Lažni kraljevski sluga

(Specijalno za „Vreme“ iz Londona)

Svečani početak prve državne posete američkog predsednika Ujedinjenom Kraljevstvu prošle nedelje protekao je u zloslutnoj tišini. Bez uobičajene gradske buke, jer su sve ulice na prilazu Bekingmeskoj palati zatvorene, jedini zvuk dolazio je od zastava koje su lepršale na vetru i helikoptera koji je zujao nad glavama. Ta tišina bila je posledica najveće bezbednosne operacije ikada preduzete u britanskoj prestonici. Međutim, propust u obezbeđenju Bekingemske palate, koji je prethodno veče obelodanio britanski tabloid „Dejli miror“, učinio je situaciju gotovo pretećom.

Senzacionalna vest da je Rajan Peri, 26-ogodišnji reporter, uspeo neprimećen da prođe sve provere i infiltrira se u Bekingemsku palatu, dovela je u sumnju uveravanja domaćina o adekvatnosti bezbednosnih mera. Briga za sigurnost uvaženog gosta samo je za trenutak zasenila strahovanja vezana za ranjivost same britanske kraljevske porodice. Da prethodno veče nije napustio kraljevsku rezidenciju, gde je bio zaposlen puna dva meseca, Peri bi doručak služio najvišim američkim zvaničnicima. Njegova poslednja obaveza pre napuštanja palate bila je da za svitu odnese čokoladice i voće na mesto gde će američki predsednik odsesti tokom boravka u Londonu.

Ovaj bezbednosni propust ocenjen je kao najveća pretnja predsedničkom obezbeđenju još od neuspelog atentata na Ronalda Regana. „Kada bih bio terorista s ciljem da usmrtim kraljicu ili predsednika Buša, to bih učinio s apsolutnom lakoćom“, ocenio je Peri. Takođe se pobrinuo da odgovornost za ovaj bezbednosni fijasko ne bude svaljen samo na leđa Britanaca. Peri tvrdi da je sve zaposlene u Bekingemskoj palati proverila i CIA.

Peri se u avgustu ove godine prijavio na konkurs redovnim putem preko službenog veb-sajta Bekingemske palate. Sve je naveo tačno, uključujući i svoje ime, ali ne i zanimanje: novinar. Jedna od preporuka takođe je bila lažna. Ispostavilo se da je za posao u kraljičinoj londonskoj rezidenciji bila dovoljna reč jednog pivopije iz paba u zapadnom Velsu gde je Peri nekada skupljao čaše. Da je kadrovsko odeljenje Bekingemske palate ubacilo njegovo ime u internet pretraživač Google, rezultat bi im tada jasno dao do znanja šta im se sprema. Tom jednostavnom pretragom moglo se saznati ne samo da je Peri novinar već i da je njegov poslednji sličan zadatak bio otkrivanje bezbednosnih propusta na teniskom turniru u Vimbldonu.

Dok je predsednik Buš, u nestvarnom miru i tišini, klizio kroz London, ušuškan u bezbednosnom balonu, britanskoj javnosti pažnju je odvukao nemilosrdni sukob između medija i establišmenta. Iako je u centru ovog skandala bio propust za vreme najopsežnije bezbednosne operacije, znatiželju javnosti zagolicali su detalji vezani za privatni život kraljevske porodice. Nove informacije, sve sa fotografijama koje je Peri slobodno snimio po kraljevskim odajama, približile su monarhiju običnom građaninu. Za razliku od sjaja monarhije i ceremonijalne pompe upriličene na raskošan način povodom posete predsednika Buša, Perijeva reportaža pružila je šokantan, ali istovremeno i topao ljudski portret kraljevske porodice.

NEOČEKIVANI RAT: Najmanje što je Bekingemska palata očekivala u vreme važne državne posete jeste obnova rata s neukrotivim medijima. Već istog dana kada se „Dejli miror“ pojavio na kioscima sa svojom senzacijom, ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket je u Parlamentu delimično priznao grešku. Insistirao je da je bezbednosna provera izvedena korektno i da osoba koja je u pitanju nije predstavljala rizik. Međutim, ministar je priznao da procedura kojom se kontroliše istorija radnih mesta budućih zaposlenih u kraljevskom domaćinstvu mora da se preispita. Ni javnost ni opozicija nisu bile zadovoljne ovakvim odgovorom. Bezbednosni propust u srcu monarhije smatra se nedopustivim, pogotovo što je tek nekoliko meseci prošlo od sličnog skandala kada je maskirani komičar upao na žurku povodom 21. rođendana princa Vilijema u zamku Vindzor.

