Ukoliko žena ima tu sreću da s mužem putuje na dogovor o isporuci oružja vrednoj nekoliko milijardi evra, širok je dijapazon stvari o kojima bi mogla da priča i kojima bi, tokom tog putovanja, mogla da se bavi. Međutim, ukoliko se žena zove Karla Bruni-Sarkozi, takvo putovanje samo je još jedna prilika da šokira, privuče pažnju i dokaže tezu o tome da je u francusku politiku unela dozu sapunskih opera i estrade. „Ne mogu više da zavodim jer volim svog muža. Više nisam proždiračica muškaraca“, izjavila je Bruni-Sarkozi tokom zvanične posete francuskog predsednika Nikole Sarkozija Brazilu.
Za one upućene, koji prate događanja u Jelisejskoj palati od februara 2008, kada se Bruni udala za Sarkozija, poseta Brazilu i njeno „otvaranje srca“ nisu ništa spektakularno novo. Za manje od godinu dana, koliko obavlja funkciju „prve dame“ Francuske, skoro sve što je Bruni uradila izazivalo je skandale i, u široj javnosti, čak zasenjivalo aktivnosti francuskog predsednika. Neke stvari, istina, nije sama izazvala: pošto je postala gospođa Sarkozi, njeni aktovi (snimljeni tokom višegodišnje manekenske karijere) preplavili su internet, a jedan od njih prodat je za 45.000 funti neposredno pred zvaničnu posetu predsedničkog para Velikoj Britaniji. Malo potom, u junu 2008, Bruni objavljuje knjigu Istinita priča o Karli i Nikoli, u kojoj navodi da je Sarkozi „u stanju da upija informacije koje mu drugi govore, a da istovremeno čita, bez obzira na to koliko je kasno“. Za antologiju političke estrade, ako je iko ikada bude pravio, najozbiljnije konkuriše opis Sarkozija koji su momentalno preneli svi svetski mediji: „On ima pet ili šest mozgova s izvanrednim napajanjem.“
Tek što se malčice slegla bura u vezi s knjigom, već u julu 2008, taj izdavački poduhvat pao je u zaborav: prva dama Francuske objavila je muzički album. Iako je stih „ja sam dete, uprkos mojih 40 godina i 30 ljubavnika“, izazvao niz komentara nepovoljnih po Sarkozija, pravi skandal dogodio se zbog stiha „ti si moja droga, smrtonosnija od avganistanskog heroina, opasnija od kolumbijskog belog kokaina“. Ambasador Kolumbije u Parizu odmah je uputio protestno pismo Jelisejskoj palati i istakao kako stih o „kolumbijskom belom“ šteti ugledu njegove zemlje, pa je Bruni morala da objašnjava kako je reč o metafori i pesmi koja je nastala pre nego što je upoznala svog sadašnjeg supruga.
Istovremeno, Brunijevoj je pošlo za rukom da uzdrma čak i krugove koji se nisu preterano bavili ovim „estradnim“ segmentom. U oktobru 2008, samo nekoliko dana pošto je sestra Karle Bruni posetila bivšu pripadnicu Crvenih brigada Marinu Petrelu, Nikola Sarkozi odlučuje da Petrelu ne izruči Italiji (kako je prethodno bilo odlučeno i dogovoreno na najvišem nivou). Usledili su protesti italijanske javnosti, udruženja koja brane interese žrtava Crvenih brigada, ali i pitanja o pravom uticaju koji Bruni ima na francusku politiku. Tim pitanjima doprineo je i intervju Karle Bruni za „Žurnal di dimanš“ u novembru 2008. Ističući da je i dalje „deklarisana levičarka“, ona se osvrnula na pobedu Baraka Obame i ocenila kako bi bilo dobro da Francuze podstakne „Obama efekat“. U tom kontekstu, rekla je da podržava manifest Jazida Sabega, francuskog milionera, kojim se traži veće uključivanje manjina u politički život Francuske. „Moć u Francuskoj je uvek imala isto lice – lice belih i starih ljudi. Zbog toga ja mogu da se identifikujem sa ovom idejom“, poručila je Bruni. Na prvu loptu, činilo se da je prva dama ovim intervjuom „bacila rukavicu u lice“ sopstvenom suprugu. Međutim, pošto je Sabeg blizak Sarkozijevoj partiji, čitava stvar dobila je potpuno nove dimenzije. Francuskoj za dve godine predstoje regionalni izbori i nastup Brunijeve protumačen je kao neka vrsta ulaska u predizbornu kampanju, odnosno Sarkozijev pokušaj da se približi nacionalnim manjinama i emigrantima, među kojima nije omiljen.
Uprkos brojnim kontroverzama koje izaziva, Karla Bruni se u istraživanjima javnog mnjenja kotira bolje od svog supruga: čak dve trećine Francuza smatra da ona „dobro predstavlja“ njihovu zemlju. Čini se da je Francuzima nedostajalo malo živosti na političkoj sceni. A dinamični francuski „kraljevski par“ dobro je prodrmao kompletnu učmalu evropsku političku scenu.
