužnosti oprobao i za vreme komunizma 1987. kada je promovisao poresku reformu i posle demokratskih promena 1996. kada je uspeo da smanji inflaciju sa 28 na 11 odsto. Peter Međeši je rođen u Budimpešti 1942. godine u porodici koja potiče iz Erdelja (Transilvanije), čiji je otac odmah posle Drugog svetskog rata bio u diplomatskoj službi u susednoj Rumuniji.
Učtivi, elegantni, sedokosi Međeši stekao je ugled efikasnog profesionalca koga socijalisti kao vanpartijca nominuju za svog kandidata za premijera. Ako je verovati teoriji po kojoj posle prvog kruga i neočekivanog uspeha socijalista počinje da funkcioniše spirala uspeha, onda će posle 21. aprila Mađarska imati novu, najverovatniju koalicionu vladu od koje se mogu očekivati promene. U ekonomiji Međeši je naklonjeniji slobodnom tržištu bez državnog uplitanja od sadašnjeg premijera Orbana. Zatim nije bezuslovni pobornik jake forinte i više je za ubrzani ekonomski razvoj i stimulisanje izvoza. Na globalnom spoljnopolitičkom planu velike promene su isključene: Mađarska ostaje privržena evroatlantskim integracijama, sa socijalistima (i liberalima) verovatno i bez onih ograda koje proističu iz patriotsko-nacionalnih razloga. Što se suseda tiče, neki od njih su već odahnuli na vest da Orbanova vlada verovatno odlazi pošto im je Statusni zakon o Mađarima izvan matičnih granica izazvao prava unutrašnjopolitička previranja (Slovačka).
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