Detalji koje je Peri obelodanio svedoče o ozbiljnosti bezbednosnog propusta. On tvrdi da je imao neograničen pristup svim prostorijama u Palati bez ikakve kontrole. Fotografije odaja, koje uključuju i one gde su odseli Bušovi, poslužile su mu kao dokaz. Tokom „službovanja“ imao je direktan pristup kraljičinoj hrani, koju je, kaže, mogao veoma lako da otruje. Takođe, tvrdi da mu ni u jednoj prilici nisu pretresane torbe pri ulasku i izlasku iz Palate od početka bezbednosne operacije, kao i da je upoznat s alarmnim sistemima za otkrivanje uljeza. Sa prozora Palate posmatrao je bez ikakvih smetnji kraljicu i njenog supruga kako pružaju privatnu dobrodošlicu predsedniku Bušu i prvoj dami.

Dok je štamparija „Dejli mirora“ radila punom parom, posvetivši 15 stranica bezbednosnom skandalu prvog i 12 drugog dana, ni Bekingemska palata nije bila neaktivna. Na osnovu flagrantnog kršenja klauzule o poverljivosti koja stoji u radnom ugovoru i optužbi o narušavanja privatnosti, „Dejli miror“ dobio je sudski nalog za obustavljanje daljeg objavljivanja i prodaju pisanih i slikanih detalja o životu kraljevske porodice. Tabloid se najpre branio ističući javni interes, a pošto su Perijev izveštaj pročitali milioni, pristao je i da plati kraljičine sudske troškove. Međutim, tih 27 stranica svedočanstva iz prve ruke o najintimnijim navikama kraljevske porodice temeljno su promenile njen javni imidž. Na kraju bi se moglo ispostaviti da će na duže staze incident ići naruku monarhiji, ako se ne smatra štetnim to što je monarhija pomalo izgubila auru misterije.

ŠTA VOLI KRAljICA: Iz pera ovog lažnog kraljevskog sluge čitaoci su saznali da kraljica obožava britanske sapunice, a da je najviše opušta večera ispred velikog televizora. Peri navodi da njen sto za večeru mora da se postavi uz apsolutnu preciznost, a da daljinski upravljač uvek stoji s njene leve strane. Peri je otkrio i kraljičinu brižnost. Kaže da je na dan kada je premijer Bler hitno prebačen u bolnicu zbog srčanih smetnji, kraljica pomerila večeru za četvrt sata. Britanska javnost je kao iznenađenje primila vest da je premijer imao slične komplikacije u prošlosti. Za one čija znatiželja ide toliko daleko, Peri je otkrio da princeza Ana voli „veoma crne banane i zreo kivi“, da je grofica Sofi omiljena kod posluge, a da ujutru, kada mu sluga otvori zavese mrzovoljni Princ Endrju zna da ga pozdravi rečima koje nisu za javnost.

Reakcije na provalu ovakvih i sličnih detalja o kraljevskoj intimi nisu bile potpuno predvidive. I protivnici monarhije priznali su da je kraljici na čast što ne baš izdašno plaćenom osoblju pruža smeštaj u Palati, te da sluge spavaju samo nekoliko metara od jedne među najbogatijim ženama na svetu. Po njima, to pokazuje volju da se ukinu klasne barijere što bi trebalo da bude inspiracija svima. Ipak, najglasnija je bila kritika kraljevskog ukusa za uređenje enterijera.

„Da li ste videli te tapete?“, postavio je pitanje britanski dnevnik „Gardijan“ uz sliku ružičastih tapeta u sobi princa Endrjua. Komentatori i u levičarskim i u desničarskim listovima nisu mogli da se načude običnim plastičnim kutijama u kojima se služe cerealije za doručak, činjenici da kraljica jede jogurt iz plastike, a tek jastučiću razvedenog princa Endrjua na kome piše „jedi, pij i oženi se ponovo“, jednostavnoj lampi iz sedamdesetih, ili mecama i kucama od veštačkog krzna u odajama princa Edvarda i njegove supruge Sofi. Sam Peri je zapisao da je u sobi princa Endrjua bio „dovoljno dugo da bi postavio bombu ili aparat za prisluškivanje“. Međutim, „Gardijan“ dodaje, „nažalost, to nije bilo dovoljno dugo da bi je renovirao“.

Taj kritikovani nedostatak kraljevskog ukusa imao je suprotan efekat od planiranog. Uštogljenu monarhiju priblizio je običnom čoveku. Baš u vreme istorijske državne posete javnost se zabavila kraljevskim navikama upravo zato što je neprobojni bezbednosni obruč u kome se kretao predsednik Buš učinio posetu sterilnom, nevidljivom i gotovo neinteresantnom. Bila je to potpuna suprotnost poseti bivšeg predsednika Bila Klintona. On se na ulicama rukovao s mladima i starima, a pauzu je pravio uz kriglu engleskog piva u lokalnom pabu. Ali, i u onom drugom Londonu izvan Bušovog bezbednosnog balona aktivnosti su se nastavljale po planu.

DAN D: Antiratni protesti su završili onako kako su i počeli prve večeri. Bili su uglavnom duhoviti, kreativni, ali i nemilosrdni. Antiratna poruka koju su demonstranti poslali predsedniku Bušu i njegovom savezniku Bleru bila je jasna. Ulicama su paradirali dvojnici britanske kraljice i predsednika Buša, nedaleko od njih šetao se i dvojnik Sadama Huseina, bilo je tu ružičastih tenkova mira i protestnih čajanki. I crveno obojena voda u fontani na Trafalgar skveru sablasno je podsećala na prolivenu krv.

Slučajevi paljenja američke zastave prvog dana protesta, ne samo na ulicama Londona već i u drugim gradovima u zemlji, kod mnogih su izazvali duboku nelagodu. Ona se odmah rasplamsala u žustru javnu raspravu o tome da li je Britanija svedok rastućeg antiamerikanizma ili antibušizma. Upitani o tome, učesnici protesta objašnjavali su medijima da nisu protiv naroda Amerike, već protiv Buša. Predstavnici Koalicije za zaustavljanje rata reagovali su na moguće negativne posledice ove debate po učešće u demonstracijama za koje su najavljivali da će biti najveće na radni dan u istoriji zemlje. Pojasnili su nedvosmisleno da su to protesti protiv Buša, i to konkretno protiv njegove spoljne politike. Ipak, mnogi Britanci koji su zdušno zastupali antiratni stav, od rata u Iraku našli su se na suprotnim pozicijama od one koju predstavlja antiratna koalicija i njen zahtev za hitno okončanje okupacije Iraka. Oni smatraju da bi sada preuranjeno povlačenje koalicije moglo da bude kontraproduktivno i stoga podržavaju dosledan angažman saveznika u izgradnji demokratije i uspostavljanju stabilnosti u Iraku.

Na dan velikih demonstracija nebo je bilo puno helikoptera, a ulice su se zažutele od fluorescentnih policijskih uniformi. U Vajtholu, u vladinoj četvrti, gde su demonstranti zastali ispred Blerovog kabineta da bi još jednom podviknuli „Ua!“ svom premijeru i američkom gostu, policajci su u prvom redu stajali na tri metra jedan od drugog. Iza njih se nalazila policija na konjima, koji su takođe bili pod punom opremom sa plastičnim štitnicima preko očiju i posebnim štitovima za kolena. Organizatori su ubrzo mogli da odahnu. Tri sata pošto je čelo mirovnog marša krenulo, začelje je još čekalo. Spustio se mrak a marš je bio masovan i bučan. Organizatori tvrde da je na maršu učestvovalo oko 200.000 ljudi, dok je broj koji su objavili policijski izvori negde iznad 100.000. U svakom slučaju, desetine hiljada demonstranata pozdravilo je obaranje ogromne papirne statue u liku Buša u centru Londona.

TRANSFORMACIJA: Kada je izgledalo da je ovo istorijska poseta, koja je imala više ceremonijalnog nego suštinskog sadržaja, stigla je vest o terorističkom napadu u Istanbulu koji je odmah nazvan britanskim 11. septembrom. Dvojici državnika najnovije tragično krvoproliće pružilo je priliku da još jednom afirmišu svoju strategiju protiv terora, a Bler je naglasio da u toj borbi nema posustajanja. Njihovim protivnicima, britanske i turske žrtve u Istanbulu pružile su kontraargument. Jedan neimenovani diplomata je bez dlake na jeziku izjavio Radiju 4 BBC-ja da bi britanski konzul bio živ da se Velika Britanija nije upustila u ratnu avanturu u Iraku. U žiži se opet našao „poseban odnos“ između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Građani nisu mogli a da se ne zapitaju da li su teroristički napadi cena za prijateljstvo sa predsednikom Bušom. Bez obzira na odgovor, stručnjaci za bezbednost smatraju da su se sada svi britanski interesi u inostranstvu našli na liniji fronta. Vladini izvori tvrde da činjenica da je Al Kaida napala Veliku Britaniju u inostranstvu ne znači da je Britanija bezbedna. Naprotiv, što se tiče domaćeg fronta, stručnjaci upozoravaju da je napad na tlu Velike Britanije samo pitanje vremena.